Чланци поређани по датуму: nedelja, 16 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zbog nestašice hrane u košnicama, mnogi pčelari Pomoravlja počeli su prihranu pčela mednim pogačama, koje se koriste uglavnom krajem zime, i upozoravaju na veliku prisutnost varooze, parazitske bolesti medonosnih pčela, koja dovodi do velikih gubitaka.

Pogače su veoma tražene, ljudi tek kada zavire u košnicu, vide da nema hrane, rekao je danas Tanjugu vlasnik prodavnice Zlatna pčela na Gradskoj pijaci u Jagodini.

On je dodao da su veoma traženi i preparati za tretiranje protiv parazitarnih bolesti odraslih medonosnih pčela varooze i nozemoze.

Iskusni pčelar, član Društva pčelara Pomoravlja iz Jagodine, izjavio je Tanjugu, da "varooza - krpelj, nanosi goleme gubitke pčelinjim društvima i ima je puno u uslovima kada su slabi prinosi nektara".

On je istakao da se suzbijanje varooze, mora veoma zbiljno shvatiti, "jer je u pitanju opstanak pčelinjeg društva", pogotovo, kako je rekao, "što ni jedno sredstvo, iako ih ima mnogo, a ni metoda tretiranja nisu sto odsto efikasni".

On je preporučio i tretiranje protiv nozemoze, takođe parazitarne bolesti odraslih pčela koja nanosi velike gubitke na pčelinjacima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2978423/pcelari-upozoravaju-na-veliku-prisutnost-varooze-u-kosnicama

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 16 avgust 2020 14:52

Da li ste i kako zaštitili šećernu repu?

Nestabilne vremenske prilike, skoro svakodnevna pojava pljuskovitih padavina, dnevne temperature iznad 25 stepeni i prisustvo infektivnog materijala, su optimalni parametri za razvoj patogena prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe stručnjaci savetuju da nakon uspešne zaštite repe od štetočina u prvom redu misleći na repinu pipu, čišćenju njiva od korova, treba se pristupiti zaštiti šećerne repe od bolesti pegavost lista, što je ekonomski najznačajnije i najštetnije oboljenje ove kulture.
Šerna repa je biljka sa najvećim sadržajem šećera i kao takva podložna je raznim oboljenjima kako lista, tako i korena repe. Stručnjaci savetuju da štete zavise od primenjene agrotehnike, pre svega misleći na izbalansiranu ishranu podloge, od izbora asortimenta i od pravovremene primene fungicida. Kažu da su u proteklom periodu ostvareni uslovi za širenje infekcije odnosno bolesti pegavosti lista repe i da je sada pravo vreme da se sprovedu mere zaštite.Iz poljoprivredne stručne službe savetuju da svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave u ovu službu kako bi se uradila analiza zemljišta nakon skidanja šećerne repe i pristupilo daljem tretiranju i đubrenju.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuje da zaštite useve fungicidima. Sve informacije o zaštiti useva i potrebnim savetima, mogu dobiti na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/kako-zastiti-secernu-repu_1153004.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede i prvi na izbornoj listi Srpske napredne stranke na proteklim izborima Branislav Nedimović, gostujući u emisiji "Usijanje" na televiziji Kurir, ocenio je da će o budućem sastavu vlade odlučivati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija je nadležnost da odabere mandatara za sastav ministara u Nemanjinoj 11.

Selektor odlučuje

- Izborni proces je gotov, jesam bio prvi na listi. Naš posao je bio da napravimo što bolji izborni rezultat za listu "Aleksandar Vučić - Za našu decu", sve ovo sad što se spekuliše, da li su to rekli teoretičari, kladioničari, isto vam dođe. Pustite čoveka koji je Ustavom određen za to da radi posao. Da odredi mandatara, on će to uraditi u ustavom utvrđenom roku. Konstituisali smo Skupštinu, imamo dovoljno vremena za biranje vlade - naveo je Nedimović i dodao:- Naš posao je da trčimo, igramo za tim. Kako selektor odluči, tako će i biti - naveo je Nedimović, ističući da će sve biti poznato u narednim nedeljama, te da "ministri o foteljama ne razgovaraju ni na hodnicima". Na pitanje da li bi prihvatio mesto premijera ukoliko bi mu bilo ponuđeno, ministar ima spreman odgovor:

Bez Spasa i SPS

- Ne bavim se time šta bi bilo kad bi bilo. Ako dođe trenutak za to, misliću o tome. Trenutno su moje misli usmerene na Sremsku Mitrovicu i resor koji još uvek pokrivam - podvukao je Nedimović i dodao da bi mu bilo sasvim normalno da bude i "sasvim običan član SNS".

- To je sasvim normalno, ko se od nas rodio na tom mestu - upitao je Nedimović. Komentarišući eventualnu koaliciju sa SPS Ivice Dačića i Spasom Aleksandra Šapića, Nedimović ističe da bi se, emocijama vođen, opredelio isključivo za to da SNS sam formira vladu.

- Kad bih rekao emocionalno - ja bih rekao sam. Kad bih rekao racionalno, reći ću vam narednih dana - rekao je ministar.

Nedimović je istakao da su tokom epidemije koronavirusa iz Prištine stalno stizali pozivi za isporuke pšenice, kukuruza i mleka i da je "naš posao da dobro prodamo robu", dodajući da je srpska poljoprivreda najmanje trpela posledice epidemije zahvaljujući dobrim odlukama.

- Svi smo mi bili deo istog paketa i ne možemo izuzeti jedno od drugog. Ali ko je najmanje trpeo pritisak je bila poljoprivreda. Zahvalan sam svima koji su bili donosioci odluka što su tako poljoprivredu videli - naveo je ministar. Upitan da li je dobio pohvale predsednika Aleksandra Vučića za svoj rad, Nedimović je rekao da "predsednik Srbije nije neko ko deli pohvale često".

- Ali ako nije kritikovao rezultate, onda je to dobro - istakao je Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/politika/3515111/prvi-na-listi-sns-u-usijanju-o-novom-kabinetu-nedimovic-iz-emocionalnog-uglanajbolje-da-sns-bude-sam-u-vladi

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 16 avgust 2020 14:42

Da li znate šta je akvaponija?

Poznat kao selo uzornih poljoprivrednika Stapar kraj Sombora „krije“ jednu od najnovijih tajni savremene poljoprivrede, sistem akvaponije, koji ne samo da dramatično može da pomogne u rešavanju ekoloških problema sa kojima se suočava moderna civilizacija, već i da sa relativno malim ulaganjima, na tek parčetu zemlje, može jednoj porodici da obezbedi egzistenciju lišenu bezglave, danonoćne jurnjave i stresa.Naime, na svega 200 kvadratnih metara pod plastenikom Srđan Radin je, uz pomoć svoje mlade porodice predvođene suprugom Vesnom, zasnovao zaokruženi sistem akvaponske proizvodnje povrća neuporedivog kvaliteta i ništa manje ukusne šaranske ribe, koja mu je omogućila da, bez straha od neizvesne budućnosti, napusti lagodan posao državnog činovnika i posveti se ovoj vrsti poljoprivrede koja mu je obezbedila i sasvim dovoljno vremena kako bi sa suprugom u harmoničnoj atmosferi lišenoj stresa, odgajao svoje četvoro dece.

- Akvaponija je zapravo jedinstven zaokruženi ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, dakle možete ga zamisliti kao parče prirode, delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima – pojednostavljuje nam Srđan ceo sistem, koji je zahvaljujući njegovom „knonj honj“ sticanom godinama instaliran već na nekoliko hiljada kvadratnih metara ne samo u Srbiji, već i zemljama regiona, dok se trenutno odvijaju pregovori sa investitorima u Ujedinjenim arapskim emiratima oko izgradnje većih sistema u Dubaiju – Ceo sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za ribu, u našem slučaju šaransku, u vodu u kojoj žive i ribe i biljke koje su „posađene“ u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot. Ovaj azot u organskom obliku je gradivni element za naše biljke, koje u takvim uslovima imaju šest puta brži rast pri čemu daju i tri puta veće prinose nego u klasičnoj plasteničkoj proizvodnji – Srđanovi su argumenti na strani ovakve vrste proizvodnje, dok nas provodi pored tri rezervoara zapremina od jednog kubnog metra vode u kojoj se praćakaju živahni šarani i prave šume paradajza premijum kvaliteta – Na taj način, tokom jedne sezone u našem sistemu od 200 kvadratnih metara dobijamo 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza za koji smo se odlučili kao primarni povrtarski proizvod.Srce celog sistema je zapravo „sakriveno“ u podzemnim bazenima u koje se početkom sezone proizvodnje uliva voda, zarad sigurnosti ona iz gradskog vodovoda na koji je i Stapar priključen, kako bi se isključio faktor potencijalne mikrobiološke neispravnosti bunarske vode, podložne čestim promenamaa kvaliteta. Nakon prolaska kroz bazene sa ribom, voda tako obogađena proteinom se, u zatvorenom sistemu, vraća u rezervoare iz kojih odlazi u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća zastupljena u plasteniku Radina.

- Opredelili smo se za sva četiri sistema, počev od „holandskih kanti“, preko uzgojnih kreveta i plutajućih splavova do vertikalnih tornjeva, koji za nekih 600 biljaka imaju dnevni utrošak od svega stotinak litara vode koja se mora nadomestiti, što je za nekih 90 odsto manje nego kada se radi o klasičnoj proizvodnji i navodnjavanju sistemom kap po kap – umiruje našu zebnju zbog eventualnog velikog utroška, ne tako jeftine, vode iz gradskog vodovoda, ali i troškova električne energije – Da bi se ceo sistem pokretao i pored ogromnog protoka vode u zatvorenom sistemu, utrošak električne energije na ovolikoj površini ne prelazi desetak kilovata dnevno, dakle kao da vam radi prosečan klima uređaja pet sati tokom jednog dana – pojašnjava Srđan.

Nedostižna prednost ovakvog sistema je i činjenica da je zbog nepostojanja zemlje u celom proizvodnom lancu akvaponski uzgoj lišen strahova od oboljenja biljaka, koje se u 90 odsto slučajeva pojavljuju upravo na zemlji i prenose na biljke, pa Radina „boli glava“ tek za jednu desetinu štetnih pojava u povrtarskoj proizvodnji.

– Pošto istu vodu koriste i biljke i ribe, ne dolazi u obzir primena bilo kakvih hemijskih zaštitnih sredstava, jer bi samo jedna litra , na primer, limunovog soka dovela do sterilisanja vode, bakterije bi prestale da „rade“, biljke i riba bi uginule. Zato je moguća jedino preventivna primena ekstraktima eteričnih ulja, a mi najčešće koristimo ona od čajnog drveta koja mogu da se nabave bez većih problema i u našoj zemlji – pojašnjava Srđan i dodaje da ceo sistem do biljaka doprema dovoljne količine vode obogaćene ostalim nemineralnim elementima poput kisoenika, vodonika i ugljen dioksida koji preko noći proizvode šarani, da bi ga izjutra apsorbovale biljke, kojima u rastu pomažu i produkti kalifornijske gliste, smeštene u šljunku „holandskih kanti“ i „uzgojnih kreveta“. Mada ceo sistem može da ostavi utisak zahtevnog procesa, Radin ga razvejava vlastitim primerom – Dnevni ulog fizičkog rada je svega nekih 15 minuta, koliko da nahranite ribu i prekontrolišete biljke. Jednom nedeljno, obično vikendom, zajedno cela porodica odvoji sat, sat i po, kako bismo povezali paradajz koji uzgajamo vertikalno i ukoliko „zakažu“ insekti kao prirodni oprašvači, deca opraše cvetove zujalicom – ne želi da uskrati zasluge ni svoje dece, trogodišnjeg Andrije, petogodišnjeg Ilije i desetogodišnjeg Ognjena, koji kroz igru pomažu roditeljima i čuvaju najmlađeg člana porodice sestru Irinu, koja još nije ni prohodala.Prednost u tome što porodica provodi zajedničko kvalitetno vreme nije zanemarljiva, jer pored toga što brinu o svom sistemu, od prošle godine Vesna, kao supervizor, vodi brigu i o još jednom akvaponskom kompleksu koji se prostire na 1.000 kvadrata, koji je jedna novosadska kompanija, po Srđanovom projektu, izvela baš u Staparu, tek jednu ulicu dalje od doma Radina, Kako je i u ovom vidu proizvodnje nezaobilazno pitanje visine investicije i brzine isplativosti i ti podaci govore u korist akvaponije.- Realno je da sa svega 70 kvadrata akvaponske proizvodnje ne samo prehranite šestočlanu porodicu, već ostane i za komšije i rođake, dok si se sa nekih 160 kvadrata sistema mogli upustiti u početak ozbiljnijeg posla. Već sa dvestotinak, 250 kvadratnih metara obezbeđujete jednu pristojnu godišnju platu, a ukoliko se opredelite i na više stepene prerade, kao što smo mi počeli sa sušenjem povrća i mesa šarana, poradite malo na dizajnu pakovanja premijum svežih i prerađenih proizvoda, moguće je celi investiciju u potpunosti isplatiti za dve-tri godine, pri čemu vam sistem ostaje u narednim godinama bez ikakavih novih ulaganja. Na žalost u Srbiji je i danas teško adekvatno naplatiti premijum proizvod, pogotovo bez odgovarajućeg ulaganja u dizajn i samu ambalažu, kao i pronaći adekvatne kanale konstantne i sigurne distribucije, ali ulaganje bez ikakvih naknadnih i skrivenih troškova od oko 130 evra po kvadratnom metru ovakvog akvaponskog sistema može da omogući jedan kvalitetan život celoj porodici – svedoči i svojim primerom Srđan Radin.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/akvaponija-savrseni-ekosistem-na-200-kvadrata-16-08-2020

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31