Чланци поређани по датуму: subota, 29 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Razgovarali smo sa mladim proizvođačem i istoričarom Mihajlom Petrovićem iz Ripnja koji se već 5 godina bavi ovčarstvom. Zašto se odlučio za poljoprivredu i selo, a ne za grad in eke druge poslove otkirvamo u narednim redovima i želimo što više ovakvih mladih ljudi spremnih za proizvode!Kada je farma osnovana?
- Na našem poljoprivrednom domaćinstvu ranijih godina i decenija uzgajana je sitna stoka, svinje i ovce (ne u čistoj krvi), ali isključivo za sopstvene potrebe.
Vremenom, prateći tendencije u oblasti stočarstva, odlučili smo da odemo korak dalje, i uđemo u posao sa nabavkom kvalitetnih, umatičenih grla određene
pasmine. U tom poslu aktivni smo od 2015. godine, kada smo nabavili prvo matično stado od 10 ovaca i 1 ovna, tako da se ta godina formalno može uzeti
kao početak naše farme. Naš sagovornik dodaje da su neposredno pred nabavku matičnog stada trajali višemesečni radovi na izgradnji priključnih objekata, što dodatno produžava period njihovog bavljenja intenzivnim stočarstvom.
Zašto ste se odlučili za poljoprivredu?
- Kao i većina naših ljudi koji na selu poseduju imovinsku bazu, odlučili smo da aktiviramo sopstvene zemljišne resurse sa ciljem njihove maksimalne iskorišćenosti. Uzgoj ovaca delovao nam je stoga primamljiv, ne samo sa materijalne strane, već i sa praktične jer bi nas podstakao da obradom zemlje obezbedimo hranu koju bi konvertovali u stočni fond. Namera nam je primarno bila da na taj način obezbedimo sebi dopunski izvor prihoda i samoodrživost poljoprivrednog gazdinstva. Obzirom da u kući nemaju svi stalno zaposlenje, rad na farmi doprinosi i racionalnom utrošku vremena.Koliko grla imate?
- Naš objekat ima kapacitet do 70 odrasnih grla. Trenutno imamo oko 50 plotkinja i još uvek smo u razvojnoj fazi. Ne žurimo sa dinamikom popunjavanja tog
kapaciteta, s obzirom da deo svakog podmlatka usmeravamo na prodaju. Plotkinje su podeljene u 3 krvne linije i imamo 3 odrasla priplodna ovna.
Koje su to rase?
- U pitanju je rasa il de France (il de frans). Za nju smo se odlučili posle dugo teoretisanja, poseta ovčarima i razmatranja iskustava. O ovoj rasi, njenim karakteristikama i prednostima sve je već mnogo rečeno. Postoji mnogo iskusnijih i uspešnijih odgajivača koji su kompetentniji za takve analize. Mi smo za sada zadovoljni i nismo se pokajali odabirom. Radi se o rasi kombinovanih svojstava, koja uz dobar razvoj kvaliteta može da pruži različite
proizvodne mogućnosti bilo da je u pitanju stvaranje priplodnog materijala, prodaje jagnjećeg mesa ili upotrebe vune. Iako rasa ne spada u visoko mlečne ovce, uz kvalitetnu ishranu i dobru laktaciju i ovaj resurs se može iskoristiti.
Šta je vaš glavni proizvod?
- Na osnovu našeg dosadašnjeg iskustva možemo reći da najveći deo odlazi u dalji priplod. Što se tiče muških grla (jagnjadi), pošujući selektivne i estetske parametre, deo odlazi za dalji priplod, a deoprodajemo kao klaničnu robu. Mogu reći da je na tržištu osetno veća potražnja za ženskim grlima. Ona u najvećem delu ide za dalji prilod.
Gde plasirate proizvodnju?
- Naši kupci su odgajivači iste rase ali i svakako ima i onih koji žele da kupovinom priplodnog materijala kroz meleženje sa drugim pasminama poboljšaju karakteristike svojih ovaca. Tu pre svega mislim na prirast i mesnatost ovaca. Što se tiče klanične robe ona je uglavnom usmerena na lokalnu potražnju i pijace. Društvene mreže i internet oglasi pružaju nam značajnu olakšicu u poslovanju i razmeni iskustava i saveta sa drugim odgajivačima.
Koliko ljudi radi na farmi?
- Mi smo petočlana porodica. Dvoje od nas su stalno angažovani i još dvoje po potrebi. Sagovornik dodaje da se u toku većih senzonskih poslova (prikupljanja
senaže i izđubravanja) uključuje i dodatna radna snaga.
Da li je blizina velkog grada prednost ili mana?
- Naša farma nalazi se u mestu Ripanj, na oko 25 km od Beograda. Dakle, s obzirom da nismo toliko okruženi poljoprivrednim prostorom, to svakako utiče i na
cenu žive stoke i potražnju za klaničnom robom. Uz to ne treba gubiti iz vida i razliku u ceni prehrane za životinje. Prodaja priplodnog materijala nije ograničena potražnjom na lokalnom tržištu i samom okruženju.
Šta radite sa stajnjakom?
- Stajnjak kao nus proizvod sa naše farme, uglavnom smo koristili za sopstvene potrebe (đubrenje bašte i voćnjaka). Dobar deo ustupali smo i komšijama i lokalnim povrtarima. U zadnje vreme količine stajnjaka su se naglo povećale, tako da razmatramo mogućnost prodaje stajnjaka na veliko.
Da li prerađujete nešto u sopstvene proizvode?
- Ne, sem proizvodnje mesa za sopstvene potrebe.
Da li koristite subvencije države?
- Da. Subvencije države značajno mogu da pokriju troškove ishrane životinja. U pitanju je svota od 7 hiljada dinara po umatičenoj ovci koja se ojagnji u toku godine. Nažalost, one često kasne i neredovno se isplaćuju. Primera radi, subvencije za prošlu 2019. godinu, još uvek nam nisu isplaćene.
Šta su planovi za naredni period?

- Pored već pomenutih planova za popunjavanje kapaciteta ovčarnika u planu je nabavka kvalitetnog priplodnog materijala iz Francuske. Takođe, u razmatranju je i proširenje kapaciteta objekta u budućnosti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ovčarstvo

Većina manastira SPC ima izuzetno uspešne ekonomije od kojih se izdržavaju.Sestrinstvo manastira Žiče kod Kraljeva, u kojem je krunisano sedam srpskih kraljeva, po receptima starim koliko i sama Žiča proizvodi sokove, slatka, likere, vino, ali i meleme i sapune.

Neposredno uz manastir prostire se lepo uređeno imanje.Pored ikona posetioci rado kupuju domaće sokove, likere, rakiju i meleme i sapune.

"Način proizvodnje je u skladu sa najvišim standardima Hasapa. Žičke proizvode možete poručiti bilo gde iz Srbije", kaže za B92 Ana Vukašinović.

Roba koja nastaje trudom monahinja po starim receptima samo se pakuje u modernu ambalažu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=28&nav_id=1725597

Објављено у Agroekonomija
subota, 29 avgust 2020 10:28

Kako do boljih prinosa borovnice?

Berba visokožbunaste borovnice se privodi kraju, a tamo gde je završena, već se obavljaju pripreme za narednu godinu. Diplomirani inženjer agronomije Zoran Maričić iz Užica, u ovom kraju poznati uzgajivač borovnice, koji ima i ogledno polje sa metereološkom stanicom u obližnjem selu, kaže da je sada veoma važno biljke pripremiti za sledeću godinu.

- Nakon završene berbe bitne su dve stvari da se urade, a to su zelena rezidba i ishrana vodotopivim đubrivom. Kod zelene rezidbe obavlja se proreda izrođenih i rodnih grančica, kao i samih žbunova koji su gosti. Ishranu vodotopovim đubrivom je potrebno sprovesti do 1. septembra. To je u stvari kalijumovo đubrivo koje je potrebno rodnim granama - kaže Maričić.

Nakon toga se preprska fungicidom i čeka se kraj oktobra.

- Kada opadne 70% listova ili dve trećine, negde od kraja oktobra do kraja novembra se prska bakarnim preparatom da bi se biljka umila, očistila, odnosno uradila dezinfekcija. Na taj način se sprečava napad bolesti. I pred prve mrazeve biljkama se dodaje cink i mangan, da bi se zaštitili pupoljci. Cink deluje kao antifriz, da spusti temperaturu i da se biljka pripremi za latenciju, odnosno period kada biljka miruje - navodi Maričić.Na kraju svega toga sledi, kako kaže Maričić, najbitnija stvar, a to je zimska rezidba.

- U periodu od decembra do početka marta biljka miruje. Dok biljka ne krene tada se obavlja rezidba. To je u stvari korektivna rezidba koja podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj - rekao je naš sagovornik.Što se tiče ovogodišnjeg roda i cene borovnice, uprkos svim prošlogodišnjim nedaćama, proizvođači su manje-više zadovoljni. Kvalitet je dobar uz prosečnu otkupnu cenu od 3,8 EUR do 4 EUR po kilogramu.

- Kako je godina počela, očekivao se lošiji kvalitet. Međutim, vreme se samo par dana pred početak berbe popravilo i mogu slobodno da kažem da je kvalitet borovnice ovogodišnjeg roda odličan. Kako je berba odmicala kvalitet šećera je bio sve veći i veći. Bitno je bilo pogoditi momenat kada zaštiti borovnicu - kaže Maričić i dodaje da je kritičan period bio od 20. aprila do juna kada je bilo dosta kiše i pojave botritisa i nekih drugih bolesti, ali je ipak ove godine sve dobro prošlo i stvoren je potencijal za sledeću sezonu.

Zbog korone povećana je potražnja za borovnicama i ove godine za razliku od prethodne dve-tri, cena je na srednjem nivou. Potražnja je bila velika i isplata od strane otkupljivača redovnija. Maričić kaže da je prošle godine cena takođe na početku berbe bila oko 5 EUR, ali je zbog poremećaja na tržištu i špekulantskih radnji sve krenulo nizbrdo.

- U situaciji kada postoji dosta otkupljivača, i dosta ponude i potražnje, cena je pala na 200 dinara, a polovinom jula prošle godine čak i stao otkup. Dosta proizvođača je u toj situaciji slalo borovnicu na podhladu čak i na duboko zamrzavanje. Ova godina je značajno bolja tako da su proizvođači manje-više zadovoljni, jer je očekivana lošija sezona nego lane. Potražnja je bila velika, a stiče se utisak da se borovnica više tražila - kaže Zoran Maričić.
U Zlatiborskom okrugu zasadi su na višim nadmorskim visinama i berba kreće istovremeno kada i u Nemačkoj i Poljskoj, a ove zemlje su najveći konkurenti Srbije na tržištu borovnice i tada cena drastično pada.

- Međutim, ko je imao zasade borovnica u nižim predelima "uhvatio" je cenu od 5,2 EUR do 5,5 EUR na početku berbe. Kasnije je ta prva cena padala i dolazila do 3 EUR do 4 EUR, ali kao srednju otkupnu cenu možemo računati od 3,8 do 4 EUR po kilogramu. Sigurno je da ova godina daje veliki stimulans i volju za proizvodnju borovnice i proširenje zasada. Prinos ove godine u punoj rodnosti se kretao od osam do 11 tona po hektaru, za prvu godinu kilogram je po žbunu, a druga godina od dva do četiri kilograma - kaže Maričić i dodaje da užički kraj ima 60 do 70 hektara pod zasadima borovnice, a pre samo pet godina u ovom kraju pod borovnicom bilo je maksimalno 10 do 12 hektara i mnogi su u ovom voću videli isplativiju proizvodnju nego u malini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990357/korektivnom-rezidbom-borovnice-do-boljih-prinosa

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 29 avgust 2020 10:05

Istine i zablude o konzerviranju zimnice

Zimnica za deset minuta, brza zimnica za pola sata, sve su to novi recepti u skladu sa tempom današnjih naših života, a pitanje ko će stajati pored "smederevca" na 35 stepeni, može se pripisati i klimatskim promenama. Aleksandra Tepić Horecki, profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, rekla je za RTS da se aditivi i konzervansi ne mogu upotrebljavati nekontrolisano, sve je regulisano pravilnicima i standardima.Mnogi će reći i da svežeg voća i povrća u radnjama ima i van sezone, da se zimnica sve bolje industrijski pravi, međutim, ono što niko ne spori jeste savršen ukus domaće zimnice.Kako se hrana konzervira, ima li i tu istina i zabluda.

Gostujući u Jutarnjem programu, Aleksandra Tepić Horecki, profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu rekla je da je konzervisanje hrane proisteklo iz potrebe da se produži održivost namirnica.

Prema njenim rečima, to se može raditi na više načina – primena niskih temperatura, hlađenje ili zamrzavanje, primena povišenih temperatura, pasterizacija ili sterilizacija, oduzimanje vode, sušenje ili koncentrisanje, dodatak soli, šećera, kiseline.

Šteta nastaje zbog toga što svaki vid obrade i tretiranja utiče na smanjenje nutritivnih vrednosti, u većoj ili u manjoj meri, a korist je da se produžava održivost namirnica.

Govoreći o tome da li ima više aditiva i konzervanasa ako pravimo nešto po brzom receptu, ona ukazuje da brza priprema hrane podrazumeva kulinarnu pripremu za neposrednu konzumaciju – priprema salate od svežeg voća – i kada se proizvodi konzumuraju u kratkom periodu nakon pripreme, nema potreba za dodatkom konzervanasa.

"Ako hoćemo da neki proizvod konzumiramo u dužem periodu, onda moramo izvesti na neki način konzervisanje. Aditivi i konzervansi su večito na ružnom glasu u javnosti i kod potrošača. Aditivi predstavljaju supstance koje se dodaju iz opravdanih tehnoloških razloga u neki prehrambeni proizvod da bi se uticalo na neko svojstvo, da bi se postigla kiselost, sačuvala boja, da bi se zadržala vitaminska vrednost", kaže Tepić Horecki.

Prema njenim rečima, aditivi i konzervansi se ne mogu upotrebljavati nekontrolisano, sve je regulisano pravilnicima i standardima: svaki proizvod koji se nađe na tržištu, na policama, mora zadovoljiti pravilnike, propisano je za određenu vrstu proizvoda šta sme da se doda i u kojoj maksimalnoj količini.

Ako kupimo teglu zimnice, ona ima oznaka E. Profesorka objašnjava da svaki aditiv ima određeni E broj koji dodeljuje komisija koja se bavi aditivima.

Svakom aditivu daju E broj, kao znak raspoznavanja – propisuju gde se ti aditivi mogu koristiti na koji način i u kojim koncentracijama, koji proizvodi ne smeju sadržavati aditive. Propisuju se maksimnalno dozvoljene količine – one nisu tek tako određene iza tih brojki stoje ispitivanja, kojima je dokazano da aditiv neće izazvati zdravstvene probleme kod potrošača.

Kod manje grupe aditiva postoji oznaka "kvantum satis" – oni nemaju propisanu maksimalnu dozvoljenu koncentraciju već se koriste u saglasnosti sa dobrom proizvođačkom praksom.

Količina koncentracije aditiva je propisana u pravilniku o prehrambenim aditivima.

Profesorka Tepić Horecki objašnjava da ambalaža služi da čuva proizvod i da ga zaštiti od negativnih uticaja spoljašnje sredine, i da ambalažni materjali ne smeju da utiču na svojstvo proizvoda, niti ih menjati.

Svaka ambalaža koja se koristi u prehrambenoj industriji mora imati sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti, tako da i plastična ambalaža između ostalog mora biti zdravstveno bezbedna, istakla je ona.

Biorazgradive ambalaže ima, kaže profesorka dodajući da na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu postoji predmet – albalaža i pakovanje, kao i akreditovana laboratorija za ambalažu i pakovanje koja je jedina i našoj zemlji.

Buđ na pekmezu i siru, šta su plemenite plesni
Pekmez može da se po površini ubuđa, a postavlja se pitanje koliko su bezbedni sir i kobasice. Ukazuje da postoje plemenite plesni, kod sireva ili proizvoda od mesa.

Postoje i plesni koje mogu biti toksigene plesni, koje luče mikrotoksine, to su produkti metabolizma ovih plesni koji mogu da budu štetni po zdravlje, ali to su supstance koje se talože u organizmu i mogu izazvati zdravstvne probleme.

Objašava da se često pojavi plesan na tegli pekmeza ili na siru u frižideru, a da li ima mikrotoksina ne možemo videti, u kojoj količini – ne možemo znati. Jedino ako je sir tvrd može se otkloniti buđ, navela je kao primer.

Govoreći o voću, kaže da je sušeno voće jedan od proizoda koji se dobijaju oduzimanjem vode.

Neophodno je unositi voće zbog minerala, vitamina, organske kiseline, bioaktivna jedinjenja, ali svaka prerada dovodi do gubitka nutritivnog sastava.

Koliko proizvod može biti u frižideru
Odgovarajući na pitanje koliko može proizvod stajati u frižideru, ukazuje da svaki proizvođač mora da napiše na proizvodu – upotrebljivo do...

Na većini proizvoda je naglašeno nakon prvog otvaranja koliko da se koristi i te stvari nisu tek tako navedene, mora se uraditi studija održivosti, da bi proizvod bio bezopasan do kraja roka upotrebe.

"Verovatno da može biti i posle roka, ali proizvođač preporučuje – ono što treba da se naučimo je da čitamo šta piše na proizvodu, na deklaraciji", ukazala je ona.

Savetujući kako da biramo voće i druge proizvode – profesorka Tepić Horecki kaže da se od loše sirovine može dobiti loš proizvod.

Preporuka je da se biraju zdravi, jedri plodovi, neplesnivi, da se što pre prerade, a detaljnim pranjem smanjuje se kontaminacija.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4062259/zimnica-konzerviranje-hrane-tehnoloski-fakultet.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31