Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 31 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 31 avgust 2020 14:09

Dobra organizacija, ključ uspeha

Miloš Milošević, diplomirani inženjer zaštite bilja i prehrambene tehnologije, sa svoje dve diplome i stečenim znanjem, posvećeno radi na vrlo važnim ciljevima,
a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, očuvanje životne sredine i prirodnog sklada, kako u svojoj proizvodnji, ali i savetujući druge poljoprivredne proizvođače. Iza sebe ima dosta godina radnog iskustva, počevši da radi u struci odmah nakon završetka studija, nakon mnogo uspešno rešenih problema iza sebe, odlučio je da nam ilustruje makar deo svoje zanimljive priče.
Kako bi vam što bolje približili njegovu uspešnu i lepu priču, u srdačnom razgovoru smo mu postavili par pitanja, o njegovom dosadašnjem radu, paralelnom studiranju na dva studijska programa i o budućim planovima. Nastavak pročitajte u tekstu koji sledi…
Miloše, s obzirom na to da ste diplomirali na dva studijska programa, koliko je bilo teško napraviti takvu odluku, studirati dva odseka paralelno i kakva je odricanja tokom studija to zahtevalo?
„Nisam ni pesnik, ni slikar, da bih vam mogao rečima, ili bojama opisati period tokom studiranja, ali pokušaću da vam približim. Sve ovo možda zvuči strašno,
ali uopšte nije tako, ako se čovek dobro organizuje, dakle, dobra organizacija je 50% uspeha. Uz Božiju pomoć i našu snagu i trud, čoveku je sve lakše. Studirati dva studijska programa, a kasnije tokom studija i biti u radnom odnosu jeste prilično zahtevno, potrebno je dosta vremena odvojiti za savladavanje istih. Međutim, uz dobru organizaciju privatne stvari netrpe. Ako prosek nije bitan i studira se čisto da bi se prošlo onda ostaje dosta slobodnog vremena, u suprotnom je teško uskladiti sve, i dobre ocene, posao i hobi. Jednostavno čovek se mora odreći jednog zarad drugog, da ne ulazimo u detalje, stvar je individualna i zavisi od osobe do osobe. Rezultat toga bio je, ne jedna, već dve diplome koje su „ulaznice“ za dalji posao u struci. Nije bilo uvek lako, ali je bilo uvek lepo“ – izjavio je Miloš za magazin Agrobiznis.
Da li je vaš rad orjentisan ka zaštiti bilja ili prehrambenoj tehnologiji, ili ste pak izvukli određene paralele i našli zlatnu sredinu između ove dve branše?
„Tokom studijskog programa zaštite bilja i paralelno rada u praksi, javila mi se želja da upišem u poslednjoj godini paralelno i smer prehrambene tehnologije, a povrh svega i kurs za nutricionistu, sve to iz razloga kako bi ono što iz semena isklija pa sve do trpeze umeo da najbolje razumem, primenim i tako najbolje pomognem sebi a i drugima.“ – ilustruje Miloš
On takođe navodi da je posao našao i od samog početka radi u sektoru zaštite bilja, ali da paralelno sa tim, dosta pažnje posvećuje hrani, odnosno vodeći računa da hrana koju poljoprivredni proizvođači proizvode uz njegovu pomoć i savete, bude ispravna, zdravstveno bezbedna i odličnog kvaliteta, spremna za naše tržište. U današnjem modernom dobu, veoma je važno voditi računa o ishrani, što je donekle postao savremeni trend. Sve više ljudi vodi računa o tome šta jede, ali isto tako, veoma mali broj ljudi obraća pažnju na to kakvog je kvaliteta hrana koju konzumiramo i da li je zdravstveno bezbedna.
U nadi da ćemo saznati ključne odgovore u vezi hrane, to pitanje smo postavili Milošu, odnosno kakvu hranu jedemo i kolika je odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane?
„Agrar sa potencijalom da hrani pola Evrope transparentno je pretvoren u deponiju GMO smeća i mesnih proizvoda sumnjivog kvaliteta. Srbija ima 4,8 miliona hektara oranica, sa potencijalnom proizvodnjom procenjenom na 100 milijardi evra i izvozom od samo 2 milijarde. Mrtvi kapital leži, a 600.000 hektara plodnih njiva zaraslih u korov. Poljoprivreda i stočarstvo pouzdanije doje državu od zlatnih i srebrnih rudnika. Odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje ima značajnu ulogu od momenta sadnje pa do berbe plodova. Obostrana saradnja uvek daje najbolje rezultate. Inženjer zaštite bilja je dužan da se ažurira svakodnevno i da znanje deli sa onima koji traže isto kako bi bili zadovoljni i jedan i drugi.“ – objašnjava Miloš
Veliku ulogu u savremenom konceptu proizvodnje hrane igraju pesticidi. Da li se danas dovoljno vodi računa o pravilnoj primeni pesticida?
„Danas se nedovoljno vodi računa o karenci, maksimalnim brojem tretiranja jednog pesticida u jednom te istom usevu i sl., otuda i ostaci pesticida u plodovima jer se upravo ne poštuju propisane mere. Ne postoji knjiga tretiranja kod proizvođača, pa je sve haotično i nesređeno. Neke zemlje Evropske unije su ovu oblast uredile uvođenjem zadruga, koje odrede seme, đubrivo i zaštitna sredstva za kulturu koja se seje. Tako je lanac odgovornosti jasniji, a kupac u svakom trenutku može da sazna čime je proizvod tretiran.“ – tvrdi Miloš. Iz vaših odgovora nije teško zaključiti da se zalažete za koncept života u skladu sa prirodom, a to podrazumeva takođe funkcionisanje u seoskoj sredini. Šta imate da poručite mladim ljudima koji bi svoje ambicije i ideje usmerili ka agraru, radu sa biljkama, kontaktu sa prirodom i životom na selu?
„Proširimo svoje znanje, poznanje i tako ćemo transformisati svoju svest. Pamet u glavu, samo postavite sebi ciljeve i držite se toga. Biće tu mnogih iskušenja, ali budite istrajni i čvrsti kao stena i na kraju će se isplatiti. Život na selu je prirodni ambijent stvoren za čoveka. U gradu sabereš vreme koje provedeš čekajući lift, autobus, semafore, gužve u prodavnici, banci itd. i dobiješ poražavajući podatak. Citiraću fenomenalnu izreku Danila Lazovića koja
kaže: „Prava gospoda živi u selu, zato se i kaže, živi na svom imanju. U selu je imanje, u gradu je nemanje, svuda u svetu aristokratija živi na selu, van grada, u svojim kućama, a ne zgradama. Šta ste kada živite u gradu? Samo „čekač liftova“. Probajte, rizikujte! Ako pobedite, bićete srećni! Ako izgubite bićete mudriji!“ – ističe Miloš Milošević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 31 avgust 2020 14:06

Značaj protivgradne mreže, šta kažu voćari

Povećanje površina zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike u Pokrajini.Tragali smo za odgovorom na pitanje koliko se, ekspanzijom voćarstva i vinogradarastva na našim prostorima, podigla svest o neophodnosti podizanja protivgradnih mreža i koliko su pouzdani domaći prozvođači tih važnih elemenata moderne voćarsko- vinogradarske proizvodnje.U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova poljoprivrede, kao fabrike pod otvorenim nebom, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.

U Zadružnom Savezu Vojvodine, kažu da se jedna od ključnih preporuka voćarskim zadrugama odnosi upravo na neophodnost postizanja kvaliteta plodova u čemu su protivgradne mreže jedna od presudnih komponenti.

Bez protivgradnih mreža objašnjava nam agronom Željko Katančević voćarima i vinogradarima postizanje prve klase roda je nemoguća misijašto znači da takva vrsta zaštite ne štiti samo od grada već i od ožegotina u vrelim letnjim danima,ali i od ptica i insekata.

I na kraju preporuka kojom voćarska struka i nauka upućuju na važnost protivgradne zaštite, a ona glasi : „Bolje jedan hektar voćnjaka pod protivgradnom mrežom nego 15 hektara bez nje“.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/bolje-jedan-hektar-vocnjaka-pod-protivgradnom-mrezom-nego-15-hektara-bez-nje_1157022.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 31 avgust 2020 14:02

Oživela dedovinu i pravi zimnicu

Pošto nije mogla da dozvoli da njena dedovina propada ili bude prodata u bescenje, Sanja Zafirović je upravo tu, u Blacu otvorila etno selo Naša avlija.

Osim toga, Sanja, majka četvoro dece, želela je da se sa svojim suprugom na pravi način posveti deci, te se iz velikog grada pre skoro osam godina preselila na svoju dedovinu.

- Korona nam je pokazala neke druge puteve i naučila nas da postoji i neki drugi način poslovanja. Odlučili smo da omasovimo prozvodnju zimnice, kojom se bavimo četiri godine. Ove godine smo udružili naše proizvode sa gazdinstvima komšija. Donosimo na prag kupca sve sa sela. Za sada radimo Beograd, Niš i Kruševac - kaže Zafirovićeva.

Ideja je, kaže Sanja bila da kvalitetni proizvodi sa više različitih gazdinstva budu ponuđeni direktno kupcima.

- Naše su slatka i slana zimnica. Radimo potpunu pasterizaciju i vakuumiranje proizvoda. Sve se radi ručno. Ostala gazdinstva nude jaja, meso, sir, kajmak, brašno sa potočare - dodaje.

Ukoliko vas put nanese u etno selo Naša avlija ili tamo ciljano krenete, Sanja vam preporučuje specijalitet kuće, a to su rebarca i juneći repovi po kojima su, kako je rekla, postali nadaleko čuveni.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2992753/iz-blaca-stizu-domaci-proizvodi-na-kucnu-adresu

Објављено у Agroekonomija

Kako bi proizvodi iz Republike Srpske bili što prepoznatljiviji na tržištu, u toku je proces brendiranja domaćih poljoprivrednih proizvoda.
Na terenu su već brendirani drenjina i proizvodi od drenjine, kao i borički krompir, romanijski skorup - kajmak. Odaziv poljoporivrednih proizvođača iz cele RS je odličan. U Ministarstvu poljoprivrede RS kažu da je cilj postizanje prepoznatljivosti domaćih proizvoda kao što su potkozarsko voće, jagode i paprika roga iz Berkovića, slatinski paradajz, rogatički krompir, nevesinjski krompir, semberski kupus, i da se osigura da ti proizvodi nađu svoj put do ciljanih potrošača.

- Primenom odgovarajuće marketinške strategije, povećava se vrednost domaćim poljoprivrednim proizvodima i postižu se veća profitabilnost i tržišna konkurentnost, a istovremeno se utiče na svest potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda - ističe Aleksandar Macanović, portparol ministarstva poljoprivrede RS.

On kaže da će se kod brendiranja proizvoda na terenu maksimalno iskoristiti potencijal lokaliteta.- Za svaki izabrani proizvod, plan je da se u toku i nakon pokretanja brenda, radi istraživanje tržišta i navika potrošača, koje će usmeriti razvoj brenda na osmišljavanje naziva, vizuelnog identiteta i prezentacije, promocije i eventualnog proširenja brenda - poručuje Macanović i dodaje da je cilj brendiranja bolja pozicija proizvoda na tržištu.

Jelena Mićić iz Ministarstva poljoprivrede RS kaže da geografska oznaka porekla treba da štiti geografski naziv regiona gde se vrši prerada.- Specifičnost ove zaštite je uslovljena uticajem geografske sredine, prirode, ljudskim faktorom, a prerada se odvija u označenom geografskom području. Savremeno tržište otvara realne uslove za širu proizvodnju, i izvornim, autohtonim prerađevinama daje mogućnost da postignu standardnu i stalnu vrednost. Tim proizvodima sa specifičnim svojstvima, proizvedenim u seoskim domaćinstvima, potrebno je organizovano otvaranje tržišta, naročito za one proizvode koji se donose sa udaljenih, nepristupačnih, planinskih područja, da dobiju mogućnost bolje realizacije na tržištu i realnu cenu - pojašnjava Mićićeva.

Ona kaže i da geografska zaštita porekla nije privilegija pojedinca, nego pripada svima koji žive na tom prostoru.

Proizvodnja romanijskog skorupa - kajmaka je među prvim proizvodima iz RS brendirana. Članice udruženja "Romanijski skorup - kajmak" su na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu osvojile dve zlatne medalje za mladi dimljeni kajmak i dimljene zarice. Geografsko područje gde se proizvodi romanijski skorup - kajmak su opštine Sokolac, Han Pijesak i Rogatica.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/913203/brendirali-svoj-krompir-drenjinu-kajmak-sve-veci-odaziv-poljoprivrednih-proizvodjaca-zastitu-domacih-proizvoda

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31