Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 24 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 24 avgust 2020 13:51

Zbunjeni voćari: Plod i cvet na jednoj grani

Berba kupine u podnorudničkim selima uveliko traje i dok je cena još uvek diskutabilna, voćari su zadovoljni rodom i kvalitetom ovogodišnjih plodova.Prilikom berbe Bojan Mijailović iz sela Vojkovci kod Topole u zasadima ovog voća uočio je neobičnu pojavu.

"Pojedine grane potpuno su procvetale kao da su proleće. Uz plodove, može da se beru i cvetovi. Kupine gajim dugo godina, ali ovo se prvi put dešava. Nadam se da ovo cvetanje kad mu vreme nije, neće uticati na rod sledeće godine“, rekao je Bojan za RINU.Prema njegovim rečima, stari su govorili da kada voće ponovo procveta biće oštra i duga zima, međutim, stručnjaci iz oblasti voćarstva ovakvu pojavu pripisuju klimatskim promenama.

"Klima se dosta promenila, a biljka ne može da prepozna datum, vremenske prilike je mogu zavarati, zbog toga se dešavaju ovakve pojave. U biljci dolazi do fiziološkog poremećaja pa na nekim rodnim grančicama može doći do plodonošenja i cvetanja u isto vreme", objašnjava biolog Duško Brković.Cvetanje kupina u avgustu, nije prva ovakva pojava u Topoli, jer su pre nepunih mesec dana u voćnjaku Radenka Androvića procvetale jabuke.

"Čuo sam i viđao da voće ponekad ponovi svoje cvetanje u jesen, ali u letnjim mesecima još nisam. Sada je na jednoj grani cvet, na drugoj plod", izjavio je Radenko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=24&nav_id=1723557

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU su danas obišli zasade višnje zemljoradničke zadruge „Lipovac“ u selu Baničina u opštini Smederevska Palanka.
Zadrugari i meštani ovog pitomog voćarskog kraja okupili su se u jednom od zasada zadruge koji se prostiru na 50 hektara. U neposrednom srdačanom razgovoru uz sve mere zaštite kopredsedici su podsetili da je Nacionalni tim za preporod sela Srbije uputio povratnicima i drugim zainteresovanim građanima Srbije, od sredine aprila ove godine do početka avgusta, 20 predloga za ulaganje u poljoprivredu i selo. U sklopu tih inicijativa bilo je reči o konkretnim informacijama za ulaganje u voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo, stočarstvo, lekovito bilje, vodenice i druge grane za koje je postojalo interesovanje.

„U jeku pandemije i velikih izazova kada mnogi naši ljudi u inostranstvu svakodnevno ostaju bez posla, ulaganje u poljoprivredu i selo je pravi odgovor na sve veću neizvesnost kako obezbediti dugoročnu egzistenciju. Oblik organizacije koji Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže su upravo zadruge, jer udruženi domaćini lakše staju na put svim nedaćama - jeftinije nabavljaju, lakše proizvode, a brže i efikasnije prodaju.“ izjavio je Krkobabić.

Zadruga „Lipovac“ ima 54 člana i 15 zaposlenih koji obrađuju svojih 50 hektara zasada višnje i 6 hektara zasada šljive, a investicijom od 14,6 miliona dinara, koju su iz Programa Republike Srbije namenjenog zadrugama 2018.godine dobili za mehanizaciju, povećavši obim proizvodnje ali i kvalitet i tržišnu vrednost svojih proizvoda, povećali su svoj profit za oko 4 miliona dinara.

Akademik Škorić je istakao kako 25 članova Akademijskog odbora za selo doprinose po pitanju stavova po svim pitanjima vezanim za selo i ponovio značaj zadrugarstva koje bi moglo da vrati život u napuštene seoske kuće, ali i pokrene zaboravljenu prerađivačku industriju.

Sa prisutnima je razgovarao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

Upravo Podunavlje, tačnije opština Smederevo je kolevka zadrugarstva u kojoj je davne 1894. godine Mihailo Avramović osnovao prvu zemljoradničku zadrugu, a već sledeće godine i prvi Zemljoradnički Zadružni savez.

Ova poseta je na neki način i praktični uvod u Nacionalni program za preporod sela Srbije čija izrada je u završnoj fazi i očekuje se uskoro njegovo usvajanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo
ponedeljak, 24 avgust 2020 12:01

Procena štete završena, isplaćene premije!

AGROPRESS je uz podršku Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovao radionicu u Knjaževcu na kojoj su predstavnici Glavne filijale Kompanije u Zaječaru, predstavnik Opštine Knjaževac i poljoprivrednici razgovorili o značaju osiguranja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje.

Ukazujući na značaj žena preduzetnica u agrobiznisu, učešće u radu radionice uzela je Želica Milojević iz Zubetinca, u okoline Knjaževca, koja se 40 godina bavi voćarstvom i ima oko osam hektara zasada višanja i šljiva i posebno ističe značaj osiguranja.

Želica, koja je i učiteljica, posao u poljoprivredi vidi kao velik izazov, a štete u poljoprivrednoj proizvodnji su, kaže, poslednjih godina česte, pa osiguranje u „Dunavu“ vidi kao sigurnost.

„Osiguranje je jedan vid naše sigurnosti i time zaokružujemo svoju proizvodnju. Bez toga, ne znam da li bismo mogli u pojedinim godinama da pokrijemo troškove, jer se dešavaju različite nepogode...“, kazala je Milojević, koja voćnjake preko „Dunava“ osigurava više od 15 godina.

Ističe da su procene štete kod „Dunav osiguranja“ realne, zbog čega, dodaje, poklanja poverenje toj kompaniji.

Đorđe Bajović, poljoprivrednik iz Knjaževca, koji je pre devet godina započeo sadnju višanja i koji sada ima 2,5 hektara zasada, kaže da je osiguranje jedini spas jer su njegove parcele male i osiguranje se isplati zahvaljujući subvencijama države.

„Bolje da se zaključi polisa osiguranja nego da se radi pod zaštitnom mrežom posle“, navodi Bajović, koji je ove godine osigurao 30 tona višanja.

„Dunav osiguranje“ mi je ove godine po polisi isplatilo 310.000 dinara, moja polisa je koštala 280.000, dok država vraća 40 odsto premije. Imao sam štetu i   „Dunav osiguranje“ mi je isplatilo sve, baš kao što je i trebalo. Realno su procenili štetu“, rekao je Bajović. Poslao je poruku svima da se više bave poljoprivrednom i da osiguraju svoje zasade.

Šef poslovnice „Dunav osiguranja“ u Boru i Knjaževcu Ivan Micić istakao je da je u prodaji polisa useva i plodova opština Knjaževac najdominantnija opština u Timočkoj krajini. Glavna filijala Zaječar „Dunav osiguranja“ tokom prethodne tri godine u osiguranju useva ostvarila je prihod iznad 39 miliona dinara, kaže Micić, ističući da su štete iznosile oko 37 miliona dinara. Micić navodi i da je osiguranje višanja dominantna usluga u osiguranju poljoprivredne proizvodnje na području knjaževačke opštine, pa i Timočkog okruga, te da su ovdašnji nosioci gazdinstava osiguranje prihvatili ne kao nepotreban trošak, već kao jedini i siguran vid finansijske zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji.

„Procene šteta na zasadima višanja izvršene su u brzom roku i sve štete isplaćene su na naše i zadovoljstvo naših klijenata“, rekao je Micić.

Sasa Petrović iz Opštine Knjaževac kaže da je uz turizam poljoprivreda dominantna grana privrede u opštini i navodi primer ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, koja samo u  poslednjih šest godina iznosi oko dva miliona evra. Ova  budžetska sredstava bila su usmerena direktno kroz podsticaje na razvoj poljoprivrede.

„Podelili smo sadni materijala za više od 1.000 hektara samo pod višnjama, tako da je opština Knjaževac danas opština s najvećom površinom pod višnjom u celoj Srbiji“, kaže Petrović.

Dodaje da je milion sadnica direktno subvencionisano i finansirano iz Opštine Knjaževac i navodi i druge primere ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Pomogli smo ljudima da podignu još hiljade košnica pčela, u stočarstvu pomažemo podizanje novih farmi, čak radimo i zasnivanje zasada pod medonosnim biljem“, naveo je Petrović. Petrović ističe da je osiguranje najvažnije za opstanak i sigurno ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i navodi da se bez osiguranja znatno povećava rizik, pogotovo, ističe, u opštini Knjaževac, koja je podložna vremenskim nepogodama. „Mi imamo sjajnu saradnju s osiguravajućim društvima, a naročito s ‘Dunav osiguranjem’, koje je najzastupljenije u  osiguranja poljoprivrede na našem području. Svake godine ova osiguravajuća kuća povećava obim osiguranja, što pokazuje zadovoljstvo korisnika“, istakao je Petrović.

Glavna filijala Zaječar organizacioni je deo Kompanije „Dunav osiguranje“ i pokriva  teritorije sedam opština: Zaječar, Bor, Knjaževac, Negotin, Kladovo, Majdanpek i Boljevac.

Radionica u Knjaževcu održana je na otvorenom, na jednom od najvećih zasada višanja.

 

Osiguranjem poljoprivrede Glavna filijala Zaječar bavi se već decenijama. U periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka osiguranje poljoprivrede bilo je bitan i veliki segment u portfelju filijale. Jedan od osnovnih razloga bio je sistem poljoprivredne proizvodnje koji se zasnivao na postojanju velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga koji su se u sistemu kooperacija bavili organizacijom, otkupom, preradom i izvozom poljoprivrednih proizvoda. Neki od velikih poljoprivrednih sistema u tom periodu koji su sve svoje interese iz oblasti osiguranja poverili našoj kompaniji bili su PD „Salaš“ – Salaš, DPK „Džervin“ – Knjaževac, PTK „Ključ“ – Kladovo, „Krajina Vino“ –Negotin, PD „Zaječar“, Institut za poljoprivredu „Zaječar“, kao i velik broj zemljoradničkih zadruga.

Kao rezultat velikih kriza u društvu i tranzicije koja je dovela do nestanka skoro svih poljoprivrednih kombinata i zadruga, osiguranje poljoprivrede na teritoriji Timočke krajine tokom i nakon tog perioda gotovo je zamrlo. Brojna staračka domaćinstva na selu, s nepovoljnim obimom i strukturom proizvodnje, nisu bila dobra osnova za koncept na kome bi se mogla zasnivati bilo kakva strategija u osiguranju poljoprivrede.

Nakon tog perioda, koji je trajao do pre 10-ak godina, na poslovnoj teritoriji Glavne filijale Zaječar mogu se prepoznati tri osnovne karakteristike koje su uticale na povećanje prodaje u oblasti osiguranja poljoprivrede:

  • na teritoriji opština Kladovo i Negotin zahvaljujući veoma plodnom zemljištu i dobrom geografskom položaju revitalizovala se proizvodnja svih vrsta žitarica, a najviše pšenice;
  • na teritoriji opštine Zaječar izvršena je privatizacija PD „Salaš“ i PD „Zaječar“;
  • na teritoriji opštine Knjaževac uvećani su zasadi stabala višanja s nekoliko stotina hektara na preko 2.000 hektara. Opština Knjaževac donela je strategiju razvoja u kojoj je poljoprivreda zauzela značajno mesto. Zasadi su uvećani prvenstveno uz pomoć opštine sistemom mera i subvencijama u prethodnom periodu (besplatna podela sadnica, subvencionisanje nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme, subvencionisanje troškova proizvodnje).

Imajući u vidu navedene činjenice, Kompanija „Dunav osiguranje“ je, vodeći proaktivnu politiku, u prethodnom periodu stupala u kontakt s individualnim proizvođačima, udruženjima poljoprivrednika, poljoprivrednim službama, i organizujući više desetina formalnih i neformalnih skupova radila na konstantnom povećanju broja osiguranika iz godine u godinu.

Na tim skupovima i u individualnim prezentacijama pokušavali smo da našim potencijalnim i budućim klijentima objasnimo da osiguranje nije trošak, već efikasan vid zaštite njihovih finansijskih interesa, a što je najbitnije, i skoro jedini vid zaštite ukoliko nastupe osigurani rizici. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i rizici koji se mogu ostvariti i koji za vrlo kratko vreme mogu uništiti njihov celogodišnji trud u najvećoj se meri ne mogu sprečiti. Svedoci smo klimatskih promena, nepredvidljivog vremena, povećanja broja dana u godini kad pada grad, jakih i neočekivanih oluja, prolećnih mrazeva. Bavili smo se i bavimo se edukacijom poljoprivrednika u pogledu toga koliki je značaj posedovanja polise u slučajevima padanja grada, izmrzavanja plodova i ostalih rizika. Objašnjavamo i značaj subvencija koje pruža država i koje iznose 40% na premiju osiguranja, kao i intenciju države da, preslikavajući dobru praksu u državama Zapada, osiguranje postane dominantno u zaštiti finansijskih interesa poljoprivrednika u slučaju nastanka šteta usled prirodnih nepogoda.

U tom procesu i naši klijenti su uočili našu kompaniju kao lidera na tržištu osiguranja i prilikom donošenja odluke o osiguranju mahom su se opredeljivali za našu „Dunav“.

Nažalost, još uvek postoji nemali broj poljoprivrednika koji s rezervom i skepsom uzimaju u obzir osiguranje kao vid zaštite i koji još imaju predrasude u vezi s radom osiguravajućih kuća. Jedan od načina za promenu njihovog stava jeste edukacija, ali po našem mišljenju, drugi način jeste da se, uz subvencije države, lokalne samouprave uključe s dodatnim subvencijama. To je urađeno u više opština u Srbiji i dalo je izuzetne rezultate u povećanju broja osiguranih površina, ali nažalost i u povećanju šteta. Zbog trenutno nestabilne situacije u pogledu otkupa poljoprivrednih proizvoda, mnogi odustaju od osiguranja jer se boje da ukoliko otkupna cena bude niža od proizvodne cene neće moći da plate polisu osiguranja. Oni, nažalost, ostaju bez osiguranja i prilikom nastanka šteta bivaju prinuđeni da se za pomoć obraćaju i lokalnoj samoupravi i državi.

Glavna filijala Zaječar u prethodnim godinama pokazuje stalnu tendenciju rasta prodaje polisa osiguranja poljoprivrede, i to dominantno u Opštini Knjaževac, gde se najviše osiguravaju plodovi višnje. Nakon plodova višnje, osiguravaju se plodovi šljive i grožđe. Što se tiče drugih poljoprivrednih proizvoda, najčešće se osiguravaju pšenica i kukuruz, i to uglavnom na području opštine Negotin.

Rizici koji se najčešće ugovaraju jesu osnovni požarni rizici: požar, grad, udar groma, dok se od dopunskih rizika kod voća sve više ugovara dopunski rizik od prolećnog mraza, a kod žitarica dopunski rizik od oluje.

U prethodnom trogodišnjem periodu Glavna filijala Zaječar imala je preko 38.000.000 dinara ostvarene premije osiguranja, i to dominantno osiguranja plodova višnje – u iznosu od preko 30.000.000 dinara.

Klimatske promene, nepredvidljivost vremena i konstantno povećanje broja dana padanja grada iz godine u godinu prouzrokovalo je da štete na osiguranim poljoprivrednim proizvodima budu izuzetno brojne i velike. Broj podnetih i isplaćenih odštetnih zahteva u posmatranom periodu iznosi oko 400, a poljoprivrednicima je isplaćeno oko 35.500.000 dinara.

Prosečna premija po hektaru osiguranih plodova višnje iznosi nešto ispod 20.000 dinara (nakon subvencija), što za osiguranika u prihodnoj kalkulaciji nakon prodaje plodova predstavlja trošak od oko 4% za stavku osiguranja. Što se tiče učešća na tržištu, procena je da oko 20% proizvođača osigurava svoje zasade, a od osiguranih površina Kompanija ima učešće na tržištu od preko 50%. Polje osiguranja je veliko i smatramo da uz pomoć države i lokalne samouprave, uključujući i stabilnost u ceni u otkupu poljoprivrednih proizvoda, u narednom periodu možemo beležiti konstantan rast prodaje navedenih vrsta osiguranja. 

Mi zaposleni u Glavnoj filijali Zaječar u procesu rada trudimo se da klijentu pre ugovaranja osiguranja pružimo potpunu informaciju o proizvodu koji nudimo, da ga upoznamo s rizicima koji mogu nastati i uticati na njegovu finansijsku stabilnost. Ukoliko nastane šteta, trudimo se da klijentima pružimo brzu, efikasnu i stručnu procenu, te da na taj način i kvalitetom i brigom o klijentima nadmašimo konkurenciju.

 

Објављено у Osiguranje
ponedeljak, 24 avgust 2020 09:24

SPELTA ALARGIĆ – PO RECEPTU STARIH MLINARA

Spelta Alargić je porodično gazdinstvo supružnika Predraga i Danke Alargić, te njihova dva sina Alekse i Ilije iz Vrbasa, koje se uspešno bavi proizvodnjom, preradom i plasmanom gotovih proizvoda proizvedenih od spelte, pšenice, raži, kukuruza, heljde i suncokreta.

Asortiman proizvoda koje proizvodimo je velik i kao ponosni domaćini svakodnevno radimo na tome da krajnji proizvod stigne do kupca i da isti budu zadovoljni. Pa tako u asortimanu Spelta Alargić gazdinstva možete pronaći brašna, testeninu od spelte, zdrave posne hlebove i suncokretovo ulje.

Zajednički rad, želja, volja, upornost i uzajamna podrška celokupne porodice dovele su da nekada samo ideja, preraste u ime koje iza sebe nosi kvalitet. Uspeh je naporan rad, upornost, konstantno učenje, žrtvovanje, a sve to je mnogo lakše kada radimo ono što volimo, pa tako i naša porodica uživa u svemu što čini naše gazdinstvo.

Gazdinstvo je osnovao Predragov deda Momčilo Alargić. Tada već iskusan ratar, u kratkom roku razvio je posao i morao je da zaposli veći broj nadničara, tadašnjih „biroša“ i druge koji su pomagali i radili na imanju, tradicionalno obrađujući njive uz pomoć konja i zaprega. Preranom smrti dede Momčila, rad na gazdinstvu je preuzeo otac Predraga koji je ujedno bio jedino muško dete u porodici. Predrag je već od desete godine života sudelovao aktivno u radu sa ocem na njivama i na taj način učio sve o ratarstvu od njega.

„Odlučili smo se vratiti u vremena dede Momčila i pronaći semena koja su se u to vreme sejala. Ta semena nekada su se zvala „semena sa tavana“. Odnosilo se to na semena koja su se skupila na njivi i ostavila na tavanu da se prosuše kako bi se mogla posejati sledeće godine. Uspeli smo da pronađemo stare vrste semena od spelte, zatim belog, žutog i crvenog kukuruza. Takođe, pronašli smo i semena stare raži, koja nije bilo tako lako pronaći. Godinama smo staro seme raži razmnožavali kako bi stvorili potrebne količine za proizvodnju. Osnovno pravilo gazdinstva je da se zemlja tretira isključivo prirodnim humusom koji daje biljci sve što je potrebno. Mašinska obrada zemlje se vrši samo pri oranju, setvospremačenju i parenju. U obradi zemlje učestvuje cela porodica, i bez obzira što je posao zahtevan i težak, mi ga radimo punog srca“ kaže Predrag Alargić.

Zvanična veb-stranica : http://speltaalargic.com/

 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31