Чланци поређани по датуму: utorak, 25 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 25 avgust 2020 09:07

Kako do maline vrhunskog kvaliteta

Posetili smo zapadnu Srbiji, tačnije opštinu Bajina Bašta, što je samo po sebi garancija kvaliteta naših proizvoda, s obzirom da je opšte poznato da je malina i
šljiva iz ovih krajeva naše zemlje najvišeg svetskog kvaliteta koji se u današnje vreme i podrazumeva. Ugostio nas je Zoran Stajič iz sela Lještansko.
Dugi niz godina ova porodica se bavi gajenjem maline. Na 70 ari gaje sortu Vilamet. Kao što nam je poznato, Vilamet je sorta maline koja sazreva srednje rano, do polovine juna, a završava polovinom jula. Plod je srednje krupan do krupan mase oko 4g , zaobljeno- kupastog oblika. Bere se lako i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sve vidove upotrebe, pogodni su za duboko smrzavanje. Veoma rodna sorta, postiže prinose od 20-30 tona/ha.
Po rečima Zorana Stajić, oni su berbu počeli 24. juna i nada se da će obrati sve do 24.jula. Ima konstantno pet berača dnevno, i mogu sve da postignu. Ova godina je u principu bila loša, bilo je dosta kiše, pa je samim tim i rod smanjen, moglo je i bolje, ističe Zoran. Prinos je obično na 10 ari oko 1000 kg. Maline posle branja, otkupljuju braća Mitrović. Ove godine je zadovoljan cenom.
„Prilikom gajenja maline veoma je bitno znati da ona ima veliku potrebu zavlažnošću, odnosno vodom, kao i za organskim hranjivima, ističe Zoran i dodaje:
Malina se u našim uslovima može gajiti uz špalir, naravno sa razmakom od 30 do 40 cm od sadnice, prilikom čega lastari izbijaju iz zemlje, a trebalo bi da ih po jednom žbunu bude 3 do 5, koji se vezuju u toku jeseni i nakon toga ostaju da bi na proleće dali rod. To je kod standardnih sorti malina.“
Maline su izuzetan izvor antioksidanasa, pune su vitamina C, čiste krvne sudove i sadrže ketone koji povoljno deluju na nivo šećera u krvi i podstiču metabolizam da brže sagoreva masti, sprečavajući njihovo taloženje u organizmu. Zbog povećane potražnje za malinom, otkupna cena ovog voća se povećala, tako da otkupljivači za ovo voće nude akontnu cenu od 215 dinara za kilogram.
Prema rečima Dobrivoja Radovića predsednika Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji, a prenosi Beta, smanjena proizvodnja malina u Srbiji naterala
je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži dve godine unazad. Dodao je da je ovogodišnji rod malina u Srbiji smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama koje su i najveći proizvodjači tog voća u svetu.
Kako je rekao Radović, maline su postale sve traženije i zbog vitamina „C“ koji sa drže u sebi, a koji je neophodan za imuni system u vreme pandemije virusa korona.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 25 avgust 2020 09:01

Cena meda raste iz dana u dan

Kako je istaknuto na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), postoji izvesna mogućnost da objavljena cena bagremovog meda od ukupno 5,81 evro koliko će pčelaru vlasniku platinaste kartice lojalnosti Savezu biti isplaćeno za kilogram sa PDV nadoknadom, možda biti i nešto viša.

"Cena meda iz dana u dan već neko vreme nastavlja da raste tako da će do trenutka preuzimanja od pčelara za desetak dana, najverovatnije biti još viša. Ako do toga zaista bude došlo, oni koji su sačuvali bagremov, ostvariće najveću cenu meda u istoriji Srbije!", navode iz SPOS-a.

Podsećamo da je cena šumskog meda odnosno medljikovca takođe jako visoka i kreće se do 6,03 evra po kilogramu sa PDV nadoknadom (za vlasnike platinaste kartice lojalnosti). Savez poziva sve pčelare da nastave da prijavljuju Pogonu "Naš med" sve viškove meda koje imaju, jer se uskoro očekuju objave cena i za druge vrste. Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Uzorkivači su uveliko na terenu od 12. avgusta.

"Med je poslat na analizu u naše akreditovane laboratorije, ali i u poznatu laboratoriju u Nemačkoj, za oko pet do sedam dana očekujemo rezultate, a onda ostaje samo da pčelari koji taj posao još nisu završili, dobiju rešenje o RS broju bez čega se med ne može otkupiti, i odmah krećemo sa isplatom pčelara i preuzimanjem."Inače, izvršni odbor SPOS-a proglasio je dve hiljade dvadesetu, godinom elementarne nepogode u pčelarstvu Srbije. Sve pčelinje paše podbacile su više manje usled vremenskih neprilika, a probleme je u proleće donela i sama pandemija virusa korona. Glavna bagremova paša je skoro totalno podbacila, kao i poslovično najsigurnija suncokretova paša. Procena je da je prinos meda manji za više od 80 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-cene-meda-rastu-za-bagremov-i-vise-od-581-evro/62429/

Објављено у Pčelarstvo

Šljiva je jedna od najzastupljenijih voćaka u Srbiji i u većini zasada najviše se gaji sorta stenli, koja prema rečima voćara ima najveću upotrebnu vrednost. Ovogodišnji visok prinos ponovo prati niska otkupna cena, koja je oko 35 dinara za kilogram.

„Ja imam 70 ari pod šljivom, i ove godine je rodila solidno, tako da ću imati oko 15 tona. Zadovoljan sam dobrim prinosom, kvalitet je odličan, ali cena od 35 dinara za obranu šljivu je nikakva. Dok platimo radnike i drvene gajbice nama ne ostane ni 20 dinara za kilogram“, kaže Slađan Đorđević iz Trnave.

Prema rečima ovog voćara plod šljive mora biti zdrav bez oštećenja, kalibraže 32 mm, da bi se mogao plasirati na evropsko tržište. Berba za industrijsku preradu plaća se 20 dinara po kilogramu ali u plastične gajbe.„Radnike plaćamo 2.500 dinara i 100 dinara za prevoz po radniku. Nije teško brati, ali ako bi nam cena šljive bila bar malo veća pa da imamo i neku zaradu od ovog posla“, kaže Đorđević.

Voćari koji su u svojim zasadima gajili čačanske sorte šljive, završili su sa berbom.

„Čačanska lepotica je koštala oko 40 dinara, za neke sorte išla je i do 45 dinara, branica i za izvoz. Dosta zasada je oštetio grad pa su takvi plodovi mogli samo za preradu, uglavnom za rakiju, 20 dinara po kilogramu. Gde nije bilo grada dobar je kvalitet, ali dok se plate radnici nama jedva ostane neki dinar“, priča voćar iz Mitrovčića koji šljivu gaji na površini od skoro dva hektara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/268098/dobar-rod-sljive-vocari-zadovoljni-prinosom-i-kvalitetom-ali-ne-i-cenom/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 25 avgust 2020 08:47

Zašto su nezadovoljni ratari?

Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31