Чланци поређани по датуму: nedelja, 02 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Tokom jula i avgusta nastavlja se setva povrća, a u toplim, suvim i vrućim danima trebalo bi obezbediti dovoljno vode, jer inače neće moći da klija i niče.

Česta greška koju mnogi povrtari početnici rade tokom letnje setve je da poseju seme i misle kako im je ono propalo, jer ne klija.

Međutim, važna stavka je temperatura zbog toga što neke kulture ne niču na visokim temperaturama. U tom slučaju vredi ona strpljen - spašen, jer će seme ući u fazu dormantnosti, odnosno fazu mirovanja, a nakon što temperature padnu, krenuće klijanje i nicanje.

Zato je najbolje pričekati da se živa u termometru malo spusti pa tek onda krenuti sa setvom.Na klijanje i nicanje semena salate i šargarepe utiču različiti agroekološki faktori kao što su vlaga, pH zemljišta, prisutnost organskih i anorganskih komponenti i slično. Međutim, kako piše u stručnoj literaturi Nada Parađiković i njeni saradnici, temperatura je najznačajniji faktor. Dakle, visoka ili niska temperatura vazduha mogu značajno da smanje klijavost većine poljoprivrednih kultura.Salata i šargarepa spadaju u grupu povrća koje je manje osetljivo na niske temperature (zato se i seju za jesenju berbu) pa zato treba pripaziti na one previsoke koje su tokom poslednjih godina postale sve češća pojava.

U ovom naučnom radu dokazano je da salata ne niče iznad 25°C, a šargarepa iznad 30°C, a to može da izazove sekundarnu dormantnost semena i tako odloži ove prve dve faze. Temperatura na utiče samo direktno na seme koje treba da nikne nego i na dostupnost vode koja je optimalna pri temperaturama od 15 do 20°C. Tako, na primer, već pri temperaturi vode od 25°C šagarepa sporije klija nego pri 20°C, a pri 35°C klijanje salate je smanjeno ili potpuno inhibirano.

Visoke temperature mogu da smanje energiju klijanja i postotak isklijalih semenki, ali različite sorte različito reagiraju na njih u toj prvoj fazi pa i to imajte na umu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/oprez-kod-letnje-setve-neko-povrce-ne-nice-na-visokim-temperaturama/61845/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pšenica u Srbiji je rodila i više nego što nama treba, pa će zrna biti i za izvoz. Ovogodišnji rod u Srbiji je oko 2,6 miliona tona. Od toga, za naše potrebe je dovljno 1,5 miliona tona. Uz prelazne zalihe, od oko 500.000 tona, biće sasvim dovoljno i za izvoz.

Agrarni stručnjaci očekuju da će rod kukuruza i soje biti rekordan, ali i da ovi vreli dani, ukoliko ne potraju, neće uticati na useve, pišu "Večernje novosti".Da će ovo biti jedna od uspešnijih, bar ratarskih, godina potvrdio nam je i Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije". Kako kaže, na svu sreću ova vrelina proći će bez većih posledica, naročito što se najavljuje da će kratko trajati. Noći su i dalje sa puno rose, što je dobro, da održava vlagu u zemljištu.

- Kukuruz i soja imaju izvanredan potencijal - ističe Saković. - Rod je u dobroj kondiciji, na nivou rekorda. Očekujemo da će biti više od osam tona po hektaru. Vojvođani su navikli čak i da doguraju do 12 tona po hektaru. Svakako, treba još sačekati sa nekim zvaničnim procenama. Neka predviđanja su da bismo mogli da imamo ukupan rod od oko osam miliona tona kukuruza. Zavisi sve od vremenskih uslova koji će biti do kraja berbe.Prema rečima Sakovića, biće svega za izvoz. Žitarice iz Srbije najviše kupuju Makedonci, Rumuni a izvozimo ih i u Albaniju. Kukuruza će biti sigurno nekih tri miliona tona, koje ćemo moći da ponudimo međunarodnom tržištu. Naše potrebe zadovoljava količina od oko 4,5 miliona tona. Prethodne dve godine su bile dobre. Rod je bio do osam milona tona, a sada se očekuje i iznad toga.

- Žetva suncokreta krenuće za nekih 10 do 15 dana - ističe Saković. - Tu se ne očekuje neki rekord, ali će prinos biti svakako iznad proseka. Za razliku od suncokreta, kod soje se takođe očekuje obaranje rekorda. Srbija uvek proizvodi više nego što može da potroši.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u jesen 2019. godine posejali 583.000 hektara pšenice. Za razliku od prethodne dve godine, zrno pšenice sada je mnogo kvalitetnije. Bolja je primena agrotehničkih mera, ali veliku ulogu ima i posejano kvalitetno seme. Prinosi pšenice su neujednačeni, ali se vidi da je manje posejano "tavanske" pšenice, koja kasnije može da služi samo za ishranu stoke. Takva je bila, recimo, prošle godine, pa je Srbija morala da uvozi hlebno zrno iz Mađarske, jer nismo imali dovoljno kvalitetnog roda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ocekuje-nas-dobra-zetva-bice-zita-i-za-izvoz/6db1mf5

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Na Stalnom komitetu za životinje, bilje, hranu i stočnu hranu EU odlučeno je da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina iz Republike Srbije, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Mera dodatne kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na koronavirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

Stalni komitet za životinje, biljke, hranu i hranu za životinje EU doneo je odluku o ukidanju dodatnih kontrola na srpsku malinu.

Virusi mogu da prežive u mnogim agrohemikalijama, zato je važno da se za primenu sredstava za zaštitu i ishranu bilja koriste samo čista voda.

Izvor:https://zoomue.rs/izvoz-maline-bez-dodatnih-troskova/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Svi meseci iza nas pokazali su da Srbija ne samo da ima dovoljno hrane za sebe, nego ima da izveze za sve okolne zemlje, rekao je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Tokom gostovanja na TV Prva, Nedimović je kazao da se roba bez problema transportuje i da su sve granice za robu otvorene, ocenjujući da poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikavih problema zbog koronavirusa.

Naveo je da je prinos pšenice bio pet tona po hektaru i da Srbija ima tri miliona tona pšenice, a potrebe su joj između 1,3 i 1,4 miliona tona.

Na pitanje o stagnaciji cena pšenice, odgovorio je da je u Srbiji otvorena tržišna ekonomija, a pšenica berzanska roba, prenosi Tanjug.

„Sad se vidi koliko je važno što smo ljude tokom korona krize pustili u njive da rade. Poljoprivreda je specifična, ljudi su sami na 50 hektara, koga da zaraze, čime da se zaraze”, rekao je on.

Ocenio je i da će 2020. godina biti dobra godina za poljoprivredu, jer imamo viškove pšenice, a sa kukuruzom, kako je rekao, biće rekordno.

Predstoji žetva suncokreta koji je u Srbiji na 226.000 hektara, terminska cena bila je 300 evra po toni a ministar očekuje da će kada krene žetva cena biti za malo niža.

Kako je naglasio uljare su spremile kapacitete za preuzimanje suncokreta a srpsko ulje je traženo, naročito ga traže Turci, jer tamo se sada izvozi bez carina.

Ministar je zadovoljan i stanjem u voćarstvu osim što je dosta višnje ispucalo zbog kišnog proleća.

Istakao je da poslednjih mesec i po dana nije bilo uvoza paradajza i dodao da su uvedeni prelevmani i carine za sve zemlje sa kojima Srbija nema bilateralne trgovinske sporazume.

„Paradajz je prodavan na tržištvima Grčke, Crne Gore i Hrvatske ali tamo turizam sada gotovo da ne funkcioniše pa nema kome da se proda. Veća količina ostane ovede pa to automatski obori cenu”, rekao je on i dodao da će situacija biti bolja sa više turizma u tim zemljama.

Dodao je da misli da ako krene izvoz neće biti potrebe za podrškom povrtarima.

Rekao je da su sve subvencije za prošlu godinu isplaćene osim možda u konkretnim slučajveima gde nedostaje dokumentacija.

Cena maline od 220 dinara je odlična, ocenio je on i dodao da se ukupni troškovi proizvodnje kilograma tog voća kreću od 80 do 120 dinara.

Govoreći o stočarstvu Nedimović je rekao da je tolika tražnja za prasadima da moraju da se uvoze u Srbiju, a kod jaganjaca - nema nikakvih problema.

„ Problema ima u govedarstvu, pre svega tovnom, a Vlada Srbije čim bude formirana, izaći će sa setom podrške”, rekao je on i dodao da mora da se prvo vidi kako se završio ciklus.

Srbija je zbog korone ostala bez izvoza govedine u Tursku i crvenog mesa u Kinu, jer su te zemlje prekinule uvoz, a sada se situacija popravlja.

Nedimović je ocenio da već nekoliko godina nema prevara sa prepakivanjem voća iz drugih zemalja za tržište Rusije.

„Za 200 miliona dolara izvezli smo naše jabuke u Rusiju. A otvaramo i ostala tržišta, jer i Rusi dižu svoje zasade”, rekao je ministar i dodao da od nedavno Srbija nema ograničenja za izvoz voćne rakije u tu zemlju.

Nedimović je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji promenila i da pored meteorologije koja je i dalje najznačajniji faktor, za prinose značajna i bolja agrotehnika, nove mašine kupljene uz subvencije, kao i što poljoprivrednici primenjuju nove mere.

„Pre godinu i po dana imali smo izvoz poljoprivrednih proizvoda od 3,9 milijardi dolara a ove godine očekujem da ćemo to potući”, rekao je on i dodao da se vidi da ima novca u poljoprivredi i da se poljoprivreda isplati.

Najavio je i da spreman zakon o trgovini poljoprivrednim proizvodima, što je propis koji nikada nije postojao u Srbiji, i da se nada da će ga nova vlada da usvoji na jesen.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459612/Rekordni-prinosi-psenice

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31