Чланци поређани по датуму: sreda, 08 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Opština Bratunac otkazala je Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma "Dani maline", koji je trebalo da bude održan sredinom avgusta, zbog pogoršanja epidemiološke situacije i zabrane okupljanja većeg broja građana radi sprečavanja širenja virusa korona.S ciljem daljeg podsticaja proizvodnje maline i izbjegavanja prekidanja proglašavanja i nagrađivanja najboljih uzgajivača ovog voća, što je obavljano u okviru sajma, ove godine je raspisan javni poziv za izbor i nagrađivanje najboljih proizvođača maline u bratunačkoj opštini.

Prema kriterijumima javnog poziva, pravo učešća imaju svi uzgajivači ovog voća koji imaju zasade veće od dva dunuma, koriste sistem za navodnjavanje, lani su predali više od 1.500 kilograma maline otkupljivačima i registrovani su kao poljoprivredno gazdinstvo.

Rok za podnošenje zahtjeva za izbor najboljeg malinara je 16. jul.

Opština Bratunac je obezbijedila novčane nagrade i plakete za tri prvoplasirana uzgajivača.

Prva nagrada je 3.000 KM (1.500 evra) druga 2.000 KM (1.000) i treća 1.000 KM (500 evra).

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Otkazani-Dani-maline-u-Bratuncu/609232

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 08 jul 2020 14:19

Koju sortu borovnice odabrati?

Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara proizvođačima . Verovatno najznačajnija karakteristika sorte jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne osobine kao što su veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled i boja. Same sadnice borovnice na tržište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke.

Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na proizvođačima je da odaberu šta im najviše odgovara.

Djuk (Duke) – veoma cenjena sorta jer njeni plodovi za berbu stižu u rasponu od mesec dana kad je manja ponuda na Evropskom tržištu. Velika je prednost što ima kasnije cvetanje, pa se umanjuje pretnja od kasnih prolećnih mrazeva. Za branje stiže polovinom juna i može se brati narednih mesec dana. Ne treba čekati sa branjem jer dolazi do gubitka arome.
Hana čois (Hannah’s Choice) – novija sorta borovnica na našem tržištu. Spada u grupu onih sorti čiji plodovi ranije sazrevaju, a plodovi su srednje veličine.
Eliot (Elliott) – Spada u veoma kasne sorte borovnice, a kao jedna od glavnih prednosti se navodi da plodovim sadrže najviše antioksidanasa. Plodovi su srednje veličine. Preporučuje se za mašinsku berbu i nakon toga za zamrzavanje.
Čantiklir (Chanticleer) – skoro se pojavila kod nas. Plodovi su srednje veličine, a cvetanje je malo kasnije nego kod drugih sorti. Plodovi borovnice dobro podnose manipulisanje sa njima nakon berbe.
Bluta (Bluetta) – Ima plodove koji su sitniji i tamnije su boje. Ne spada u cenjene kod kupaca, međutim dodatni plus joj je što dobro podnosi niske temperature.Spada u sorte borovnice koje rano dospevaju za branje. Slabije podnose kasniji transport.
Čendler (Chendller) – Plodovi se mogu početi brati u drugoj polovini maja meseca
Derou (Darrow) – relativno novija sorta na našim prostorima, plodovi su joj krupniji. Preporuka za
sadnju još jedne sorte radi boljeg oprašivanja.

Blukrop (Bluecrop) –spada u veoma cenjene borovnice koje dospevaju sredinom sezone. Beba se može obavljati mehanizovano i dobro podnosi kasniji transport. Bobice su krupne i čvrste strukture, ostaju na peteljkama neko vreme nakon dozrevanja. Sam žbun dobro podnosi niže temperature.
Bludžej (Bluejay) – Dobro se razvija i treba je malo jače orezivati zbog bujnosti. Samooplodna sorta čiji se plodovi dobro drže na stablu i nakon što sazre. Plodovi su krupniji i imaju plavu boju, solidno podnose transport nakon branja. Žbun se dobro drži kada su niže temperature.
Blurej (Blueray) – Bobice ove sorte borovnica su krupne, svetloplave boje. Plodovi za branje stižu srednje rano u odnosu na sezonu. Nakon branja plodovi dobro podnose transport.
Patriot – ova borovnica spada u grupu niskožbunastih, što je svrstava u
grupu zanimljivih za gajenje u vrtovima. Plodovi su kod nje krupni i čvrste građe. Da bi se postigao maksimum, žbun treba dobro orezivati.

Ozarkblu (Ozarkblue) – Berba plodova počinje u drugoj polovini jula meseca. Spada među one koje vole toplije predele, za dobijanje boljih rezultata treba saditi dodatnu sortu radi oprašivanja.
Kovil (Coville) – sa ovom sortom se može očekivati umeren prinos. Ima dosta raširen grm koji se dodatno formira orezivanjem.
Spartan – Ima plodove sa dobrom aromom i krupne, svetloplave boje.
Nalazi se u grupi borovnica koje počinju da sazrevaju polovinom sezone i dosta dobro rađa. Plodovi se koriste na sve načine, a berba se može obavljati mašinski. Podnosi niže temperature, ali ne i one preko -25.

Toro – dobro podnosi niske temperature. Bobice su krupne i čvrste.
Mada se smatra samoplonom vrstom, ukoliko se posade druge sorte unutar plantaže prinosi će se povećati.

Meader – poseduje krupnije plodove ii ma dobar prinos. Neophodno je malo više orezivati žbun. Otporna sorta prema nižim temperaturama.
Berkli (Berkley) – Ova borovnica ima plodove svetloplave boje i vrlo krupne. Ima malo slabije izraženu aromu, koristi se u svežem stanju ili se zamrzava. Berba se uglavnom obavlja mehanizovano, ali treba biti pažljiv tokom operacije. Stablo spade u grupu osetljivijih na izrazito niske temperature.
Goldtraub (Goldtraube) – bobice ove sorte borovnice se mogu brati već u prvoj polovini jula meseca.
Herbert – ima krupne plodove, ali nije pogodna na duži transport. Dobro podnosi niske temperature do -25. Ova sorta borovnica za berbu stiže polovinom avgusta.
Erbliblu (Erbiblue) – plodovi su krupni i imaju plavu boju za berbu stiže tokom avgusta meseca.
Blugold (Bluegold) – Plodovi za berbu počinju dozrevati polovinom jula meseca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/08/vocarstvo/za-koju-sortu-borovnice-se-odluciti/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Објављено у Agroekonomija

U regionu AP Vojvodine za prvih pet meseci ove godine zabeležena je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko 929 miliona evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.Od početka godine do maja izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 639,2 miliona evra, što je za 7,1 odsto više gledajući isti period lane. Vrednost uvezene robe iznosi 289, 9 miliona evra i za 18,9 odsto je veća u odnosu na janaur –maj 2019. godine. Posmatrano u ukupnom izvozu privrede, predočio je Vučurević, AP Vojvodine izvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda učestvuje sa 27,6 odsto, a uvoz sa 11,5 odsto.

- Žitarice dominiraju u izvozu u osnovnim grupama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa čak 31 odsto, a na uvoznoj strani dominira voće sa 14,6 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vrednost izvoza žitarica za prvih pet meseci iznosi iznad 198 miliona eura, a uvoza voća za jelo je 42,3 miliona eura.- Kukuruz i pšenica su u najvećoj meri doprineli dobroj spoljnotrgovinskoj razmeni žitarica, i najviše smo izvozili u Rumuniju, Italiju i Bosni i Hercegovini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine. - U prvih pet meseci ove godine najznačajniji izvozni proizvod bio je kukuruz, a izvoz je ostvaren u obimu od 999. 234 tona, ukupne vrednosti 184,4 miliona evra. To je 23,2 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Kada je reč o izvozu domaće pšenice 80 odsto odnosno 31,6 milion evra je stiglo zahvaljujući žitu iz naše Pokrajine.

Na tržište Evropske unije, istakao je Vučurević, za prvih pet meseci iz AP Vojvodine izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 389,3 miliona evra što čini 59,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. - Ukupan uvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda iz EU u AP Vojvodinu bio je vrednosti od 207, 4 miliona evra. Naše poljoprivredno - prehrambene proizvode prodavali smo najviše u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Rusku Federaciju, Italiju i Hrvatsku. Istovremeno iz Nemačke, Italije i Mađarske smo najviše kupovali ove proizvode.Uvozili smo raznovrsniju robu od one koju smo prodavali svetskom tržištu.

Na prvom mestu po vrednosti uvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda nalazi voće koje se ne gaji kod nas, pa su tako oko 80 odsto vrednosti uvezenog voća banane, narandže, ananas…

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vojvodanski-kukuruz-najtrazeniji-na-svetskoj-pijaci-08-07-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31