Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 06 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 06 jul 2020 14:47

Da li znate šta je glatkonoška?

U narodu je glatkonoška (Boletus Queletii) slabo poznata vrsta gljiva. Najčešće je narod smatra za ludaru što ona svakako nije niti na nju liči. Gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno, pre kozumacije, termički obraditi.
Opis gljive
Šešir: 5-15 (pa i do 25) cm širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja je crvenkasto maslinasta, ali više maslinasta, često vrlo tamna, na pritisak menja boju u teget. Od sve tri slične vrste ova ima najcrveniji šešir, mada to treba uslovno prihvatiti.
Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), žute do žutozelene, po površini crvene i krvavao crvene. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinasto smeđe.
Stručak: od 5 do 15 cm visok i 1 do 4 cm debeo, pun, tvrđi od mesa. Na stručku nije moguće videti mrežicu niti bilo kakvu drugu ornamentaciju što ovu vrstu jasno razdvaja od druge dve slične. Boja stručka je žuta do crvena u donjem delu stručka (u zadnjoj trećini).
Meso: debelo, žuto, sivožuto, na vazduhu pri svežem preseku intenzivno poplavi sa zelenom primesom. Vrlo retko ga napadaju crvi. Miris nije izražen a ukus joj je prijatan, pomalo slatkast.
Stanište i vreme rasta: hrast i bukva, eventualno druga belogorica, mada je ja van ove dve vrste šuma nisam nalazio; raste leti i rano u jesen.
Upotreba: gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna(može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno termički je obraditi. Pojedini autori preporučuju da se pre upotrebe gljiva blanšira 15-20 minuta, međutim ja sam je jeo i bez prethodnog kuvanja samo sam vodio računa da je najmanje 25 minuta na vatri. Inače pri termičkoj obradi meso vraća boju iz tamnoplave u osnovnu žutu.
O mogućim zamenama možete videti u mom napisu o kovari (B. Luridus). Na fotografiji se mogu videti sve tri vrste jedna do druge. Sve fotografisane gljive su
ubrane u hrastovoj šumi početkom juna prošle godine. Ako se pažljivo zagleda mogu se uočiti razlike, mada sa stanovišta gastronomije to i nije bitno, pošto velike razlike u upotrebnoj vrednosti između navedenih vrsta nema.

Izvor: Agrbiznis magazin

Објављено у Biljna proizvodnja

Evropska unija sve više radi na Zelenom planu i očuvanju bioraznovrsnosti, ali i na zaštiti zdravlja ljudi i menjanju prehrambenih sistema u globalne standarde i njihovu održivost. Skladno tome, novom strategijom planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto.

Dok su poljoprivrednici država članica suočeni sa smanjenim brojem aktivnih materija i sredstava za zaštitu bilja, istovremeno iz drugih zemalja uvoze proizvode tretirane s tim istim hemijskim sredstvima koji su unutar Unije zabranjeni.O tom je problemu odlučio progovoriti evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kada je na video konferenciji s francuskim senatorima izrekao svoj stav: "Mislim da ne smemo da dozvolimo uvoz proizvoda tretiranim pesticidima koji su zabranjeni u Evropi".Pristup EU standardima hrane i zaštite životne sredine doprineo je tome da poljoprivreda predstavlja kamen spoticanja u trgovinskim sporazumima, naročito s SAD-om. Poverenik je rekao da bi se na ovom području mogle javiti poteškoće s obzirom na potrebu da se slede pravila Svetske trgovinske organizacije, ali da bi uvoz trebalo da bude podvrgnut istim standardima koji se primenjuju u Evropi.

Prema podacima od prošle godine, više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava koja se koriste u SAD-u zabranjena je u EU, odnosno od oko 400 miliona tona koliko oni godišnje iskoriste, nešto više od stotinu tona ne sme u EU, a sada ih je još više.Podsećamo, tamo je registrovano preko 1.000 slučajeva bolesti izazvanih pesticidom koji sadrži materiju hlorpikrinom koji je zabranjen u ostalim delovima sveta. Evropski poljoprivrednici, ekološki aktivisti i neki političari već dugo kritikuju EU i zbog nedoslednosti u primeni istih pravila na uvezene prehrambene proizvode, poput genetski modifikovanih proizvoda (GMO).

Trgovinski sporazum koji je EU potpisala sa zajedničkim tržištem "Mercosur" iz Južne Amerike pokrenuo je kontroverzu oko poljoprivrednih i ekoloških standarda, nateravši neke države članice EU da odustanu od ratifikacije sporazuma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/vojcehovski-ne-smemo-da-dozvolimo-uvoz-hrane-tretirane-pesticidima-zabranjenim-u-eu/61178/

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 06 jul 2020 14:28

Ovo su dobitnici priznanja za Etnobrend

Priznanja za Etnobrend godine za 2019. godinu dobilo je 25 firmi, zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i kulturnih ustanova. Među dobitnicima su poznati domaći brendovi koji su proiznati u svetu, kao što su Mokrinski sir, manifestacija Dani Ludaje i Galerija naivne umetnosti iz Kovačice, istaknuto na dodeli koju je organizovao ekonomski portal Privredni.rs u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede.

Darko Božić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakao je da će Vlada nastaviti sa dodelom podsticaja agrarnom sektoru, uključujući i zadruge koje su u poslednje tri godine dobile značajna sredstva kako za osnivanje novih, tako i za razvojne projekte u starim zadrugama.

- Te aktivnosti će se nastaviti čim se formira nova Vlada - istakao je Božić.

Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta naglasio je da je veoma zadovoljan time koliko mali proizvođači brzo hvataju korak sa kolegama u razvijenim zemljama, što se naročito vidi ne samo u kvalitetu, nego i u dizajnu i ambalaži proizvoda, koji se veoma važni za dobar plasman.

- Pre tri četiri godine, kao član žirija na specijalizovanim sajmovima, davao sam preporuke malim proizvođačima da moraju da obrate više pažnje na pakovanje, ambalažu i dizajnu, a već sada se vidi da su u tom delu mnogo napredovali i da uopšte ne zaostaju za konkurentima iz razvijenog sveta - istakao je Mekić.

Drago Delić, autor i urednik akcije Etnobrend godine, pohvalio je odluku Ministarstva o prodaji sa kućnog praga koja se sprovidi dve godine, jer malim proizvođačima omogućava da lakše i na više načina plasiraju svoje proizvode, ali je naglasio da ona treba da se dopuni, odnosno da bude fleksibilnija, pošto sa terena dolaze upravo takve poruke.

On je naglasio da je ovaj izbor pokazao da mali proizvođači napreduju baš u tome što nam nedostaje, a to je prerada sirovina i pravljenje gotovih proizvoda koji imaju veću cenu i veću korist i za njih i za državu.

- Razvijene ekonomije su se izgradile upravo na prodaji gotovih proizvoda a ne sirovina - istakao je.

Delić je rekao da se među 25 dobitnika nalazi najviše iz oblasti prerade vića i povrća, zatim u mlečnih proizvodia, mesnih prerađevina, prerade šumskih plodova.

- Moramo da učinimo mnogo više da ovi mali brendovi postanu veliki, jer je to veliki potencijal našeg agrara - naglasio je Delić.

Marija Božanić, glavna i odgovorna urednica portala Privredni.rs izrazila je posebno zadovoljstvo što se među dobitnicima nalaze i mlada poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva i njihovi brendovi, kao što su "Oraščanka" dezert od suvih šljiva i oraha, "Veverko", zdrav slatkiš od meda i lešnika, "Lalino zlato", namaz i turšija od bundeve, "Imperium capra" dinljeni tvrdi kozji sir, "Umami" testenine spoj tradicije i modernog.

Ona je podsetila da je izbor najboljih rezultat istraživanja i analize u kojima je učestvovalo oko 200 malih firmi, zemljoradničkih zadruga i gazdinstava. Takođe je naglasila da je Etnobrend godine urađen u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije, koji ove godine beleži veliki jubilej – 125 godina uspešnnog rada.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2937429/nagrade-etnobrend-godine-dobilo-25-firmi-zadruga-i-poljoprivrednih-gazdinstava

Објављено у Agroekonomija

Od početka ovog meseca pa sve do 1. oktobra građani, preduzetnici, mikro i mala privredna društva mogu konkurisati za novac iz IPARD programa Mera 7 za razvoj seoskog turizma.Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvi javni poziv za dodelu novca iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od ukupno 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara. Takođe, Uprava za Agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede objavila je i Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Najvažnije iz Pravilnika je, da se može ostavriti podsticaj do 65 odsto od vrednosti invesitcije, da korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na bespovratan novac u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Istovremeno korisnik može da dobije do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Po ovom konkursu, kako se da videti, može se dobiti značajna suma novca i to bespovratno od 5.000 evra do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolja je ako uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu, ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozovoljena gradnja. Svedoci smo da sve češće i više posebno mladi okreću leđa gradskim sredinama i egzistenciju nalaze na seoskim područjima, koja mogu biti i salaši ili mesta u blizini reka i poznatih turističkih destinacija. Pa eto prilike da se IPARD fond iskoristi jer se podsticaj može dobiti do 65 odsto od vrednosti investicije.Novac se može tražiti, a nema razloga zašto ne bi i dobio po jednom projektu za više različitih investicija. Daje se za izgradnju ili rekonstrukciju objekata, njihovo opremanje u svrhu pružanja turističkih i ugostiteljskih usluga, na primer, između ostalog, prenoćišta. Tako se mogu renovirati sobe ili objekti i pretvarati u restorane i druge prostorije, recimo za degustaciju pića i hrane. Mogu se preuređivati ili graditi objekti za rekreaciju, za uređenje ili izgradnju turističkih kampova, poboljšanje objekata na otvorenom za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, pejzažne radove – na primer za uređenje dvorišta i prilazne puteve ugostiteljskih objekata. IPARD fond daje novac i da se plate troškovi marketinga, kao što su štampanje propagandnog materijala, stvaranje / održavanje sajta, zatim za mašine, mehanizaciju i opremu (osim sitnog ugostiteljskog inventara), i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije radi obavljanja registrovane ugostiteljske, odnosno turističke delatnosti, pa sve do kupovine bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude…

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Najavili su da će biti organizovane i radionice, na kojima će zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.Ono što je važno posebno istaći jeste da zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području to jest na selu.

Preciznije, onaj ko želi da uloži u seoski turizam može da žive u bilo kom mestu u Srbiji, jedino što mesto gde žele da novac ulažu mora biti na ruralnom području.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/startovao-novi-ipard-program-za-turizam-na-selu-i-salasu-od-5000-do-300000-evra

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31