Чланци поређани по датуму: nedelja, 23 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 23 avgust 2020 10:54

Hoćemo li ostati bez ajvara ove godine?

U leskovačkom kraju počela je berba crvene paprike ajvarke u plastenicima. Proizvođači su zadovoljni rodom u zaštićenom prostoru, ali zbog loših vremenskih uslova berba na otvorenom kasni petnaestak dana, a i prinosi će biti oko 40 odsto manji.Pet paprika kilogram. Rastko ih prvi put sadi. Na njivi koju je zakupio u selu Trnjanu podigao je dva plastenika. U njima 5.000 korena ajvarke. Uz veliki rad, primenu agrotehnike i savete stručnjaka, očekuje 10 tona roda. Bere je svakog dana i odvozi u zadrugu i markete."Od jutra do mraka mi smo tu i stvarno što se tiče truda i muka je velika, ali eto na kraju sve se to isplati", kaže Rastko Stamenković, proizvođač iz Leskovca.

Sam je proizveo i rasad od semena domaće sorte, kurtovke.

"Dosta se razlikuje od današnjih hibrida. Ima tanku dršku, pljosnata je, ima dva lica, savršena je za ajvar, ima dosta suve materije", objašnjava Stamenković.

Kada je godina rekordna za kukuruz, loša je za papriku na otvorenom. Još se nije zacrvenela. Voli sunce, a kada joj je toplota najviše bila potrebna, često je padala kiša. Na nekim mestima, bio je grad.

"Prošle godine sa ove parcele smo skinuli 25 tona prve klase paprike ajvaruše. Ove godine prinosi će biti izuzetno lošiji" navodi Nenad Zdravković, proizvođač iz Navalina.

U leskovačkom kraju samo 20 odsto povrtara gaji ajvarku u plastenicima. Prvi rod ima i veću cenu.

"U plastenicima je rod zadovoljavajući, dok je na otvorenom polju tri puta manji rod. Ove godine očekujemo cenu od 100 do 120 dinara na veliko", ističe Ivan Stojanović, proizvođač iz Bošnjaca.

"U proteklih 15 dana prodao sam negde oko 500 kilograma paprike ajvarke. Kupuju ljudi što odavde iz okoline što iz Srbije", dodaje Bojan Tasić, proizvođač iz Male Biljanice.

Na 2.100 hektara u Jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 60.000 tona paprike. Trećina je ajvarka. Proteklih nekoliko godina najviše se izvozila u Crnu Goru i Hrvatsku. Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati plitkih džepova, a neki bez ajvara.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4057120/paprika-ajvar-leskovac-prinos.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Berba maline predstavlja krunu proizvodnje, ali i prektenicu. Posle ovog posla odmah treba pristupiti i drugim radovima u zasadu. Kako je za naš časopis rekao Ratko Dragićević, ove godine ko je ulagao u prozvodnju, ne samo novčano, već i svoj rad imao je šta i da nabere.
„Malina traži pre svega rad. Ja sam ovde nekoliko puta kosio i kopao, tri puta frezirao, i nabrao preko tri tone na 18 ari proizvodnog zasada maline, sorte Vilamet. Zadovoljan sam i rodom i cenom”. Na dan kada smo posetili ovog vrednog domaćina cena je bila 210 dinara. Otkupljivači kažu da je kvalitet dobar, a mi smo se u to uverili tokom naše posete Ivanjici i okolini. Naši domaćini bili su iz firme AGRO MILOVANOVIĆ, koja se otkupom bavi od 2006. godine. Od tada do danas, izrasli su u ozbiljnu firmu sa hladnjačom kapaciteta 350 tona. Bave se otkupom maline i kupine.
„Dnevno kupimo 25 tona malina, a upakujemo oko 16 tona. Možemo dnevno da zamrznemo 50 tona, jer smo investirali i u četvrti tunel. Kvalitet je izuzetno dobar, što se tiče ove godine, ali je rod nešto manji“ kaže za naš časopis Aleksandar.
Milovanović nije imao podsticaje od države, već je sve investirao sa porodicom. Njegov otac bavi se sekundarnim sirovinama, dok on sa sestrom radi u hladnjaci na otkupu. Kaže da može da se zaradi, da se radi dosta, ali je posao rentabilan i imaju dobro saradnju sa proizvođačima kojih ima trenutno oko 250.
Među njima je i Slobodan Dragićević, mladi proizvođač koji se pored proizvodnje maline, bavi proizvodnjom kupine, kao i ovčarstvom i svinjarstvom. Trenutno
ima 50 ovaca i 15 svinja sa tendencijom rasta. Kupio je i novi traktor uz subvenciju države.
„Zasadio sam i jabuke, nekoliko sorti na kosom terenu da bih video može li ovo podneblje i kosi teren da bude podobno za gustu sadnju jabuka. Zasad se nalazi u trećoj vegetaciji i već na nekim stablima imamo rod, dok smo se za neke odlučili da sačekamo narednu godinu, kako bi se što bolje učvrstila stabla“ priča ovaj mladi poljoprivrednik. Dragićević planira postavljanje špalira sa žicom i stubovima, jer je svestan da će jabuka biti u opasnosti na ovako kosom terenu, kada bude opterećena rodom. Sadnja je zato i bila prilagođena ovakvom nagibu terena.
Inače, naš mladi domaćin upravo završava berbu malina, a počeo je i berbu kupina. Uporedo sa ovim poslovima radi na održavanju mladog zasada malina, koji je postavljen sa sistemom za zalivanje kap po kap.Vode imamo dovoljno, uglavnom radimo svi iz kuće, a po potrebi angažujemo i dodatnu radnu snagu“.
Nedavno je Ivanjcu zahvatilo nevreme i ovde su još vidljive posledice:
„Odronio se put u našem selu, moraćemo to da poparvimo sami. Ne možemo čekati, jer je toliko štete da mislim i uz najbolju volju i želju države nećemo stići na red, skoro tako da planiram da sa komšijama organizujem nasipanje i saniranje puta“.
Brojni zasadi bili su poplavljeni, prolazeći kroz Ivanjicu jasno smo mogli uočiti kuda je sve voda prolazila i koliko štete je nanela proizvođačima. Naravno, takav je posao u fabrici pod otvorenim nebom, gde nije sve u našoj moći, ali je kažu moglo biti i više učinjeno da se predupredi ovakva situacija. Naravno, ima tu i ćudi naših političara tako da jedni grade, drugi ruse, a ni jedni ni drugi ne mare za to generalni je utisak kako nas kao gostiju tako i naših vrednih domaćina.

Izvor: Agrobiznus magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 23 avgust 2020 10:15

Kako izgleda "Ukus fest" u doba korona

Celo zrno grožđa i usitljena ljuta papričica poređaju se u teglu da ogreznu.Tako se dobije salata, koja se služi uz meze ili pečenje. Beli luk i šargarepa takođe se dobro „slažu” naročito kada se koriste kao namaz na hleb, a i sataraš može da se pasterizuje, i u svako doba brzo pripremi.

Ovo su samo neke od tajni iz riznice recepata, koje je Ivana Lukić podelila s posetiocima „Ukus festa”, manifestacije održane u Tržnom centu„Stadion”. Ivana i suprug Milivoje od voća i povrća na gazdinstvu njenog dede Živote Mitrovića, u selu Osladić kod Valjeva, prave prirodne sokove, džemove, slatka i niz drugih đakonija.

Ovaj mladi bračni par svaki trenutak koristi da se izmakne iz beogradske vreve i posveti se radu koji ih ispunjava zadovoljstvom. Ivana je po struci medicinska sestra, Milivoje je grafički dizajner, a osmišljavanjem receptura u korist zdravlja počeli su da se bave pre pet godina, kada su postali roditelji.

U jeku sezone, u pomoć im priskaču familija i komšije. U ovom poslu, kako ističu, nema žurbe, već mnogo ljubavi i srpljenja, što podrazumeva i da na smenu stoje pokraj „smederevca“ i na tihoj vatri mešaju džem, ljutenicu, ajvar...

Oni koji vole likere i rakije, i to kad se slatki i ljuti ukusi „sudaraju” i draže nepce, svraćali su na za štand bračnog para Aleksandre i Slobodana Perovića iz Zaječara. Oni uzgajaju maline i aroniju, a osim džema od ovog voća, prave i svojevrsne eliksire sa dodatkom cimeta, limuna, đumbira, pa i čokolade. Jedni su pazarili, drugi probali, neki se raspitivali za recepte, a svima odreda apetit se otvarao čim bi im pogled skrenuo na tezgu porodice Sakač.

A tamo – slanina, pršut, kulen, čvarci... Sve spravljeno na tradicionalni način, koji od 1929. četiri generacije ove porodice iz Kucira kod Vrbasa brižljivo čuvaju i poštuju.

Posla ima za sve u kući, kažu supružnici Dragana i Danilo, pa zaduženja imaju i njihova deca Stefan i Sanja. Za svoje umeće, nagrađeni su i zlatnim plaketama na Novosadskom sajmu i drugim prehrambenim smotrama. Tajna uspeha je striktno poštovanje pravila po kojima je radio i Danilov deda.

U izlagačkom prostoru mirisale su i štrudle. Mesi ih profesorka muzike Aranka Bači, iz Rumenke kod Novog Sada. – Testo „raste“ od ljubavi, koju mu domaćica prstima prenosi. Iako su važni i brašnio i rerna, bez te ljubavi nema uspeha – uverava profesorka.

Povrava nam i koristan savet: testo za mađarsku študlu mora da prenoći, pa tek sledeći dan da se razvija. Bez obzira da li je u pitanju makovnjača ili štrudla s orasima, višnjama ili nekim drugim nadevom, testo zahteva posvećenost.

Penzionerka Dragica Zeković iz Bačkog Dobrog Polja, priprema „breskvice”, vanilice, štanglice i druge sitne kolače, kao i baklave. Tome je, kaže vična, još od detinjstva, pa joj se nikada nije desilo da kolač ne uspe.

Svi koji žele da urone u ukuse i mirise pobrojanih đakonija, kao i sireva, meda, čajeva i vegeterijanskih proizvoda, mogu to da učine i danas do 21 sat, kada se „Ukus fest” zatvara.

Organizatorka Kristina Trmanović podseća da se i izlagači i posetioci dužni da se pridržavaju epidemioloških mera zbog virusa korona, što znači da je nošenje higijenskih maski obavezno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460942/Festival-tradicionalnih-ukusa-za-sva-cula

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 23 avgust 2020 10:09

Srpska šljiva za Bliski istok

Srpska šljiva ima veliki potencijal i može biti konkurentna na tržištu Bliskog istoka, a neke od prednosti su bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto, kao i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima.To je na onlajn manifestaciji „"Dani šljive" u Blacu rekao šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju Marko Selaković i dodao da je Srbija među globalnim liderima u proizvodnji šljive."Vodeći regioni su Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug. U 2019. godini proizvedeno je 558.930 tona šljive", rekao je Selaković i dodao da se 75 odsto šljive u Srbiji, u kojoj dominiraju stare autohtone sorte, koristi za rakiju.

Kaže da je sortiment šljive na našim prostorima znatno drugačiji nego sortiment šljive na drugim područjima koja su orijentisana ka izvozu na Bliski istok.

Kao prednosti izvoza šljive na tržište Bliskog istoka Selaković ističe bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima koji umnogome olakšava proces trgovine.Selaković je ukazao da domaći izvoznici moraju da obrate posebnu pažnju na GČ standard koji važi u svim zemljama Golfa. Za tržište Bliskog istoka on predlaže uzgoj sorti kao što je recimo „"aženka" koja je vrlo popularna na tom tržištu.Za saradnju sa Bliskim istokom navodi kao preduslove visok kvalitet proizvoda, dobro pakovanje, preciznost u dogovorima o količini i poštovanje rokova.

"„Pošto govorimo o premijum tržištu, proizvod mora da bude izuzetnog kvaliteta, izgleda, dizajna", ukazao je Selaković.

Dodaje i da proizvođači moraju da budu udruženi, da imaju što ukrupnjeniji zasad, što ukrupnjeniju proizvodnju ako žele da uspešno plasiraju robu i ozbiljne količine na tržište Bliskog istoka.Selaković je pozvao domaće proizvođače da se za podršku obrate Kancelariji Privredne komore Srbije u Emiratima, koja je na raspolaganju i za podršku u pokretanju biznisa, povezivanju sa distributerima, pružanju informacija koje se tiču tržišta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/strategija/izvoz-sljive-na-bliski-istok-sansa-za-srpske-proizvodace/r3lqms4

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31