Чланци поређани по датуму: petak, 28 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 28 avgust 2020 16:12

Simptomi i lečenje akaroze kod pčela

 

Pčele su, kao i sve ostale životinje, osetljive na bakterije, viruse i parazite. Kada su optimalnog zdravlja otpornije su i na razne bolesti. Međutim, zagađivanje životne sredine, upotreba raznih pesticida i drugih preparata za zaštitu biljka mogu da utiču i na otpornost pčela koje su tada podložnije bolesti.

 Parazitska bolest

Na spisku Svetske organizacija za zdravlje životinja (OIE) nalazi se šest bolesti od posebnog značaja za zaštitu zdravlja pčela. Prva na listi je akaroza, koja na sreću zbog klimatskih uslova u našoj zemlji nije uzela maha. Pojavljuje se sporadično, ali valja upoznati pčelare sa uzrocima ove bolesti kako bi mogli da je na vreme prepoznaju.

Kako u praktikumu „Bolesti pčela“ pišu dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, akaroza je parazitska bolest koju uzrokuje krpelj Acarapis woodi. Ženka je duga 123-180 mikrona, dok je mužjak nešto manji oko 116 mikrona. Imaju slabo izraženu segmetaciju tela i nemaju oči. Ženke krpelja se nakupljaju unutar traheja pčela radilica tokom 24 časa nakon što pčele izađu iz svojih ćelija. Jedna ženka krpelja u proseku polaže pet do sedam jaja koja se izlegu posle tri do četiri dana, a punu zrelost dostižu posle šest do deset dana. Larve i odrasli oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom. Osim u Evropi i Americi, ovaj krpelj je nađen u Kongu, Egiptu i na indijskom podkontinentu. Verovatno zbog klimatskih uslova nije primećen u Australiji i Novom Zelandu, ali ni u skandinavskim zemljama.

Na ovu bolest najosetljivije su pčele stare oko devet nakon čega se njihova osetljivost smanjuje. Zanimljivo je da su matice potpuno imune na ovu bolest, dok broj inficiranih pčela u jednom pčelinjem društvu često varira. Kada pčela ugine krpelj se hvata i penje na novog domaćina i jedino tako prelaze sa jedne na drugu pčelu. Nisu u stanju da nađu novog domaćina preko saća ili cvetova. Bolest se povećava kada u društvu ima relativno malo mladih pčela, jer tada ima mnogo migrirajućih krpelja, kao i u vreme najveće sakupljačke aktivnosti  starijih pčela, jer je tada veća šansa za kontakt između inficiranih i mladih pčela. Broj ove vrste krpelja naglo opada tokom zime kada ima malo ili nimalo mladih pčela.

 Simptomi bolesti

Simptomi bolesti kod pčela inficiranih woodi krpeljom lako su uočljivi. Pčela ne može da poleti, brza pada na zemlju, bespomoćno se kreće u krug sa nepravilno raširenim krilima koja podrhtavaju. Kako objašnjavaju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ukoliko je pčelinje društvo zaraženo većina odraslih pčela ugine ranije nego što je to uobičajeno tako da može doći do disbalansa jer ne može da se proizvede dovoljno mladih pčela. A, nedostatak pčela je lako uočljiv u košnici, a opada i prinos meda. Pregledom je utvrđeno da infestirane pčele imaju daleko više bakterija nego zdrave, jer bakterije dospevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog pregleda isečaka prvog para traheja u čijem lumenu se vide ovi paraziti, ili pregledom korena krila. Pregled se obavlja u periodu od novembra do aprila, a za pregled se uzimaju uzorci pčela sa kliničkim znacima oboljenja ili uginule pčele ispred košnice. Uzorak čini 300 pčela u staklenoj flaši iz pčelinjaka sa sumnjom na woodi krpelje.

Prema Pravilniku za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod pčela ukoliko se utvrdi akaroza, u zaraženom pčelinjaku sprovode se sledeće mere:

* Zabrana premeštanja svih pčelinjih zajednica u poluprečniku od tri kilometra oko zaraženog pčelinjaka

* Lečenje svih pčelinjih zajednica unutar zaraženog kruga, odgovarajućim lekom

* Zatvaranje zaraženog pčelinjaka do završetka postupka lečenja i obavezna kontrola i dijagnostičko ispitivanje koje se sprovodi narednog proleća

Lečenje

Za suzbijanje akaroze koristi se širok spektar hemijskih sredstava najčešće na bazi sumpora koji  uništava ovog krpelja i bezopasni su za pčele do izvesne granice. Gotovo svi proizvodi za suzbijanje krpelja  primenjuju u vidu dima pomoću zapaljivih papirnih traka sa odgovarajućom količinom aktivne supstance, koja polako sagoreva i otpušta dim u košnicu. Osim ovih postoje i preparati koji se u košnicu ubacuju kao vodeni rastvori ili u vidu sirupa. Veoma važno je, kako napominju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vršiti preventivne pregleda košnica pre seobe na pašu, ili kupoprodaje matica i rojeva. Kontrola se vrši istim dimnim preparatima koji se koriste i u terapiji, suzbijanju i širenju akaroze.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Pčelarstvo

Prema informacijama koje su dospele do Udruženja "Agroprofit", Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede privodi kraju izradu modela za pomoć gazdinstvima koja su doživela zastoj u prodaji utovljene junadi.

Ministarstvo očekuje da će sa dva miliona evra podstaći prodaju junadi uvođenjem dodatnih premija za isporučena grla. To je bio i predlog farmera okupljenih u Proizvodnu grupu pri udruženju. Problemi su započeli još u februaru kada je stao i simboličan izvoz junetine iz Srbije, a sve se dodatno komplikovalo u vreme pandemije i gubljenja turističke sezone u mnogim zemljama sveta.

Kako nam je pojasnio Čedomir Keco ispred ovog Udruženja, država odobrava dva miliona evra da se između otkupne cene od 1,65 ili 1,7 premijama po svakom grlu 30.000 ili 35.000 dinara da gazdinstvu što u zbiru može da bude više od 2,10 evra po kilogramu."Iz našeg prvog predloga koju su oni prihvatili, kupac mora odmah da plati svoj iznos i država vanrednu premiju. Država diktira osnovnu cenu koju mora da plati kupac i takav će verovatno raspisati poziv preko Uprave za agrarna plaćanja ko su klanice izvoznice da se prijave. Ide se na to da država reši pitanje pritiska na tržište od 10.000 do 15.000 junadi", kaže Keco za Agroklub.O intervenciji sa dodatnim sredstvima, što predlaže resorno Ministarstvo uvažavajući zahteve stočara, Vlada će razgovarati najverovatnije u sledeći četvrtak. Izdvajanjem od dva miliona evra u potpunosti će otvoriti novu deonicu u razvoju tovnog govedarstva, jer bi u suprotnom sva dosadašnja ulaganja izgubila vrednost, predviđanja su Agroprofita. Ministarstvo poljoprivrede u sektoru tovnog govedarstva već više godina ima predvidljiva i očekivana podsticajna sredstva, što je doprinelo da se u Srbiji gaje i najkvalitetnije tovne rase.Pomenuti model podsticaja u smanjenju pritiska na tržište ozbiljno će na ispit staviti klaničare i izvoznike od kojih se očekuje da se uključe u najavljeni posao.

U Srbiji trenutno za isporuku utovljene junadi ima oko 12.000, a možda čak i 15.000 grla, s tim što vlasnici najmanje 8.000 utovljene junadi ne mogu više čekati na kupce, jer njihova grla prevazilaze težinu od 550 - 600 kg, kažu u Agroprofitu.

Udruženje među svojim članovima Proizvodne grupe ima evidentirano oko 3.000 komada junadi u manjim gazdinstvima, a na dve velike farme još toliko.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/ministarstvo-odobrilo-dva-miliona-evra-za-otkup-junadi/62529/

Објављено у Stočarstvo
petak, 28 avgust 2020 15:36

Muke proizvođača jabuka iz Subotice

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Košarkaš Branko Lazić već deset meseci vredno radi na zasadima borovnica u Deču.On je za manje od godinu dana od neke, kako sam kaže, zarasle polulivade, uspeo da oformi ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo. Uložio je dosta vremena i truda, a ovim poslom bave se i drugi košarkaši, ali, kako ističe, ipak nisu uticali na tu odluku.

- Ideja da pokrenem biznis sadnje borovnica došla je posle dugo razmišljanja o nekom privatnom biznisu koji sam hteo da započnem. Bilo je tu dosta opcija, ali borovnica nije bila tada u opticaju. Ona je došla sasvim slučajno. I malo smo istraživali o njoj i doneli odluku da pokrenemo biznis. Na odluku nisu uticale kolege jer tada sam znao da jedino Kešelj ima zasad. Kasnije sam tek saznao za Katića i Tripkovića - počinje priču za “Blic“ naš uspešni košarkaš Branko Lazić.Na pitanje da li među košarkašima ima takmičarskog duha kao nekada na terenu, i razmenjuju li iskustva on iskreno kaže da sarađuju.- Što se tiče razmene iskustava, najviše se čujem sa Raškom Katićem, malo manje sa Kešeljom. A iskreno, sa Tripkovićem nisam stupio u kontakt. Nema tu takmičenja. Svi želimo da imamo što bolji zasad kako bismo mogli da plasiramo robu na trzište. I zbog toga više sarađujemo nego što se takmičimo - objašnjava nam situaciju.Košarkaš dalje naglašava da je borovnica dosta zahtevna i da iziskuje konstantno prisustvo u zasadima.

- Zasad imam jednog zaposlenog koji više nego odlično obavlja posao. Takođe, i pomoć šuraka sa kojim sam i pokrenuo biznis, kao i tehnologa bez koga jednostavno ne može da funkcioniše jedan ozbiljan zasad - priča nam Branko Lazić i dodaje:- Kupio sam zemlju i krenuo od nule, što se kaže. Hteo sam da to pokrenem u Ljuboviji, ali tamo nisam imao na raspolaganju toliku zemlju, niti je bilo zemlje za prodaju, pa sam morao da tražim nešto u blizini Beograda.

Sportista koji je i dalje aktivan u košarci kao kapiten Crvene zvezde trudi se da se što više uključi u rad na imanju.- Trudim se da budem prisutan jer bez posvećenosti ne možete ništa da uradite ni u životu, ni u poslu. Odluke koje donosim, donosim u dogovoru sa svim ljudima koji su uključeni u razvoj plantaže. Zajedno se brinemo o svemu kako na najbolji način da podignemo zasad koji je trenutno u prvoj godini.

O tome da li može da se živi od ovog posla, ima jasnu viziju.- Mislim da poljoprivreda može zaista da donese dobar ili čak i odličan život po pitanju finansija. Naravno, potrebno je zaista mnogo rada, truda, prisustva i posvećenosti tome - priča otvoreno.

Kako je u toku pandemija, a iza nas je i period karantina, Branko Lazić otkriva da je tada provodio baš dosta vremena uz sadnice.

- U tom periodu smo imali dosta posla na plantaži, tako da mi je bilo više relaksirajuće nego naporno. Uživao sam u nečemu čemu smo posvetili toliko pažnje i što smo izgradili za nekih 10 meseci vrednog rada. Od neke tamo poluzarasle livade do, mogu slobodno da kažem, ozbiljnog zasada.Branko Lazić daje i dobar savet za one koji kreću u sličnu priču.

- Svima bih poručio da ne odustaju na prvim problemima, nažalost, biće ih dosta, ali ako se zaista posvetiš tome, nijedan nije nerešiv. Takođe, dobro planiranje podizanja zasada je ključ. Zaista mora do detalja da se isplanira kada koji korak bi trebalo da se sprovede - zaključuje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/branko-lazic-sportista-kosarkas-borovnica/e1581fk

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31