Чланци поређани по датуму: četvrtak, 20 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 20 avgust 2020 09:24

Farma „Saradu“: Uspešan porodični biznis

Porodica Ilić, iz Krajišnika kod Loznice, je pre pet godina počela da se bavi kozarstvom. U početku nisu mnogo znali o kozarstvu, ali zahvaljujući trudu i radu
ovo je danas uspešna farma, koju su nazvali „Saradu“. Po rečima Radomira 2005. godine majka se razbolela, tada su kupili kozu, jer je kozje mleko zdravo, i tako je i počelo. Trenutno imaju oko 80 odraslih koza i oko 40 jarica, od kojih, kako kaže Radomir, dvadesetak će ostaviti za priplod. Mladi bračni par, posao u inostranstvu zamenili su uzgojem koza na sopstvenom imanju.
„Ovo je porodični biznis i na farmi radimo svi, ističe Radomir i dodaje: U Nemačkoj, sam shvatio koliko je organska hrana bitna. Kod nas je hrana, hrana, kod njih nije tako. Organski proizvodi su na ceni, i imaju svoju vrednost. Koze gajimo na kombinovan način, znači da imaju kompletne štalske uslove i da ih
pu[tamo u brst samo kad je lepo vreme, farma se praktično nalazi u šumi. Hranimo ih i senom i peletiranom hranom za koze, zimi uvrstimo i kukuruz u ishranu. Mlečnost koza je u nekom proseku između 2,5 i 3 i po kozi, mada još nismo vršili selekciju stada, pa se nadamo da će biti i veća mlečnost posle selekcije. Prodajemo sveže mleko i surutku, ist če Radomir.Od sireva imamo, beli sir krišku i polutvrdi sir u koturu, sušeni na vazduhu i dimljeni sir, nešto poput trapista. Recept su dobili iz Knina, odakle i potiču.
Kozja surutka je dobra hrana za ljude jer je neverovatno slična majčinom mleku. Kozja surutka sadrži velike količine proteina i drugih aminokiselina i izrazito je
delotvorna ukoliko se koristi u zdravoj ishrani i dijeti. Surutka nastaje kao nusproizvod prilikom pripremanja sira, bogata je mlečnom kiselinom i enzimima, ali i
visokovrednim belančevinama, vitaminima B-6, B-2, B-12, K, C, mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kao i aminokisleinama, uz veoma nisku
kalorijsku vrednost, te je zbog svog sastava veoma popularna za konzumiranje kod sportista.
Kod Ilića je zaokružen procet proizvodnje, proizvode hranu za svoje koze, a od dobijenog mleka u mini mlekari proizvode svoje proizvode. Supruga Mirjana je zadužena za higijenu mlekare i distribuciju proizvoda na kućnu adresu. Mirjana je i majka troje dece, ali sve stiže. Po Mirjaninim rečima, važno jeda su im kupci zadovoljni, što je i najbitnije. U planu je da ne prelaze na industriju, žele da budu po kvalitetu prepoznatljivi. Nemaju zalihe jer sve prodaju u Loznici.
Imaju i kupce u inostranstvu, javljaju se i mušterije iz Beograda i Novog Sada.
Alpska koza (alpina) je srednje veličine bez nekih posebnih karakteristika. Spadaju u mlečne rase i zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate kad su u pitanju količine kozjeg mleka koje se može od njih dobiti. Prilikom jarenja prosek je preko dva jareta. Što se tiče mleka u pitanju je oko 7 litara mleka, od čega se za jare ostavlja 2 litre, ali to sve važi posle 3 laktacije kod dobrih primeraka alpske koze. U startu i prvoj laktaciji se može dobiti oko 10 litre mleka. Koza se jari obično posle 145 do 155 dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Kozarstvo
četvrtak, 20 avgust 2020 09:19

Šta se dešava sa cenom kukuruza?

Cena kukuruza prošle nedelje dostigla je svoj ovosezonski maksimum. Kada je malo ko očekivao, cena je počela naglo da ima uzlazni trend. Ovaj veliki cenovni skok treba pre svega potražiti u nedostatku ponude na tržištu i povećanoj potražnji ove žitarice, koja je rezultirala cenom od 19,50 din/kg bez PDV-a (21,45 din/kg sa PDV-om), izveštaj je sa novosadske Produktne berze.Sa berbom koja počinje za desetak dana doći će do priliva rekordnog roda i cene će se vratiti na uobičajeni nivo odnosno uskladiće se sa cenama na međunarodnom tržištu.

"Cena za novi rod kukuruza se već i formirala. Objektivno je da naši proizvođači tokom berbe mogu da očekuju cenu od 120 evra za tonu po srednjem kursu što je oko 14 dinara po kilogramu", kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije za Tanjug, a prenosi RTV.

Dodaje da će dalje kretanje cena isključivo će zavisiti od cena pre svega u Crnomorskom regionu, a onda se na osnovu te cene izračuna i cena kukuruza u Srbiji.Kako Saković ističe za Politiku, očekuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti od 10 do 20 odsto viši nego prošle godine, kao i da će Srbija, u tom slučaju, ponovo ostvariti rekord u proizvodnji te žitarice.Saković dodaje da je najveći kupac našeg kukuruza Južna Koreja, posle toga su kupci iz EU, gde prednjače Italija, Holandija, Belgija, Nemačka. Trgujemo i s državama Bliskog istoka, dok je pandemija usporila aranžman s Kinom, ali on veruje da će do kraja godine biti završene procedure sa dobijanjem sertifikata za izvoz kukuruza na to tržište.

Prema informacijama iz "Žita Srbije", od oktobra prošle godine prodato je 2,9 miliona tona kukuruza. Očekuje se da će do kraja ove ekonomske godine prodaja biti zaokružena na 3,5 miliona tona.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/tokom-berbe-kukuruza-cena-14-dinara/62313/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 20 avgust 2020 09:12

Kako najbolje zaraditi na aroniji?

Porodica Marčeta iz Žitišta odlučila je da svoj kućni budžet dopuni uzgojem sve popularnije zdrave biljke, aronije.

Na 20 ari zasadili su 700 žbunova aronije, a ovih dana počela je berba prvih bobica.

- Razmišljao sam čime bismo se mogli baviti, a da nije previše zahtevno i izbor je pao na aroniju, koja je sve popularnija u zdravoj ishrani. Odlučili smo i da aronija bude uzgajana na organski način. Kada kažem nije zahtevna, to znači, pre svega, da kad dospe ne mora odmah da se ubere. Bobice mogu na žbunu da stoje do marta, i u snegu, i ništa im se neće desiti - objašnjava Bojan Marčeta.

Najveći problem kod uzgoja aronije su rutave bube, koje su Marčete ove godine skidali ručno.

- Rutave bube mogu da za nekoliko dana "oberu" hektar aronije u cvetu i od roda onda ništa. Ako se taj problem reši, ostalo nije strašno. Aronija je sada spremna za branje, ali mi beremo ručno samo onoliko koliko imamo naručeno. Juče 80 kilograma, danas 50, koliko treba - kaže sagovornik Dnevnika.

Pun rod aronija dostigne između sedme i osme godine. Marčete već imaju plan da, ako sve bude išlo kako treba, dogodine veću količinu aronije prerade u sok i pekmez, a ako bude iznad prosečnog roda, i u rakiju.

- Cena aronije je u startu bila i 700 dinara za kilogram, ali sada je pala na 200 – 250 dinara. Zadovoljni smo i tom cenom, ali je mnogo isplativije preraditi je i to nam je plan kako nam se prinos bude povećavao - ističe Marčeta.

Aronija je vrlo zdrava bobica i može se jesti i sirova, mada, kako kaže naš sagovornik, nije posebno slatka. Marčete je jedu dok je beru.

- Sva su nam usta plava dok je beremo, ali stvarno uživamo - dodaje Bojan Marčeta.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2982365/sveza-aronija-ima-dobru-cenu-ali-je-bolja-zarada-u-preradi

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 20 avgust 2020 09:06

Tri problema koja su razorila pčelarstvo

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS.Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS."Iz razloga što je priroda imala svoju neku ćud da u julu mesecu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25-28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete."Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorjentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorjentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe – hemija, vreme, falsifikovanje.

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef.

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi je da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tri-problema-ubila-pcelarstvo-ove-godine-prinos-ce-biti-desetkovan-a-medari-iz-cele/hq3smfr

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31