Чланци поређани по датуму: četvrtak, 27 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sa ciljem da ukažu na značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje i imovine gazdinstva, predstavnici kompanije "Dunav osiguranje" obišli su danas poljoprivrednike sa teritorije Kraljeva kojima, kako je rečeno, ta lokalna samouprava, mimo subvencija Vlade Srbije od 40 odsto, trošak osiguranja subvencioniše sa 50 odsto što znači da poljoprivrednik izdvaja svega 10 odsto cene osiguranja.

To je, prema rečima direktora GFO "Dunav osiguranje" u Kraljevu Željka Kosovca, dovelo do rasta osiguranja na teritoriji tog grada, odnosno broja osiguranih površina i životinja.

"Primenjujući subvencije Vlade Srbije i lokalne samouprave cena osiguranja za hektar jabuke sa prosečnim prinosom od 40.000 kilograma iznosi samo 30.000 dinara, dok za jedno grlo goveda, koje košta 150.000 dinara, premija osiguranja sa subvencijama košta 1.500 dinara", rekao je Kosovac.

Precizirao je da je GFO "Dunav osiguranje" Kraljevo samo u 2019. godini isplatilo 23.777.505 dinara odštete za 222 štete na usevima i 8.987.885 dinara odštete za 178 šteta kada je reč o životinjama.

Istakao je da "Dunav osiguranje", kao lider u osiguranju poljoprivrede, nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura od osnovnog rizika grada, požara, udara groma, ali i od dopunskih rizika oluje, poplave, prolećnog mraza.

Pored useva, naveo je da se u okviru poljoprivrede osiguravaju i životinje, a predmet osiguranja životinja su zdrava i sposobna grla za određenu namenu koja moraju imati znak obeležavanja (žig, markicu, ime).

Osiguranje se, pojasnio je, odnosi na uginuće ili prinudno klanje od rizika nesrećnog slučaja i bolesti (osim bolesti koje se suzbijaju po zakonu) i dopunskih rizika kao što je gubitak pri porođaju, gubitak priplodnosti i drugih posebno ugovorenih rizika u skladu sa specifičnostima proizvodnje.

Kosovac je rekao da cena osiguranja poljoprivredne proizvodnje, baš zbog znatnih rizika koji je prate u svim segmentima i fazama proizvodnje, nije nimalo zanemarljiv trošak za poljoprivrednike.

S tim u vezi, istakao je da je izuzetno važno to što su Vlada Srbije, kao i lokalne samouprave, pre nekoliko godina donele odluku da subvencionišu trošak osiguranja i na taj način pomognu poljoprivrednicima.

Kosovac je primetio da svake godine sve više poljoprivrednika prepoznaje interes u osiguranju svoje proizvodnje i pozvao sve poljoprivrednike da poklone poverenje kompaniji "Dunav osiguranje" koja, istakao je, svojim potencijalima, stručnim kadrom i materijalnim sredstvima može potpuno adekvatno da odgovori njihovim zahtevima.

 

Među poljoprivrednicima kraljevačkog kraja koji su prepoznali značaj osiguranja je i Miloš Kostović iz sela Bukovica koji u tom i obližnjem selu Dedevci na površini od nekoliko hektara ima zasade više vrsta voća, a najviše jabuke.

Polisu osiguranja je sa "Dunav osiguranjem" zaključio 2003. godine, a kako kaže saradnja sa tom kompanijom je dobra.

"Za sve te godine nismo imali nesporazuma ni problema. Saradnja traje punih 17 godina na obostranu korist i zadovoljstvo", rekao je on i izrazio zadovoljstvo zbog pomoći koju poljoprivrednicima pružaju Vlada Srbije i Grad Kraljevo.

Prema rečima predsednika Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva Dragana Čorbića, ta lokalna samouprava iz godine u godinu izdvaja sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i istakao da, mimo subvencija Vlade Srbije od 40 odsto, trošak osiguranja subvencioniše sa 50 odsto što znači da poljoprivrednik izdvaja svega 10 odsto cene osiguranja.

"Kada smo krenuli, 30 do 40 poljoprivrednika je to koristilo, a od 2014. godine smo, kao Grad, krenuli sa promocijom i naši poljoprivrednici su uvideli značaj osiguranja", rekao je on i dodao je prošle godine ukupan broj osiguranih poljoprivrednika bio 490.

Naglasio je da je Iz gradskog budžeta za regres za premiju osiguranja ove godine planirano 25 miliona dinara i dodao da prijave za osiguranje traju do 15. novembra.

Prošle godine je, kaže, za tu svrhu utrošeno takođe 25 miliona, s tim da je dato još milion i po dinara kako bi svi poljoprivrednici bili isplaceni. 

Istakao je da Kraljevo planira da svake godine izdvaja sve više sredstava za poljoprivredu jer im je ta privredna delatnost, naglasio je, u vrhu prioriteta. 

Tokom posete kraljevačkom kraju, predstavnici kompanije "Dunav osiguranje" obišli su i gazdinstvo Milomira Tošovića iz mesta Gornji Lađevci, direktora i suvlasnika firme "Kotlenik promet" koja je osnovana 1990. godine.

Tada su, kaže, počeli sa proizvodnjom junadi, junjećeg mesa, svinja, stočne hrane za sopstvene potrebe i suvomesnatih proizvoda.

"Intenzivnom proizvodnjom junećeg mesa bavili smo se do 2013, 2014. godina kada smo tu proizvodnju smanjili, ali smo povećali proizvodnju svinja, odnosno svinjskog mesa", rekao je on.

Kapacitet proizvodnje svinja im je, kaže, oko 10.000 na godišnjem nivou, junadi do 1.000, svinjskog mesa oko 2.300 tona, junjećeg mesa oko 1.000 tona, a suvomesnatih proizvoda oko 1.500 tona.

Pre tri godine su, dodao je, krenuli i sa proizvodnjom mleka, a proizvode beli sir, kajmak, kačkavalj i jogurt.

Firma "Kotlenik promet" zapošljava oko 220 ljudi i ima oko 20 maloprodajnih objekata od čega osam marketa i 12 mesara u kojima plasiraju oko 50 odsto svojih proizvoda.

Tošović je istakao da je osiguranje proizvodnje uslov da bi na bezbedan način mogao da se planira rast i razvoj, pogotovo kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, bilo da je u pitanju ratarska ili stočaraka proizvodnja.

"Od kako smo počeli da se bavimo ovim poslom, svoju proizvodnju i gazdinstvo, odnosno objekte osiguravamo u “Dunav osiguranju”. To je za nas jedina osiguravajuća kuća, poštujem je i o njoj imam izuzetno misljenje jer sve što smo sa njima radili je na visokom nivou", istakao je Tošović i pozvao poljoprivrednike da polisu osiguranja zaključe upravo sa "Dunav osiguranjem".

Izvor: TANJUG

 

 

Објављено у Osiguranje
četvrtak, 27 avgust 2020 14:56

Saveti: Kako do dobre paprike i bolje zarade?

Isplati li se proizvodnja paprika?. Mnogi o tome debatuju na društvenim mrežama a mladi inženjer poljoprivrede Perica Milićev daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju paprika. Inače do sada smo predstavili rezultate proizvodnje krompira i lubenice i sve to ovaj mladi stručnjak uradio je zajedno sa njegov mentorm doc.dr. Draganom Milićem koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm.
Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke. Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim,
rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8. Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira, ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm.
Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.) Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je
i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
2. 100- 150 kg/ha P2O5
3. 200-300 kg/ha K2O
4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što može znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi uoplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.  Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko
kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme
primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između
2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja. Tabela 7. Po kalkulaciji proizvodnje paprike po hektaru u 2016. godine prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita, pa simim tim nismo imali velike potrebe za navodnjavanjem. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 33,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,44, što znači da je na uložen
1 dinar ostvareno 2,44 dinara dobiti.Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 365.395,00 po
1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 59 % od ukupnih troškova, dok na otvorenom prostoru troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 17% i troškovi radne snage 24%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za
zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak(izuzev stajnjaka koji sse ne rasipa svake godine) u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dukat i Moravska kapija. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24, NPK 15:15:15 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 31.450.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 62.020,00, dok su troškovi radne snage iznosili 90.000,00. Ostvaren je dobitak od 525.605,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 8. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje paprike bila 450.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine, iako je tokom čitavog perioda primenjivano intenzivno navodnjavanje. Prinos je bio manji u
odnosu na prošlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo manja nego prošle i iznosila je prosečno oko 25,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,43, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1,43 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine ostvaren manji dobitak u iznosu od 136.255,00. Ipak je na kraju ostvaren dobitak, ali to nije zadovoljavajuć rezultat ni u pogledu iznosa
dobitka ni u pogledu cena, a naročito ne u pogledu prinosa.
Troškovi su se smanjili ove godine za oko 52.000,00 i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškoviosiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna
djubriva kao i prethodne godine. Značajno je napomenuti da je gazdinstvo osiguralo 2017. godine sve useve i zbog suše i štete koje je pretrpela paprika, osiguravajuća kuća je nadoknadila štetu i isplatila 20% od vredosti ukupne proizvodnje kao nadoknadu za gubitak prinosa. Nadoknada štete je iznosila 90.000,00 dinara.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje paprike bila 702.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga povećanog prinosa jesu povoljni agroekološki uslovi, kao i poštovanje agrotehničkih rokova. Prinos je bio veći u odnosu na prošlu godinu i iznosio je
27 t/ha Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 26,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,22, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,22 dinara dobiti. Na gazdinstvu je 2018. godine ostvaren najveći dobitak u analiziranom periodu i iznosio je 385.755,00.
Troškovi su se smanjili ove godine su slični kao i prošle godine i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio
47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškovi osiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna djubriva kao i prethodne godine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Situacija u pčelarstvu iz godine u godinu je sve teža, izdašnost paša je manja, pčelari, zbog pomora, ponekad ostaju i bez čitavih pčelinjih društava, problema je mnogo. Svoj staž od 67 godina u pčelarstvu, iskustvo, lepe, ali i loše strane ove poljoprivredne grane sa nama je podelio pčelar Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina.

Pčelarstvom je počeo da se bavi uz dedu i oca. Kao dete, sa 10 godina, skidao je dedine rojeve po bašti i to je, kaže, njegovo prvo druženje sa pčelom.

"Imam i dug bračni staž, 55 godina sam u braku i 67 godina u pčelarstvu, moja supruga i ja zajedno radimo na pčelinjaku sve, pčele nam dođu kao još jedan član porodice, tako ih i tretiramo i vodimo računa o njima", navodi Hunjadi.Još 60-ih godina prošlog veka imao je pčelinjak prilagođen za selidbu. Sada u kamionu za selidbu ima 75 košnica, tu je uvek i 10 košnica sa pomoćnim rojevima i maticama kako bi društvo za pašu moglo da bude jako, kvalitetno i dobro pripremljeno, a pre 30 godina oko 100 društava stacionirao je u planini između Ljubovije i Krupnja.To je bio jedan izdašan teren koji je imao divan livadski med, ali je sada iščezao, kako je nestala u selima stoka, tako je nestala i pčelinja paša. Biljni svet se promenio i nestale su biljke koje su davale aromatičan i divan med. Tu i dalje dobro medi bagremov med tako da kada je bagremova paša prvo idem u Pocerinu na raniji bagrem i onda se vraćam na taj pčelinjak na drugu bagremovu pašu, a dešava se da bude i treća u višim planinskim predelima. Međutim, ove godine je kiša skinula, pa smo ostali na nekoj nuli, generalno, nismo zadovoljni bagremom ove sezone."Kako kaže naš sagovornik, po pitanju prinosa, svaka godina je sve teža za pčele i sve je manje profitablina za pčelare. Kao najbolje godine proizvodnje pamti one pre 50, 60 godina, a poslednje tri su izuzetno loše. Ove je prema njegovim i procenama drugih pčelara, 80 odsto meda manje nego 2019.

"Kada sam imao 20 košnica, tamo između '60-ih i '70-ih godina, umeli smo da izvrcamo i po dve tone meda, dok je sada od 200 košnica bilo 500 kilograma bagrema i 700 kilograma lipe i kraj", objašnjava ovaj pčelar.Njegove pčele ove godine nisu ni bile na suncokretu jer je, napominje, procenio da ta paša neće dobro proći. Pravih livadskih paša više nema, dodaje.

"Još uvek imam meda sa livadskih paša koje su bile izdašne, kada je kvalitet bio na visokom nivou. To je med da kada otvorite teglu zamiriše prostorija, toga nema više. Srbija se zakorovila, seoska domaćinstva su se zakorovila bagremom i divljom kupinom, vi ne možete da prođete kroz šumu više i kroz neke predele."Na ovogodišnju lošu situaciju uticao je i virus korona, napominje naš sagovornik. S obzirom na to da ima više od 65 godina morao je da bude u izolaciji, ali je i u tom slučaju bio u društvu pčela.

"U martu i aprilu nisam mogao nigde da idem, što je katastrofa za pčelare i pčele, u to vreme je pčelar njima i leva i desna ruka. I ja sam onda, u periodu kada su penzioneri u ranim jutarnjim časovima mogli u kupovinu, seo u kamion i otišao 200 kilometara dalje na pčelinjak, nastanio se tu sa pčelama, tu spavao, jeo, živeo i bio sa njima", navodi Hunjadi.Osim što je meda sve manje, problem predstavlja i činjenica da pčele ne mogu u prirodi da pronađu dovoljno hrane ni za sebe i svoje potrebe.

"Stari pčelari su znali da kažu svaka peta paša je naša, ja ne znam sada da li je svaka deseta izdašna naša. Pčele sve slabije posećuju biljni svet. Sada sam došao da ih hranim, jer nisu pripremile dovoljno za zimnicu. Dodajem im veštačku hranu, ali ne mogu da žive samo na šećeru. Međutim, minus je stalno prisutan. Pet i po kilograma su pojele, a nisu donele ništa."Iako u toku zime znatno manje hrane potroše, neophodno je da budu dobro pripremljene, ukazuje on. U proseku im ostavlja između 15 i 20 kilograma meda kako bi na proleće izašle jake i spremne za predstojeće paše.Ja mogu da budem gladan, ali moje pčele ne smeju da budu gladne. U drugoj polovini novembra, u decembru, januaru i u prvoj polovini februara troše jedan kilogram hrane mesečno, dok sada troše 10 do 20 kilograma u mesec dana. Zimski gubici mogu da budu minimum osam, 10, 15 kilograma. Međutim, mogu da budu i loše i zime i proleća, da im treba i do 20 kilograma. Sada nijedan februar ne prođe da pčelar ne da pčelama šećerno medno testo za brži razvoj", navodi sagovornik Agrokluba.Pčelarstvo, zaključuje, nije lagan već rudarski posao. Pčelar, prema njegovim rečima, mora da bude i fizički i zdravstveno spreman, da zna nekoliko zanata, da bude stolar, veterinar, mehaničar, automehaničar.

"Mora da zna da popravi kvar u kamionu zato što ne može da ostane na putu sa pčelama, one se sele noću i do jutra morate da ih odvezete tamo gde je to potrebno da budu na paši."Ovaj pčelar specifičan je i po tome što nikada nije koristio pčelarsku kapu i zaštitnu opremu.

"Pčele iritiraju tamne boje, ja sam uvek u belom, ne vole losione, mora im se na ispravan način prići sa dimom i koristiti ga samo kada se one uznemire i ako se sve to ispoštuje uopšte nije potrebna zaštita. One osećaju pozitivnu energiju i ljubav", zaključuje naš sagovornik.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/vladimir-hunjadi-sve-teze-godine-za-pcele-i-manje-profitabline-za-pcelare/62447/

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 27 avgust 2020 14:32

Besplatna analiza zemljišta, evo i kako

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokrenulo je akciju besplatne agrohemijske analize zemljišta i na taj način omogućilo poljoprivrednicima da bez ikakve naknade urade analizu zemljišta za tri uzorka.

Poljoprivrednici koji žele da iskoriste ovu mogućnost potrebno je da odu u Upravu za trezor i uzmu potvrdu o aktivnom statusu Registracije poljoprivrednih gazdinstava sa podacima o strukturi biljne proizvodnje. Sa ovako pripremljenom dokumentcijom potrebno je da se jave savetodavcima vranjske Poljoprivredno savetodvne i stručne službe koji imaju obavezu da izađu na teren, uzmu uzorke i daju svoje mišljenje o tipu i strukturi zemljišta. Od ove godine, prema odluci ministarstva, analiza zemljišta će se obavljati u za to akreditovanim laboratorijama.Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, poziva sve ratare da sada kada skidaju letinu sa svojih njiva obavezno odrade i agrohemijsku analizu zemljišta i vide koliko u njemu ima hraniva. Ovu priliku, prema njenim rečima, treba da iskoriste i proizvođači grožđa, ali i malinari.

“U opštinama na jugu Srbije su u toku aktuelni konkursi za podizanje novih zasada. Oni voćari koji žele da konkurišu za ova sredstva to neće moći da urade bez analize zemljišta”, naglašava lazović Đoković.

Ona dodaje da je agrohemijska analiza zemljišta veoma bitna i za povrtare koji uzgajaju povrće u zaštićenom prostoru zbog suviška hranjivih materija u zemljištu.“Zbog specifičnosti plasteničke proizvodnje povrtari koriste više đubriva nego što biljke mogu da usvoje. Samim tim zemljište se zaslanjuje tako da se agrohemijskom analizom obavlja korekcija kiselosti.Uzorak za analizu se u plasteničkoj proizvodnji uzima na dubini od 30 centimetara, a u voćarstvu na dve dubine 30 i 60 centimetara.”, kaže Lazović Đoković.

Akcija besplatne agrohemijske analize zemljišta će biti zvršena krajem septemra.

Izvor:https://jugmedia.rs/besplatna-analiza-zemljista-za-poljoprivrednike/

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 27 avgust 2020 09:15

Vreme je da se kupuje june?

Cena junadi u otkupu pala do 1,2 evra po kilogramu NOVI SAD, 26. avgusta (Tanjug) - Udruženje Agroprofit, u čijem sastavu je grupacija tovljača kvalitetnih rasa junadi, upozorila je danas da je ponuda utovljene junadi porasla, a cena u otkupu pala do 1,20 evra po kilogramu žive mere. Zatražili su pomoć od države zbog, kako je saopšteno, zastoja u prodaji junadi. To udruženje je ranije zamolilo vladu da intervenišu sa dodatnom premijom za junad da bi se ublažila niska otkupna cena i omogućila obnova tova, a u međuvremenu je, navodi Agroprofit, porasla ponuda, a pala cena. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno u Mačvi, Sremu i Banatu, pošto su stočari prihvatili preporuku da odustanu od prodaje, kažu u Agroprofitu. Upravni odbor Udruženja, koje okuplja 240 farmera, članova Proizvodne grupe tovljača, danas je ostalo pri preporuci da se i dalje obustavi prodaja svim kupcima koji nude manje od dva evra po kilogramu žive mere. Navode da, na osnovu analize informacija iz regiona, mnogi farmeri koji su po niskoj ceni prodali junad ne razmišljaju o obnovi proizvodnje, kao i da su sve računice tog udruženja pokazale su da se sa dva miliona evra pomoći farmerima na duži period može stabilizovati ta grana govedarstva. Ukoliko bi klaničari platili cenu veću od 1,65 evra/kg, taj iznos pomoći države bio bi, kažu, znatno manji, ali bi doveo otkupnu cenu do 2,10-2,15 evra/kg, kao i da se upravo zbog tog očekivanja intervencije države farmerima ne preporučuje da prodaju junad po nižoj ceni od dva evra po kilogramu. Jedini izvoznik i klaničar Srem Šid juče je povećao cene u otkupu na 1,85 evra/kg, ali se neće baviti većim utovarom, pošto će za nastavak izvoznog posla u Tursku (700 tona junećeg mesa) prvo klati junad sa svoje farme i od višegodišnjih partnera. Ta klanica od juče kolje za partnera u Turskoj dnevno 150 junadi, za izvoz prema ranije sklopljenom ugovoru. Tom klaničaru je za realizaciju posla potrebno oko 2.350 junadi. Agroprofit predlaže da se uvedu pored postojeće premije od 15.000 dinara po isporučenom junetu nova dodatna premija od 20.000 dinara, što bi znatno omogućilo trgovinu. Ističu da bi ta mera dobro došla klaničarima i farmerima i većina odgajivača smatra da je realna cena žive mere junadi 2,0 - 2,10 evra po kilogramu, a da se u otkup uključe sve rase i grla teža od 400 kilograma. Proizvodna grupa Udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada nudi više od 3.000 junadi, a grupi su se priključile i dve farme sa po još 3.000 junadi.

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31