Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 17 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 17 avgust 2020 15:39

Male, slatke proždrljive bubice

Bubamare (lat. Coccinellidae) su porodica insekata koja pripada redu tvrdokrilaca. Verovali ili ne postoji više od 5.000 vrsta bubamara, iako su najpoznatije jarko crvene sa crnim tačkicama koja se smatraju za sreću kad slete na čoveka. Međutim, uprkos svom izgledu i to što su često motiv na dečjim igračkama, malo je poznato da su ove male, slatke bubice surovi grabljivci koje tamane biljne vaši u ogromnim količinama. Zato se bubamare sve više gaje, jer su prirodna zaštita kod organskog uzgoja voća i povrća.

 Tajna crvene boje i tačkica

Bubamara žive širom sveta osim na Antarktiku i severnim delovima Severne Amerike, Evrope i Azije. Njihova prirodna staništa su oblasti guste vegetacije, kao što su šume, livade i bašte. Tokom hladnih zimskih dana zavlače se u skrovita mesta kao što je osušena kora drveta i na jednom mestu se zbije nekoliko hiljada bubamara koje se tako štite od hladnoće. Bubamare se neće smrznuti jer se u njihovom telu nalazi dovoljno glicerina. Zanimljivo je da se novi naraštaji ovih insekata vraćaju na isto mesto da prezime kao i njihovi roditelji.

Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika, pokrilca su tvrda i štite dva nežna krila. Iako imaju dva oka bubamare ne vide dobro i zapažaju samo razliku između tamnog i svetlog. Antena je ono što pomaže bubamari da oseti miris i ukus. Šest kratkih nožica pomaže joj da hoda, ali i da miriše. Kao i većina tvrdokrilaca nije spretan letač. Najpoznatije su crvene bubamare sa crnim tačkicama, mada ima i narandžastih, crnih, sivih ili braon koje liče na ostale buba. Po broju tačkica na očvrslim zaštitnim krilima može se zaključiti čime se hrane. Tako bubamare koje na krilima imaju 24 tačke hrane se biljkama, dok one sa manjim brojem tačkica jedu biljne vaši koje su i omiljena hrana baštenskih bubamara.

Jarko crvena boja štiti ih od grabljivica, najčešće od guštera, paukova, žaba ili ptica. Osim jarke boje kao zaštitu koriste i otrov. Naime, odrasle bubamare luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba će ga izlučiti ako je napadnuta, ali njihov otrov nije štetan za ljude.

Malo je poznato da su ovi insekti veoma promiskuitetni. Genetska studija bubamara s dve tačke na krilima pokazala je da su jaja ženki često bila oplođena od tri različita mužjaka, a nekada i više njih. Sklone su polno prenosivim bolestima, a napadaju ih paraziti koji se prenose s jedinke na jedinku tokom parenja. Jedan mužjak tako u procesu parenja može da se zarazi sa čak 80 parazita. Obolele ženke izlegnu manje jaja, koja su znatno osetljivija od jajašca zdrave jedinke.

 Proždrljive larve

Većina bubamara se pari u rano proleće ili leto, a ženke polažu leglo koje broji od tri do 300 komada jaja u zavisnosti od vrste. Zeleno- žuta jaja postavlja sa donje strane lišća i što je moguće bliže koloniji biljnih vaši. Larve se izlegnu već za nedelju dana i vrlo su proždrljive. Za deset do petnaest dana, koliko traje ovaj stadijum u razvoju bubamare, samo jedna larva je u stanju da pojede 400 lisnih vaši. Potom larva prelazi u fazu lutke. Ima izgled smežurane larve zakačene za list sa nekoliko par svilenkastih niti. Iz lutke izlazi mlada bubamara koja na krilima najčešće nema tačkice koje se pojavljuju kasnije. Čitav razvojni ciklus bubamare traje od četiri do sedam nedelja.

Mnoge vrste bubamara su i kanibali, pa u leglu pored oplođenih jaja ima i neoplođenih koje služe kao dodatni izvor hrane za izlegle larve. U zavisnosti od vrste bubamare najčešće imaju jedan ciklus rađanja godišnje, retko dva naraštaja potomaka. Mogu da osete više od 40 različitih mirisnih komponenti, uglavnom one koje larve ostavljaju u svojim tragovima. Ako ženka bubamare oseti ovaj miris, izleći će jaja na drugom mestu, kako bi rizik da njeno potomstvo bude pojedeno svela na minimum. Naučna istraživanja su pokazala da se jedinke sklone kanibalizmu razvijaju znatno brže i imaju znatno veće šanse da prežive u odraslom stadijumu od onih vrsta koje ne ispoljavaju ovu osobinu.

 Gospina buba

Tokom života odrasle jedinke samo jedna bubamara može da pojede i više od 5.000 biljnih vaši. Jedu i kupusne sovice, voćne muve, tripse, grinje i druge insekte koji oštećuju biljke. Zbog apetita su korisne u bašti i voćnjaku gde deluju kao prirodni pesticidi.

Legenda kaže da je bubamara vesnik radosnog događaja i skoro na svim jezicima njeno ime se dovodi u vezu sa Bogorodicom. Naime, tokom srednjeg veka u Evropi su rojevi biljnih vaši uništavali useve. Farmeri su se molili Bogorodici za pomoć koja je došla u obliku bubamara koje su proždirale štetočine biljaka. Zahvalni farmeri nazvali su ove insekte gospinom bubom (eng. Ladybug) imenom koje traje do današnjih dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 17 avgust 2020 15:12

Mladi poljoprivrednici hrabro šire proizvodnju

U medijima, i generalno u javnosti najviše se pričalo o tome kako mladi odlaze sa sela i da ostaju puste kuće. Međutim, mnogima je promakla činjenica da ima i onih, koji su se vratili na svoju dedovinu, ili da su se preselili iz grada u selo, i zasnovali svoju porodicu i proizvodnju. Jedan takav primer je Maden Minić, Jagodinac, koji se vratio na svoju dedovinu u selo Sekurič, i danas je uspešan farmer, sa stadom koje broji trenutno preko 130 ovaca. On je svoj stan u Jagodini prodao i u Sekuriču započeo svoj agrobiznis, a od nedavno mu se priključila i buduća životna saputnica, koja je Mladena spazila gledajući emisiju „ZNANJE IMANJE“. Tako je sve počelo, a gde i kako će dalje biti Mladen nam kaže: „Planiramo proširenje farme, ove godine smo značajno proširili
površine pod pašnjacima jer smo kupili još nekoliko hektara zemlje i uzeli u zakup neke površine. Do sada sam sakupio oko 4000 bala sena, što će mi omogućiti da povećavam proizvodnju“.
Tokom posete farmi ovaca MINIĆ, imali smo priliku da upoznamo i mladog Bogdana iz Despotovca, koji nam je rekao da je došao kod Mladena da bi se dogovorio oko kupovine ovaca i započinjanja sopstvene proizvodnje.
„Roditelji su u Švedskoj i verovatno se neće vraćati u Srbiju. Ja sam odlučio daipak pokušam ovde, jer se i moj deda bavio ovčarstvom. Mislim da treba prvo
ovde pokušati, ako ne uspem uvek mogu da se odem kod roditeljima. Planiram da osnujem farmu ovaca poput svog dede, i da nastavim time da se bavim. Mladen mi je puno pomogao sa savetima, kako mogu da koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede i kako da budem što uspešniji. Upoznao me je sa radom Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, gde ću se takođe aktivirati i pokušati da ja kasnije drugima pomognem“.
Mladen Minić, je osnivač i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. I pored velike energije koju ulaže na svoju proizvodnju, on se bavi i organizovanjem rada ovog Udruženja, i aktivno učestvuje u svim programima. Uprkos pandemiji, kaže nam da oni intenzivno rade na svom zacrtanom programu:
„Osnovali smo prvu usko specijalizovanu stočarsku zadrugu, koja ima deset osnivača članova našeg Udruženja. Mi imamo preko 70 članova koji se bave stočarstvom i videli smo veliku potrebu da se oni udruže kroz zadrugu. U planu nam je da do kraja godine formiramo još dve zadruge, jednu voćarsku i jednu ratarsku“.
Pored velikog stada ovaca Minići se bave i proizvodnjom kupine, koju jednim delom prerađuju u kupinovo vino. Planiraju i proširenje delatnosti u pravcu seoskog turizma:
„Planiram da izgradim nekoliko objekata poput vajata, gde bi gosti mogli da prespavaju i jednu prostoriju gde bi mogli da uživaju u našim specijalitetima, posebno onim od jagnjećeg mesa. Netaknuta priroda, ambijent koji opušta i ukusna hrana, je ono što posetioci vole, a to je ono što mi možemo da ponudimo u svakom trenutku. Već smo osmislili sve, samo treba da krenemo u opremanje i izgradnju. Obratićemo se i državi za podršku“ dodaje Mladen.
Sa Mladenom smo posetili još jednog uspešnog domaćina, Slađana Radojevića, iz Dragova kod Rekovca, člana Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji se bavi proizvodnjom kupine na preko 3 hektara, i planira dalje da se širi zasad. Pored toga ima i ratarsku i stočarsku proizvodnju. Na farmi ima ovce, krave i junad.
Pitali smo ga kako sve postiže: „Potrebno je dosta truda i rada. Uz to angažujemo i dodatnu radnu snagu na različtim poslovima. Mislim da kroz naše imanje prođe preko 200 radnika tokom godine. Mi za svakog od njih obezbedimo ručak od naših proizvoda. Iskreno lakše mi je da utovim koju svinju, zakoljem prase i jagnje, nego da idemo u grad da kupujemo hranu svaki dan. Ipak je to veliki broj ljudi. Na primer sada nam je aktuelna berba kupine, kada je beremo budei preko 20 berača“.
Na pitanje kolika je dnevnica berbe i da li imaju dovoljno radnika Slađan kaže: „Kod nas uvek ima dovoljno radnika, nekada i više nego što nam je potrebno.
Mi se korektno odnosimo prema svakome. Berbu kupine plaćamo 20 dinara po kilogramu. Tako da, koliko naberu toliko pomnožimo sa dvadeset dinara, i to
uvek bude preko prosečne dnevnice. Neki su mnogo iskusniji i brži u berbi pa naberu preko 200 kg kupina. Takođe, ovim smo olakšali organizaciju same berbe, jer neko na primer ne može ostati ceo dan. Kada bi plaćali dnevnicom on bi zbog dva tri sata svojih obaveza morao taj dan da izostane.
Na ovaj način on može doći kasnije, ili otići recimo ranije, ali da ipak zaradi novca onoliko koliko nabere“.
Kupina je kod Radojevića rodila dobro, grozdovi plodova su nanizani i u momentu kada smo ih posetili brali su već tri puta i ubrali četiri tone. Cena nije poznata, ali se pričalo od 60 do 70 dinara za kilogram, što je kažu relativno dobra cena, mada bi optimalno bilo da bude 80 dinara, naročito za vrhunski kvalitet koji imaju:
„Mi našu proizvodnju radimo na najbolji mogući način. Imamo zaštitara konsultanta, koji nas savetuje kada i čime da tretiramo zasade protiv bolesti i štetočina. Ne radimo ništa napamet , već samo onda kada treba i koliko treba. Takođe, kupini smo obezbedili dovoljno vode, sistemom kap po kap. Voda dolazi iz bunara od naše kuće koja je udaljena malo više od jednog kilometra. Sve smo sami povezali cevima i obezbedili dovoljnu količinu vode“ kaže
ovaj domaćin.Naš dobri domaćin pored svega stigne da ide i u lov, a njegov trud nadamo se da neće ostati bez nagrade. Želimo mu uspešnu proizvodnju, i tri vredna zeta jer je ponosni tata tri ćerke!
Inače, Ministarstvo poljoprivrede u svojim merama i podsticajima ima subvenciju za mlade poljoprivrednike koja iznosi do 1,5 miliona dinara. Mladen Minić je predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i kaže nam da ima preko 5000 prijavljenih kandidata, od čega veliki broj čine članovi ovog Udurženja, koje im je pomoglo da pripreme dokumentaciju. Isplata se očekuje na jesen u septembru, ili oktobru kako je nedavno najavio ministar Branislav Nedimović.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 17 avgust 2020 15:01

Srpski sir na trpezama Kineza

Kompanija "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina dobila je veliko priznanje i uskoro će široku paletu svojih proizvoda moći da plasira, osim na tržište zemalja Evropske unije, i u - daleku Kinu.
Kako je to sa velikom radošću saopštio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zrenjaninska mlekara je, uz "Mlekaru Ub", dobila sertifikat za izvoz proizvoda na tržišta Kine.

- Sjajna vest i veliki uspeh, jer po prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi naći će se na ogromnom tržištu Kine - kaže, za "Novosti", Andrej Beslać, direktor "Mlekoprodukta", koji posluje u okviru grupcije Savencia fromage&dairy iz Francuske, pete po veličini u svetu.

Ovo je, zaista, veliki iskorak napred, da se srpsko mleko i mlečni proizvodi nađu i na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Do sada je "Mlekoprodukt" svoje proizvode izvozio u zemlje Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i ovo je sjajan poslovni uspeh, ali i ogromna obaveza za kompaniju iz Zrenjanina.- Izuzetno smo ponosni što je "Mlekoprodukt" na ovaj način dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese i poboljšanju domaće privrede. Naša osnovna strategija je očuvanje postojećih radnih mesta, ali i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja. Pored toga, cilj nam je da proširimo zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima - naglasio je Andrej Beslać, uz napomenu da je kompanija mnogo uložila u razvoj proizvodnih kapaciteta, kako bi domaće srpske proizvode ponudila kineskim potrošačima, kao i probirljivim potrošačima zemalja Evropske unije.

Sertifikovani proizvodi koji će se izvoziti u Kinu su polutvrdi, tvrdi i topljeni sirevi, po čemu je "Mlekoprodukt" decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu brojnih evropskih zemalja.

Povratku na stare staze uspeha koje je grad Zrenjanin, kao gigant prehrambene industrijske proizvodnje imao do početka ovog veka, sigurno će doprineti poslovni uspeh "Mlekoprodukta", jedna od retkih srpskih kompanija koja će svoje proizvode izvoziti na kinesko tržište.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/909963/sirevi-banata-trpezi-kineza-mlekoprodukt-zrenjanina-jedini-srbije-prodaju-robu-azijskom-trzistu

Објављено у Agroekonomija

 

Od polja heljde, preko kombajniranja, prečišćavanja, sušenja, prerade, mlevenja i ljuštenja, sve do upakovanog proizvoda, uobičajen je put ovakvih poljoprivrednih kultura.

Bioheljda d.o.o. nastaje 2003. godine, a samom nastanku i razvoju firme, pogodovalo je iskustvo osnivača u proizvodnji hrane, sticano još od ranih devedesetih. Sa proizvodnim pogonom koji upošljava 10 radnika, na tršište se godišnje plasira oko 150 tona proizvoda, što firmu čini jednom od reprezentativnijih u delatnosti, na ovim prostorima. To potvrđuje i saradnja sa najznačajnijim trgovinskim i proizvodnim lancima u zemlji, kao što su DIS, Merkator, Univer Eksport, Idea, Intereks, Boneda, Nutricia, Makrobiotik, Sreten Gudurić, Zlatiborac… Kao zapažen brend na srpskom tržištu, Bioheljda vam nudi širok asortiman proizvoda, koje svrstavamo u nacionalnu kuhinju i zdravu hranu.

Osnovni proizvodi Bioheljde su kore sa heljdinim brašnom i seljačke kore za gibanicu, proizvedene na stari, tradicionalan način. Specifične po ukusu, načinu proizvodnje i kvalitetu, brzo su zauzele poziciju na tržištu i kroz vreme postaju sve traženija namirnica. Od istih kora se proizvodi i rezanac Jufka. Sve vrste kora su pakovane u zaštićenoj atmosferi, pasterizovane su, bez dodavanja bilo kakvog aditiva ili konzervansa, tako da je rok upotrebe ovim polutrajnim proizvodima, u odnosu na neko prethodno vreme, osetno produžen. Osim navedenog, Bioheljda je prepoznatljiva i po programu različitih vrsta zamrznutih pita, pakovanom heljdinom brašnu i programu poslastica, gde dominira čokoladirana suva šljiva i baklava sa suvim šljivama, orasima i čokoladom.

 

 

BIOHELJDA DOO

Skržuti bb, 31206 Užice, Srbija
+381 31 531 345
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Zvanična veb-stranica : https://bioheljda.rs/

 

 

 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31