Чланци поређани по датуму: subota, 22 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 22 avgust 2020 11:21

Kako povećati prinos krompira

Brdovito Dragačevo nekad je u celom svetu bilo prepoznatljivo po dobrom i kvalitetnom semenskog krompiru. Staru slavu ovom kraju danas vraćaju domaći naučnici i sada se na imanjima nekadašnjeg Centra za krompir podno planine Jelice po sistemu aeroponike uzgajaju bezvirusne sadnice.

- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu, krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju - rekao je za Rinu Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte dragačevski mesečar, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta, a to je ono što raduje sve proizvođače.

- Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostranstvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira - kaže Broćić.

Ovom inovativnom metodom dosad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.

- Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod - rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2984592/sistemom-aeroponike-prinosi-krompira-veci-i-do-sest-puta-u-guci-ovu

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U Srbiji je hrana znatno jeftinija u odnosu na prosek EU.

To pokazuju podaci statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu godinu, pišu "Večernje novosti".

Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u EU, a iza nas je još pet država.Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ističe da ovo istraživanje potvrđuje da građani u našoj zemlji prehrambene namirnica plaćaju daleko ispod proseka EU.

- Značajno je da za tu cenu dobijaju jednak, ako ne i viši kvalitet, s obzirom na to da je gotovo 80 odsto namirnica iz posmatranih kategorija, srpskog porekla - kaže Malinović za "Novosti". - Mi smo dominantna prehrambena industrija u regionu i ako gledamo redovne cene istih proizvoda, a ne akcijske, veoma smo konkurentni u regionu.Malinović objašnjava da je razlog zbog koga deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona to što je kod nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda, koji prosek vuku nagore.

- Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar kategorija - navodi naš sagovornik. - Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od 60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to situacija u regionu i onda je i prosek viši.Zato, kako kaže, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći o svežem mesu na našem tržištu, on ističe da je tokom korona krize prestalo da se uvozi i da je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

- Kod nas kilogram prve klase teletine bez kosti dobijete za 800 dinara, a to je manje od sedam evra - naglašava Malinović. - A da vidim gde ćete da ga kupite za te pare u Italiji, Nemačkoj, da ne pominjem skandinavske zemlje.U trgovinskim lancima kažu da je u ovoj godini zabeležen pad cene mesa.

- Cene mesa u Srbiji su u odnosu na početak godine niže - navode u jednom poznatom megamarketu za naš list. - Na to je uticao pad cena žive vage, do koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.

Statistika Evrostata u kategoriji mesa, obuhvata govedinu, teletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ovčetinu, perad, kao i mesne prerađevine.Podaci Evrostata pokazuju da hranu najskuplje plaćaju Švajcarci, za 66,3 odsto iznad proseka EU, a meso čak 134 procenta više.

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-hrane-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-nize-cene-mleka-sira-i-jaja-od-nas-imaju-samo/be7t6g0

Објављено у Agroekonomija
subota, 22 avgust 2020 11:08

Proizvođači očekuju poskupljenje mesa

Proizvođači predviđaju da će svinjsko meso poskupeti oko 20 dinara po kilogramu, a skok cena u maloprodaji bio bi od sedam do osam odsto, prenose mediji.Cene mesa na stočnim pijacama u našoj zemlji ostale su gotovo identične ako se uporede avgust ove i prošle godine. Ovo se može zaključiti ako se pogledaju izveštaji Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) za 2019. i 2020. godinu.

Proizvođači, međutim, ističu da su cene prasadi čak i niže u odnosu na 2019, ali da će, prema svim predviđanjima, najpre poskupeti upravo svinjsko meso. Kako je za Politiku rekao Vukoje Muhadinović, vlasnik Industrije mesa "Topola", trenutno je na tržištu stagnacija cena."To mirovanje cena u poslednjih mesec i po dana rezultat je problema u trgovanju između EU i Kine. Koliko sam obavešten, ta situacija je nedavno razrešena. Očekuje se da krene izvoz pa tako i veći rast cena. To će se odraziti i na nas", kaže Muhadinović.

U prvoj polovini godine cena je bila izuzetno dobra za proizvođače. On očekuje da će zbog svih dešavanja na svetskom tržištu, u narednih mesec ili dva, doći do rasta cena svinja od dvadesetak dinara po kilogramu.

"Kako će se to odraziti na maloprodaju zavisi od marži, ali očekivano je da u maloprodaji to poskupljenja bude od sedam do osam odsto", smatra Muhadinović.

Kada je reč o domaćem tržištu, on kaže da je primetna manja tražnja za svinjskim mesom i prerađevinama. To je neuobičajeno jer je za proizvođače mesa upravo ovaj deo godine najprofitabilniji. To ukazuje da su pandemija i pad potrošnje imali uticaj i na ovaj sektor.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu, po zvaničnim podacima, postoji manjak svinja za oko 25 odsto. Najvećim delom nestašicu je prouzrokovala afrička kuga svinja i desetkovanje stočnog fonda u Kini zbog pojave te bolesti.

Proizvođači u Srbiji se, ističe, nadaju da će i za nas uskoro biti otvoreno kinesko tržište budući da je s tom zemljom potpisan trgovinski sporazum i da se radi na usaglašavanju fitosanitarnih sertifikata.

"Kina bi za nas bila spas. To je veliko tržište i mi praktično imamo kapacitete da opskrbimo jedan njihov grad", smatra Muhadinović. Srbija, dodaje, ne može da utiče na cene svinjskog mesa jer zavisimo od toga koliko se trguje između EU i Kine.

Analize cena mesa trenutno su aktuelne i u Evropi. Kako je pre nekoliko dana objavio Evrostat, statistička agencija Evropske unije, cena mesa u EU u 2019. godini bila je najviša u Austriji. U toj zemlji je indeks nivoa cena za meso bio 145. Slede Luksemburg, Francuska, Holandija, Belgija i Finska, prenosi Tanjug.

Tako je cena mesa u Austriji bila gotovo 50 posto veća od proseka u Evropskoj uniji, dok su najnižu cenu plaćali Poljaci i Rumuni (obe države s indeksom cena od 63), a potom slede Bugarska (66) i Litvanija (71). Ovom statistikom, navodi se, obuhvaćene su govedina i teletina, svinjetina, jagnjetina, ovčije i kozje meso, perad, kao i mesne prerađevine.

Iako su poslednjim istraživanjem analizirane samo države članice EU u izveštaju, iz juna ove godine, Evrostat je objavio i podatke za druge evropske države, među kojima je i Srbija. Kako se može videti, upoređivane su cene u 2019. za četiri grupe proizvoda prehrambene industrije. U kategoriji mesa Srbija je bila na 67,4 odsto evropskog proseka. Indeks za hleb i cerealije bio je 70,1, ribu 82,3, a za mleko, sir i jaja 86,7 odsto. Interesantno je da su, prema toj analizi, cene mesa bile najniže u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji (61,8 odsto evropskog proseka).

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=22&nav_id=1722751

Објављено у Svinjarstvo
subota, 22 avgust 2020 11:05

Vučić o poljoprivredi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ova godina bila dobra za poljoprivredu, da su malinari zadovoljni cenom maline, a da je najviše problema bilo sa višnjom.

Vučić je kazao da je država pomagala i da će nastavi dodatnim merama da pomaže poljoprivrednike.

"Malina ove godine ima odličnu cenu, zato ste malinare slabo čuli, ali malina je vredan proizvod i srećan sam što tri ili četiri srpska sela malinama pokrivaju 90 odsto tržišta Skandinavije", rekao je Vučić za TV Prva.

Najviše problema je bilo sa višnjom iz Merošina i u Prokupačkom kraju, kaže Vučić i dodaje da im je država pomogla, ali da to nije bilo dovoljno.

Ocenio je da poljoprivredna proizvodnja svake godine raste i da svake godine imamo više roda kukuruza, pšenice, soje u odnosu na svaku prethodnu godinu.

Ove godine, dodaje, bilo je uglavnom problema sa rodom breskvi i kajsija, zbog grada, iako je, kaže, ispaljeno više raketa nego dosad.

"Suštinski kada gledate situaciju u poljoprivredi u celoj Srbiji imamo dobru situaciju", rekao je Vučić.

Predsednik je odgovarao i na pitanja građana, a jedno od njih bilo je zašto ne mogu da nađu posao, na šta je Vučić odgovorio da se država svakog dana bori za nove investitore."Mi možemo da zapošljavamo ako dovodimo nove investitore", rekao je on i dodao da Srbija sada ima najnižu stopu nezaposlenosti koja je oko 10 odsto što je, ističe, na nivou EU.

Konstatovao je da je ta stopa nezaposlenosti ostala na istom nivou čak i sada u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona i dodao da druge evropske zemlje beleže rast stope nezaposlenosti.

Govoreći o novim investicijama, Vučić je najavio da će biti dobrih vesti i za građane na severu Srbije, ali i širom centralne Srbije.

Važno je, dodaje, da država nastavi da ulaže u infrastrukturu, u puteve, pruge, vodovod i kanalizaciju.

Naveo je da će u Srbiji početi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vodovodne mreže za celu Srbiju, da se gradi Moravski koridor, autoput Sremska Rača - Kuzmin, autoput Ruma-Šabac i brza saobraćanica ka Loznici.

Vučić je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora za početak izgradnje Furškogorsko koridora, kao i da će se raditi autoput do Požarevca, a onda i brza magistrala do Golupca.

"Kada sve to gledate, mnogo toga nas čeka, zato govorimo optimistično o BDP-u, privlačenju investitora i zato ulažemo u domaće investitore, kao što smo to sada učinili sa hotelima, ali i minimalcima za sve kompanije", zaključio je Vučić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3518683/vucic-stanje-u-poljoprivredi-svake-godine-sve-bolje-drzava-ce-nastaviti-da-pomaze

Објављено у Agroekonomija

Vinarija Okrug

Dobrodošli u svet vina koja su istinski odraz mesta gde su rasla!

Blago povišen neravan teren, mnoštvo reka koje ga presecaju, netaknuta priroda. Doći do Okruga je malo teže ako ne znate puteve koji nisu na karti. A u vinarstvu kao i u životu izazov je izgraditi karakter. Jak karakter čini velika vina!

Priča o vinariji Okrug je priča o dvoje mladih ljudi koji žele da ostvare svoj životni san. Shvatili smo da nam život na selu mnogo više prija nego u gradu i da je jutarnja kafa mnogo lepša kad se popije u vinogradu. Vinograd nismo nasledili od dede već smo odlučili da ga sami podignemo. U podnožju planine Rudnik, u selu Šilopaj, godine 2011. zasadili smo prve sadnice Merlot-a i Chardonnay-a. Proizvodnju vina baziramo isključivo na kvalitetu, koristimo tradicionalne metode u kombinaciji sa savremenim enološkim sredstvima. Većinu poslova u vinogradu obavljamo ručno, od rezidbe do berbe. U uzgoju vinove loze koristimo kontrolisan prinos kako bi dobili što bolji kvalitet grožđa.

Ono što naša vina čini posebnim jeste zemljište sa kog potiču, koje im daje jedinstven otisak. Vinograd se nalazi između dva nekad najveća vulkana u Srbiji - Ostrvica na Rudniku i Tijeska kod Gornjeg Milanovca. Erupcije ovih vulkana su bile među najjačim u istoriji. Vremenom su se na magmatskim stenama formirali slojevi smonice a pored jedinstvenog sastava zemljište ima i drugačiju vodopropusnost, toplotu i sposobnost rastvaranja minerala. Svi ovi faktori čine da vina sa vulkanske podloge budu strukturalno bogata, punog ukusa i naglašeno mineralna sa velikim potencijalom za odležavanje.

U našoj ponudi imamo 3 etikete i sva tri vina su čisto sortna - Bella Koka Chardonnay, Midnight Merlot i Bauk Rose.

Vino je tu da bi nam život učinilo lepšim i zabavnijim i to je naš glavni moto. Mi verujemo u slobodu koju pojedinac nosi - slobodan od očekivanja, pravila i navika. Ovo verovanje nam daje slobodu u stvaranju naših vina. Zato ona donose puno iznenađenja, uzbudljivosti i uživanja!

 

Zvanična veb-stranica : http://vinarijaokrug.rs/

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31