Чланци поређани по датуму: utorak, 11 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 11 avgust 2020 09:15

Tuga: Zaoravaju kupus jer nema kupaca

Zatanjirao sam osam dunuma kupusa, odnosno oko 50 tona ovog povrća, jer nisam imao kome da ga prodam, izjavio je Darko Ilić, poljoprivrednik iz Gornjih Karajzovaca, kod Gradiške.Otkup povrća u Republici Srpskoj je počeo, ali to dijelu povrtara nije ulilo puno nade jer na nekim povrtarskim kulturama, umjesto profita, beru gubitke.

"Kupus je stigao, bio spreman za tržište, ali nije bilo potražnje. Onda su ga napale bolesti i došao mu je kraj. Da je bilo tržišta, naravno da bi se uspio prodati. To je roba prve klase", priča Ilić.

Ovaj poljoprivrednik dominantno se ove sezone uz kupus bavio i proizvodnjom lubenice, krompira i luka.

"S krompirom i lukom ću takođe loše proći. Cijena im je niska, a potražnja nikakva. Kad roba ne ide obarate mu cijenu, ali ni na taj način nismo ništa dobili. Lubenici je cijena sada oko 30 feninga, što je za ovu godinu čak i dobro", ističe Ilić za "Nezavisne novine".Branko Mastalo, predsjednik Udruženja povrtara Republike Srpske, kaže za "Nezavisne" da su s otkupom povrća počeli prerađivači, ali i firme koje mogu da ga otkupe pa izvezu.

U problemu su, ističe, poljoprivrednici iz Lijevča polja, gdje je višak nekoliko vrsta povrća, poput krompira, luka i kupusa, a prerađivača nema.

"Povrtari iz Semberije imaju kome da prodaju povrće, a kod nas nema nikoga ko bi se mogao uključiti u preradu. Imamo firmu koja bi mogla da se bavi izvozom povrća, ali njima je otežavajuća okolnost što povrća imate i u okruženju, a pritom je jeftino", rekao je Mastalo.

Pita se kako izvesti, primjera radi, krompir ili kupus kad ga i u zemljama u okruženju ima u izobilju.

"Kupus se zaorava, ni za krastavce nema pomoći. Kome ih izvesti ako je cijena niska i u okruženju? Za izvoz ima i luka, krompira... Ali, kako ćemo ih izvesti ako su u drugim zemljama jeftiniji nego ovdje? Cijena krompira ispod 40 feninga i luka ispod 50 feninga ne opravdavaju proizvodnju i da vam nešto ostane", pita lider povrtara u Srpskoj.

Podsjetimo, iz Vlade RS ranije je saopšteno da će, u cilju stabilizacije tržišta i zaštite domaće proizvodnje, iz Kompenzacionog fonda RS biti obezbijeđena 2.000.000 KM za finansiranje interventnog otkupa tržišnih viškova proizvedenog povrća u RS. Otkup povrća za izvoz je počeo, a za preradu startuje 15. avgusta.

"Mi smo proljetos govorili našim proizvođačima, ali i građanstvu, da ove godine posiju više nego što su planirali i da se poljoprivredom bave i oni koji to možda nikad nisu radili. Imamo povećanje u proizvodnji, posebno povrća, i nije fer da sad ostavimo te ljude u smislu da ne otkupimo te viškove koji su se stvorili, ne samo zbog povećanja obima sjetve, nego i zbog smanjenog konzuma, pošto nemamo velika okupljanja poput svadbi", rekao je za RTRS Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Dodao je da su se odazvale najveće kompanije poput "Save", "Vitaminke", ali i nekoliko manjih. Istakao je da očekuju da će uspjeti da otkupe i prerade 11.000 tona povrća, te pokušati da se stimuliše izvoz određene količine, tako da bi do oko 20.000 tona povrća moglo da bude zbrinuto ili kroz preradu ili kroz izvoz.

Iz prehrambeno-prerađivačke industrije "Sava Semberija" poručuju da su njihovi kapaciteti spremni da prerade dodatnih 8.000 tona povrća, bez obzira na to da li poljoprivredni proizvođači imaju sklopljen ugovor s ovom kompanijom. Direktor tog preduzeća Stevo Filipović, pozdravljajući odluku Vlade Srpske i resornog ministarstva da subvencioniše otkup povrća od domaćih poljoprivrednih proizvođača sa područja Srpske, istakao je da su spremni za ovaj posao i da će nastojati da preradi količinu koja bude dovezena.

"Ovo je velika stvar za poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da, zbog globalnog problema izazvanog virusom korona, ne rade mnogi hoteli i restorani, te da je mogućnost plasmana tih proizvoda svedena na minimum. Mi smo tu da sve tržišne viškove koji nam budu dovezeni otkupimo i preradimo u finalni proizvod", naveo je Filipović za Srnu.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Zaoravaju-kupus-jer-nije-bilo-kupaca/615215

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 11 avgust 2020 09:05

Kako je korona uticala na tržište mesa

Leto je period godine kada se manje troši meso, ali ove godine zbog pandemije korona virusa već se osećaju ozbiljne posledice na tržištu te namirnice u regionu, kaže za Tanjug sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović.

U prvih pet meseci ove godine proizvodnja junećeg mesa u Srbiji je povećana 11%, živinskog za 18%, dok je proizvodnja svinjskog mesa smanjena za 16% u odnosu na isti period lane.

Ceo region se, kaže, suočava sa smanjenom potražnjom i potrošnjom mesa, jer nema turizma u velikim gradovima, nema proslava, nisu došli predstavici dijaspore, ne rade studentske menze.

Napomenuo je da su proizvođači hrane, a posebno osnovnih životnih namirnica, kao što su meso, mleko i jaja, pokazali izuzetno visok nivo organizacije u proizvodnji i velikim naporima uspeli da obezbede normalno snabdevanje tržišta, bez nestašica.

- Sada se već osećaju ozbiljne posledice koje se ogledaju u smanjenoj potrošnji i povećanju zaliha - navodi Budimović.

U prvih pet meseci ove godine Srbija je izvezla 2.200 tona junećeg mesa u vrednosti oko 10 mil EUR, od toga u Tursku 1.300 tona, Kinu 320 tona, Italiju 150 tona i ostatak u CEFTA.

Budimović je naveo da je u istom periodu prošle godine Srbija izvezla 750 tona rashlađenog i zamrznutog junećeg mesa u vrednosti od 2,9 mil EUR.

Dodao je da je u prvih pet meseci ove godine izvezeno svega 210 tona svinjskog mesa vrednosti oko 300. 000 EUR, od toga oko 120 tona u Kinu, a ostalo u CEFTA. Kaže da je uvoz svinjskog mesa veliki, pa je zato manja proizvodnja.

Izvoz polutrajnih i trajnih proizvoda od mesa u istom periodu ove godine iznosio je 8. 800 tona, vrednosti oko 23 mil EUR.

Ove godine uvoza junećeg mesa nije bilo, sem male količine telećeg mesa, a uvozeno je 9. 200 tona svinjskog mesa vrednosti oko 26,6 mil EUR kao i polutrajnih i trajnih proizvoda oko 9. 000 tona vrednosti oko 23 mil EUR.

Budimović kaže da je ukupan uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa u prvih pet meseci 2020. oko 43% veći u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz za oko 41% manji.

Ukupna vrednost uvoza je oko 50 mil EUR, a uvoznici su uglavnom trgovinski lanci, dok je izvoz vredeo oko 23 mil EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2973189/korona-izazvala-ozbiljne-posledice-na-trzistu-mesa

Објављено у Agroekonomija
utorak, 11 avgust 2020 08:51

Jagma za ovim valjevskim proizvodom

Jedna od pozitivnih posledica vanrednog stanja jeste prilagođavanje mnogih privrednika na onlajn poslovanje, a s druge strane, upoznavanje potrošača sa nekim proizvodima za koje nisu ni znali da se prave u našoj zemlji. Poput paradajza sušenog na suncu i zalivenog masilinovim uljem, iz Valjeva.Porodica Kremić čeri paradajz počela je da gaji pre dvadesetak godina kada se iz centra Valjeva preselila na periferiju. Kako je hobi prerastao u porodični posao, povećavao se i broj sorti u plastenicima.„Ima žuti, crni, ovakvi, onakvi, dugački, kratki, banane, šta ja znam. Igrom slučaja posadim dve različite boje i vremenom kad se to opraši, onda se dobija treća boja. Tako da je to sve došlo do, što kažu, šarenila boja i ukusa“, objašnjava Stanoje Kremić.

Čeri paradajz nije više samo dekoracija raznim jelima naglašavaju Kremići. Aleksandar, koji je sa ocem u plastenicima kad god ima vremena, došao je na ideju da čeriju sušenom na suncu doda aromatično bilje i prelije ga hladnoceđenim maslinovim uljem, koje u Valjevo redovno stiže sa Svete gore. U marketima sličan delikates od samo jedne sorte čerija ima visoku cenu.

„Kad mi već imamo toliko vrsta čerija, zašto ne bismo i mi napravili čisto za nas, neki naš domaći proizvod i onda su se stvari malo otrgle kontroli. Ljudi, bukvalno, ne pitaju za cenu, bitan im je samo kvalitet. Širi neki krug mojih poznanika, njihovih prijatelja i ljudi koji znaju šta žele, šta traže i stupili smo u kontakt preko onlajn pijace“, navodi Aleksandar.

Kremićima je više stalo do ukusa ploda nego do količine. Zato u proizvodnji koriste samo organsko đubrivo, a na zaradu se ne žale jer, kažu, kupci lako prepoznaju zdrav domaći proizvod.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4045369/valjevo-porodica-kremic-ceri-paradajz.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31