Чланци поређани по датуму: petak, 21 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 21 avgust 2020 09:49

Istine i mitovi o kraljici cveća

Cvetni vrt se ne može zamisliti bez nekoiliko sadnica mirisnih ruža. Prve su se pojavile još pre 30 miliona godina i sve to vreme nose epitet kraljica cveća.Ona je tu milionima godina pre nas. Ruža, cvet koji se zajedno sa svetom menjao i razvijao i kroz različite epohe dobijao brojna značenja.Prisutna je skoro u svim važnim dešavanjima u životu, svadbenim, verskim, državnim, privatnim, a i onim najtužnijim.

Čitamo o njoj u grčkim mitovima, romantičnim pričama, ali i u receptima kuvara i medicinara.

Najstariji poznati pisani izvor o ruži pronađen je u Mesopotamiji na području današnjeg Iraka i u vezi je sa čuvenim osvajačem Sargonom, koji je vladao Akadom sredinom trećeg milenijuma pre nove ere.

On je sa jednog pohoda doneo ružu, vinovu lozu i smokvu i sa velikim uživanjem se bavio baštovanstvom.Istoričarka i baštovanka Delorija Bunđa Sajčić istražuje kako su se ljudi od najstarijih civilizacija bavili i inspirisali cvećem, kako su ga upotrebljavali i davali mu različita svojstva i značenja.

Uz cvetno putovanje kroz istoriju, na blogu Floradela se, pored zanimljivih, cvetnih, istorijskih, nalaze i baštovanske priče, uz iskustva i savete o gajenju.

„Ruža je jedna od najstarijih cvetnih vrsta. Najstariji pronađeni fosil ima između 35 i 40 miliona godina. Otporan je i prilagodljiv cvet. Smatra se da je poreklom sa severa Kine, a u starom veku su smatrali Persiju domovinom ruža. Persijanci su ih uzgajali i koristili da prave ružino ulje i parfem“, objašnjava Delorija Bunđa Sajčić.

Ovaj cvet je najpre u bočicama putovao ka zapadu i državama Bliskog istoka ka Mediteranu, a tek kasnije su stizale sadnice pa se i uzgoj ruža raširio. Nosile su simboliku lepote, mladosti, rođenja, ljubavi.

Na Kritu je pronađena freska iz perioda kritsko-minojske civilizacije, naslikana pre oko 3.500 godina, na kojoj se vidi ruža i to je jedan od prvih poznatih vizuelnih prikaza ruže.

Grad Rodos je na svojim novčićima imao ružu, a na ostrvu Samos održavala se velika svetkovina posvećena ružama.

Najpoznatija svetkovina posvećena ovom cvetu održavala se u maju ili junu u Rimu.Priređivali su je, ustvari, u čast mrtvih, a ruža je bila simbol preporoda, života i ponovnog rađanja.

Kada se ruže posade uz vinovu lozu, one su i indikator bolesti, jer ruža od pepelnice oboli tri dana pre loze, pa vinogradari imaju vremena da odbrane vinograd.

Kao omiljeni i najprepoznatljiviji cvet na planeti, hiljadama godina je inspiracija i umetnicima, a stari narodi su posebno cenili miris ruže znajući kakav uticaj ima na duh i telo.

Miris ruže umiruje, a samim tim snižava se nivo stresa. Pojedina istraživanja pokazuju da nam miris ruže može pomoći da osvežimo memoriju.Jerihonska ruža potiče iz pustinja Jordana i Izraela i može da preživi pedeset i više godina bez vode.

Izgleda kao slama, ali kada se na nekoliko minuta potopi u vodu, oživi i dobije smaragdnozelenu boju.

U nekim državama postoji tradicija da se ova ruža prenosi iz generacije u generaciju i oživljava u vreme Vaskrsa i Božića.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4055584/ruza-grcki-mitovi-parfem-recepti.html

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 21 avgust 2020 09:43

Košnice prazne, a troškovi rastu

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su zamolili državu da ubrza isplatu subvencija pčelarskim proizvođačima zbog teške godine koju su imali.

Kako je naveo, trošškovi pčelarenja su mali kad je godina dobra, ali ogromni kad je lošša godina."Proleće je bilo dobro za razvoj pčela, malo je omela korona, ali su ipak pčelari uspeli da pripreme pčele za bagremovu pašu. Kasnije je došlo do talasa lošeg vremena i prinosi su u većem delu Srbije potpuno izostali, dok u jednom delu Srbije, na jugu, gde je bilo manje hladno, prinos je bio nešto veći ali, opet, daleko ispod proseka", objasnio je Živadinović za N1.

Kako kažže, "bagrem je propao, a samo je lipova paša dala pristojne prinose".

"Što se tiče suncokreta koji slovi za najsigurniju pčelinju pašu, prinos kilograma po košnici je jednocifren, a to je nezapamćeno", kaže.Totalno je podbacila i paša na visokim planinama, gde su, kako navodi ŽŽivadinović, pčele pojele i ono što su imale u koššnicama.

S obzirom na velike novčane gubitke, veliki broj pčelara će imati neverovatne probleme, zbog čega očekuju da držžava pomogne, dodao je.

"Košnice su prazne, moraju se dohraniti pčele da bi ušle u zimu. Proizvođačima bi trebalo pomoći da nabave neophodnu ishranu da se dohrane pčele kako bi preživele", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kosnice-prazne-troskovi-rastu-pcelari-ocekuju-da-im-drzava-pomogne/mk18gqt

Објављено у Pčelarstvo

Zemlje jugozapadnog Balkana imaju kvalitetne tradicionalne proizvođače voća i povrća, ali su njihovi posedi veoma usitnjeni, a nivo tehnologija i digitalizacije uglavnom nizakU takvoj situaciji oni otežano pristupaju glavnim lancima distribucije voća i povrća na zapadnim tržištima, čulo se na regionalnoj onlajn konferenciji o upotrebi digitalnih, informacionih tehnologija i inovacija (ICT) u poljoprivredi.

Na događaju, koji je okupio više od 80 učesnika iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije, govorilo se o primeni ICT inovacija u regionalnoj poljoprivredi i njihovom uticaju na dalji razvoj.

- ICT rešenja koje su liderske firme počele da primenjuju, vode ka konsolidaciji sektora i udruživanju većeg broja manjih proizvođača, a korišćenjem savremenih softvera postiže se sledljivost i bezbednost lanca snabdevanja hranom, na čemu insistiraju inostrani kupci - rečeno je.Takođe je zaključak da korišćenje precizne poljoprivrede koju omogućavaju savremene mašine, dronovi, i GIS/GPS tehnologije, postaju sve dostupnije i na manjim farmama, čime se optimizuju procesi proizvodnje i dolazi do ušteda, očuvanja životne sredine i veće konkurentnosti proizvođača.

Konferenciju je organizovao regionalni USAID-ov Projekat za ekonomski razvoj, upravljanje i rast preduzeća u saradnji sa USAID-ovim Projektom za konkurentnu privredu iz Srbije.

Izvor:https://www.kamatica.com/vest/da-li-digitalizacija-poljoprivrede-moze-da-pomogne-proizvodjacima/62446

Објављено у Biljna proizvodnja

Treću godinu zaredom Grad Užice u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor i Centrom za organsku poljoprivredu iz Užica sprovodi javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti živinarstva. Ove godine pravo na subvenciju ostvarilo je 15 proizvođača, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Užice.

Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu navodi da je svaki proizvođač dobio po 50 kokošaka i da će upravo proizvođači od nekoliko ponuđenih dvorišnih rasa, koje su pogodne za organsku proizvodnju, moći da izaberu koju će gajiti.

„Uzgoj kokošaka je vrlo jednostavan i ne zahteva veliki trud i rad, pa se pored toga može obavljati niz drugih poslova, tako da gazdinstvo ima dohodak“-naveo je Bajić.

Bajić je istakao da proizvođači dobijaju koke uzrasta 16 nedelja koje su pred pronošenje, i da je cilj da se u narednom periodu na teritoriji grada Užica uzgaja 20000 koka nosilja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest232315.html

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31