Чланци поређани по датуму: nedelja, 30 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 30 avgust 2020 13:49

Iriška baštica - vatromet boja i ukusa

Imećete priliku da pročitate jedan veoma interesantan i reklo bi se poučan tekst, mnogo zanimljivih podataka, starih i raznovrsnih sorti koje nam dolaze iz Iriške Baštice. Iz znatiželje da saznamo što više o autohtonim, starim, ali i novim, odnosno za naše podneblje nepoznatim sortama, ova pitanja postavili smo Lidiji Đurić..
Kako ste došli na ideju da pokrenete rasadničarsku priču, sa najraznovrsnijim biljnim vrstama, povrća, cveća, ukrasnih biljaka, starim i novim sortama?
„Dok sam bila na fakultetu obilazili smo rasadnike i veoma dobro se sećam šta nam je prilikom posete jednom velikom i poznatom rasadniku rekao njegov gazda kao dobronamerni savet budućim mladim rasadničarima:"Deco, trudite se da u rasadniku imate što više različitih vrsta i varijeteta. Putujte puno, obilazite sajmove i uvek donesite kući nešto novo". Iako je to bilo pre skoro 20 godina, meni se ta rečenica urezala zauvek i smatram da je veoma mudra i korisna. Takva je danas kod nas situacija sa povrćem, konstantno postoji želja da se proba nešto novo i svake godine nabavljamo i isprobavamo
nove, zanimljive sorte povrća. Ne radi se tu o trci za brojem i količinom sorti, to je jednostavno adrenalin i uzbuđenje kada probate i proizvedete nešto novo u svojoj bašti, a svidi vam se i onda nastaje ogromna želja da to podelite sa ostatkom sveta. U današnje vreme internet i tehnologija su nam omogućili da mnogo lakše nabavljamo različite biljne vrste, sorte povrća, cveća, ukrasnih biljaka iz raznih delova sveta.” – kaže Lidija Đurić za magazin AgroBiznis.

U čemu se ogleda značaj starih, odnosno autohtonih sorti?
„Ono što treba ljudima objasniti jeste da, kada se radi o povrću, te sorte nisu nove, nastale juče u nekoj laboratoriji, već se od davnina gaje i čuvaju u zemljama porekla, upravo kao što i kod nas postoje naše sorte sa našeg podnevlja, a one se svuda nazivaju isto: „Autohtone“. Danas velike semenske kuće širom sveta imaju svoje agente koji u potrazi za sortama obilaze celu planetu, pa sam tako imala priliku da na čuvenoj manifestaciji „Dani ludaje“ u
Kikindi i upoznam jednog takvog agenta. Ono što jeste jako zanimljivo i što verovatno većina ljudi ne zna, to je da danas na sajtovima za prodaju semena mnogih stranih semenskih kuća možete pronaći na primer: „Žutu feferonu iz Srbije“ ili „Najdužu tikvu iz Kikinde“. Treba da se trudimo svi da čuvamo naše autohtone sorte jer su i one jedno vreme bile zaboravljene i umalo nestale, ali sreća pa su postojale neke bake i deke koji su mudro u svojim baštama čuvali stare sorte voća i povrća, pa je danas, ipak, većina od njih sačuvana. Bitna je raznovrsnost i genetski potencijal koji se nalazi u sortama, jer na taj način i namernim ukrštanjem takvih, najboljih, gena dobijamo hibride.“ – smatra Lidija
Domaći paradajz je najboljeg ukusa, da li smo taj ukus zaboravili? Šta nam hibridi daju, a šta oduzimaju?
“Hibridi su svojevremeno masovno nastajali u želji da se poveća rodnost i otpornost na bolesti i na taj načih ishrani gladna planeta sa rastućim brojem stanovnika. Ono čemu danas svedočimo jeste malo obrnut proces, naime, ljudi i zemljište su se zasitili mineralnim đubrivima i raznim drugim hemijskim materijama, pa se danas javlja potreba da se gajenje voća i povrća vrati na prvobitan stadijum, kako bi se u isto vreme pročistili i naši organizmi i zemljište na kojem živimo, a samim tim i cela planeta koju smo godinama zagađivali. Ne želim da ljudi shvataju hibride kao nešto loše, oni nam i danas omogućavaju
da imamo jeftinu hranu, ali smatram da bi svi koji su u mogućnosti i žele da se pozabave radom u bašti (što nije lak posao, ali pruža ogromno zadovoljstvo), trebalo da pokušaju da proizvedu sopstvenu hranu. Asortiman koji nam je danas dostupan, a čine ga biljke iz različitih delova sveta, omogućavaju nam zaista predivnu paletu ukusa i boja. Treba biti otvoren da se proba nešto novo, a pri tome biti svestan da to nešto novo nije loše već da nam je promena klime kojoj danas svedočimo dozvolila da mnoge sorte koje ranije nisu mogle da se uzgajaju na našem podnevlju, danas veoma lako i uspešno mogu gajiti u našim
baštama.“ – kaže Lidija.
Čime se konkretno bavite u Iriškoj Baštici i koje sorte imate u ponudi?
Mi u Iriškoj Baštici svake godine isprobavamo i gajimo veliki broj novih, a starih sorti povrća. U tom procesu dešava se naravno, i da nam se nešto nedopadne ili jednostavno shvatimo da nije baš pogodno za gajenje na našim prostorima, pa te sorte nikada ni ne ponudimo našim mušterijama. U našem asortimanu posedujemo veliki broj različitih vrsta povrća (paradajza, paprika, kupusnjača, lukova...), začinskog i aromatičnog bilja, a jedan deo proizvodnje posvećujemo i ukrasnim i dekorativnim biljkama. Ovom prilikom želimo da izdvojimo nekoliko sorti povrća koje su veoma lake za gajenje, a ne zahtevaju mnogo prostora i neke od njih se mogu gajiti u kontejnerima i na balkonima: “Cucamelon (Melontria scabra)- je voće koje izgleda kao minijaturna lubenica, ali ukusom više podseća na krastavac umočen u sok od limuna. Ovo minijaturno voće neobičnog izgleda poznato je još i kao meksički mini krastavac, meksička mini lubenica, a u Meksiku, odakle i vodi poreklo, i kao mala lubenica za miševe (Sanditas de raton). Kukamelon nije genetski modifikovan hibrid nastao u laboratoriji već centralno američki specijalitet koji se u Meksiku gaji i koristi u ishrani vekovima unazad. Plodovi veličine grožđa rastu na lozi, a sama biljka je veoma laka za gajenje, otporna je na sušu i nije podložna napadima insekata. Ova nežna biljka koja daje mnogo sitnih plodova proizvodi se uglavnom setvom, ali je preporučljivo da se prvo u zaštićenom prostoru proizvede rasad, a kada su biljke dovoljno velike i nema više opasnosti od prolećnih mrazeva, može se rasaditi na otvorenom pri čemu je potrebno obezbediti neku potporu uz koji će se loza penjati. Plodovi počinju da se formiraju u julu, a beru se do kraja septembra meseca. Ono što je još interesantno kada je reč o uzgoju jeste da se ova biljka može gajiti i kao perena, tj. višegodišnja, tako što se nakon prestanka
plodonošenja (u kasnu jesen) izvadi koren, koji podseća na belu izduženu rotkvu, i sačuva tokom zime u delimično vlažnom kompostu u nekoj garaži, šupi ili
podrumu, a zatim se može ranije u aprilu posaditi napolje i na taj način očekivati raniji plodonošenje. Kukamelon se može konzumirati svež, u salatama, a takođe se može i kiseliti kao kornišon.“
„Patlidžan (Solanum melongena)- ovo povrće koje se kod nas gaji kao jednogodišnje ustvari je biljka koja se u zemlji porekla gaji kao divlja, tj. višegodišnja. Za zemlju porekla patlidžana smatra se Indija odnosno jugoistočna azija, a prvi pisani trag o postojanju patlidžana nalazi se u kineskoj knjizi poljoprivrede iz 544. godine. Ono što mi uglavnom znamo kao patlidžan jeste mesnati, pomalo sunđerasti, plod ljubičaste boje i upravo se ime te boje (auberegine)
u mnogim zemljama koristi za naziv ove biljke. Veoma interesantan podatak jeste i naziv „Eggplant“, koji se koristi u zemljama engleskog govornog područja, što u prevodu znači " biljka-jaje ". Naime, u engleskoj su prvi poznati patlidžani bili bele boje, a veličina i oblik su podsećali na guščija jaja. Takvi, beli patlidžani, okruglog oblika postoje i danas i u mnogim zemljama se mnogo više gaje od "klasičnog" patlidžana ljubičaste boje. Kada presečemo
plod, u unutrašnjosti patlidžana nalazimo mnošto malih semenki koje su gorke, i otuda upravo i gorčina u ukusu koja nam je poznata kada jedemo ovo povrće. Kuvanjem, odnosno termičkom obradom se ova gorčina smanjuje i dobijamo blag, ali i veoma bogat i interesantan ukus. Postoje razne boje i oblici patlidžana i uglavnom su karakteristični i vezuju se za određena područja u kojima se gaje, pa tako imamo: ovalne, tamno-ljubičaste sorte koje se
upravo kod nas najviše gaje („Black magic“, „Black beauty“); tradicionalne, bele boje patlidžane jajastog oblika („White Casper“, „Easter egg“); izduženog oblika i ljubičaste boje („Long purple“, „Little fingers“, „Pingtung long“); dvobojne sorte („Rosa Bianca“, „Violetta di Firenze“, „Rotonda Bianca Sfumata di Rosa“); prugaste („Listada di Gandia“) i mnoge druge koje se pronalaze i gaje tradicionalno širom sveta i sve te sorte zaslužuju podjednaku pažnju. Ako nemate puno prostora u bašti, patlidžani se veoma lako i uspešno uzgajaju u saksijama (od 5-10 l), što i mi praktikujemo.“ – naglašava Lidija za kraj.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 30 avgust 2020 13:38

Kako do boljeg kvaliteta šljive?

Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive.Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici, piše RTS.

- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.

Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.

Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.

Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.

- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.

Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/savremena-tehnologija-za-bolju-sljivu-evo-kako-da-unapredite-kvalitet-ploda-i/xj4jpvd

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Tradicionalni Šumadijski sajam poljoprivrede, planiran za 3. septembar, neće biti održan u tom terminu, potvrdili su nadležni iz Šumadija sajma.

Od epidemiološke situacije i dalje zavisi da li će biti odložen za kraj septembra, ili početak oktobra.

U Kragujevcu je i dalje vanredna situacija zbog epidemije korona viursa, a u hali Gradskog sajmišta još uvek je privremena kovid bolnica.

Da li će ona ostati ili biti rasformirana znaće se u narednih deset dana.

Šumadijski sajam poljoprivrede ranijih godina okupljao je brojne izlagače, a prema broju posetilaca svrstao se u najveću sajamsku manifestaciju gradskog sajmišta.

Šumadija sajam, za razliku od novosadskog, ima prostranu površinu na kojoj bi i mogla da se razmatra organizacija sajamske manifestacije manjeg obima.

Razmišlja se i o spajanju sajma poljoprivrede i sajma lova i ribolova.

Međutim, to su sve mogućnosti koje su u ovom trenutku još prilično daleke, jer je u Kragujevcu, još uvek na snazi vanredna situacija.

Od epidemiološke situacije zavisi i održavanje Sajma komunalne opreme. U ovom periodu anketiraju se izlagači, jer je jako bitna potvrda o učešću na sajamskoj smotri.

Zbog pandemije korona virusa i mera zabrane okupljanja i održavanja manifestacija sajamskog karaktera na, Šumadija sajmu održane su od početka godine samo dve smotre: u februaru Sajam venčanja i Sajam građevinarstva, dok je u martu, neposredno pre prolašenja vanrednog stanja, otkazan Sajam obrazovanja i zapošljavanja.

Taj događaj je izostao, kao i sajmovi nameštaja i igrica, dok je, krajem maja, Sajam hortikulture održan na otvorenom, sa manjim brojem izlagača.

Kalendar sajamskih manifestacija za 2020. godinu trebalo je da bude ispunjen sa 20 raznovrsnih smotri, ali je koronaviurs sve susrete izlagača i posetilaca prekinuo.

Izvor:http://rtk.co.rs/odlozen-sajam-poljoprivrede/

Објављено у Agroekonomija

Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 procenata sezonskih radnika u poljoprivredi, pokazuje analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.Oni su došli do podataka da su za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

Rezultat nove procedure je, navodi se u biltenu NALED-a, utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 procenata od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.

Oni su naveli i da je ova analiza pokazala da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanja ugovora na papiru.

Zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi Amira Omanović, rekla je da je portal i aplikaciju koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Srbije.

"Novi, jednostavniji način prijave i ođave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju", kazala je Amira Omanović.

Statistika je pokazala da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove, kako su naveli, biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike.

Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5%), veću sigurnost (29%) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20%).

NALED i GIZ se od početka projekta Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Oni kažu da bi proširenje postojećeg zakona, osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, pomoglo građanima, koji usled posledica epidemije kovid-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.

Oni su naveli i da je Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata. Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/naled-u-legalne-tokove-uvedeno-47-procenata-sezonskih-radnika-u-poljoprivredi

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31