Чланци поређани по датуму: petak, 24 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Berba malina je pri kraju, a sezonu je obeležila visoka otkupna cena, ali i pad prinosa. Uzgajivači kupina u ovu sezonu ponovo ulaze sa niskom otkupnom cenom, ali za organsku je izvesno da će biti dvostruko skuplja, jer je potražnja veća od ponude.U ražanjskom kraju počela je berba kupina. Proizvođači su zadovoljni rodom i kvalitetom, ali ne i niskom otkupnom cenom, kojom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud."Posle branja ide rezarnje, prskanje, iznošenje. Ponovo prskanje, prehranjivanje, okopavanje", objašnjava Nataša Užarević, proizvođač kupina iz sela Grabovo.

"Borićemo se da bude veća cena, ako je ikako moguće. A ako ne, verovatno će berba i sve ostalo oko kupine stati", navodi Nevena Jocić, proizvođač kupina iz Ražnja.

Srbija je po proizvodnji kupina među liderima u svetu. U ražanjskom kraju nakon šest godina niske otkupne cene uticale su da mnogi odustanu, pa je kupinjaka četiri puta manje.

"S obzirom da je velika potražnja u svetu za kupinom bila i prošle godine, da je rod koji je nama plaćan 40 dinara izvezen po ceni od 190 do 250 dinara, a ove godine je još veća tražnja – tako da smo očekivali mnogo veću cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu", ističe Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela.

"Pa biće ovo 'lohnes' i 'čester', to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Velika ulaganja potrebna su za uzgoj borovnica, ali ovom sezonom su zadovoljni proizvođači.

"Zadovoljan sam i sa kvalitetom i sa otkupnom cenom koja će biti u proseku četiri i malo jače evra", naglašava Mladen Nikolić iz Požege.

I dok mnogi voćari beru brigu zbog otkupnih cena, sezonci sa osmehom beru crnu ribizlu u ivanjičkom kraju.

"Možda zato što se sedi, nisi savijen, a berba dosta brže ide i lakše je", objašnjava Radoje Dovijanić iz Ivanjice.

A potrebno je mnogo manje truda i ulaganja oko uzgoja crne ribizle, kažu proizvođači.

"Ribizla se kosi tri do četiri puta. Prska se tri do četiri puta. Znači, nema freziranja, nema vezivanja, nema kopanja, što sve košta", poručuje Miro Rajković iz Prilika.

Za malinu kažu da je crveno zlato, ali i sa površine od jednog hektara crnih ribizli može se ubrati 18.000 evra.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4027685/bibacasto-voce-maline-kupine-borovnice-ribizle-cena-.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Gradska Služba za poljoprivredu i Poljoprivredna stručna služba pozvali su poljoprivredne proizvođače koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na području grada Subotice da se prijave za besplatnu kontrolu plodnosti poljoprivrednog zemljišta, koju finansira Grad Subotica.Kako se navodi u pozivu, kontrolom plodnosti poljoprivrednog zemljišta obuhvaćene su oranice, voćnjaci i vinogradi kao i plastenici u privatnom vlasništvu ili zakupu privatnih parcela poljoprivrednika.

- Kontrola plodnosti zemljišta obuhvata ispitivanje parametara kao što su pH zemljišta u H2O, pH u KCl, sadržaj CaCO3, humusa, lako pristupačnog P2O5 i pristupačnog K2O u zemljištu - objašnjavaju iz Poljoprivredne službe. - Najveći mogući broj uzoraka za analizu po gazdinstvu iznosi, za oranice 10, za voćnjake i vinograde 20 i plastenike 10 uzoraka.

Zainteresovani poljoprivrednici treba da se prijave putem broja telefona 060/556-86-70.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/besplatna-kontrola-plodnosti-poljoprivrednog-zemljista-id38485.html

Објављено у Biljna proizvodnja

Nakon što je nekoliko godina proveo u inostranstvu radeći u ugostiteljstvu, Janoš Demeter je rešio da se vrati u rodni Bečej, osnuje porodicu i okrene se poljoprivredi. Pre dve godine je osnovao poljoprivredno gazdinstvo „Demeter“ i počeo da uzgaja francuske alpske koze, a ubrzo zatim i da proizvodi sireve od kozjeg mleka.
Ideja se, kaže Janoš Demeter, rodila dok je radio u elitnim restoranima i hotelima u Parizu i Londonu, gde je imao priliku da okusi različite vrste sireva.Isprva je isprobavao različite recepte, da bi danas svojim kupcima mogao da ponudi najkvalitetnije kozje sireve, napravljene isključivo od mleka ove životinje.

"Prvo sam krenuo sa mladim sirom, koji je najjednostavniji za proizvodnju. Kasnije sam nabavio recept za polutvrdi i dimljeni sir. Ko god ih je probao hvalio ih je, svima se svidelo. Dimljeni sir je naš zaštitni znak, najviše njega prodajemo. Sad smo počeli da proizvodimo i malo zreliji mladi sir u maslinovom ulju sa začinima. Svi proizvodi su isključivo od kozijeg mleka. Ništa ne dodajemo, nikakve aditive, osim sirila koje je neophodno i po potrebi soli", saopštio je Janoš Demeter, poljoprivredno gazdinstvo „Demeter“ Bečej.

Janoš danas vodi brigu o 20 muznih grla i dvadesetak jarića. Njegovo stado koza dnevno u proseku daje oko 55 litara mleka, a sledeće godine planira da udvostruči proizvodnju i uvrsti nove proizvode."Sledeće godine hoćemo da uvrstimo jogurt, kiselo mleko, kefir i još neke vrste sireva", dodao je Janoš.

To za sobom povlači i dodatne investicije, koje će, nada se, u narednom periodu uspeti da realizuje uz pomoć podsticaja države.

"U narednih pet godina planiramo da imamo oko 100 muznih grla, da proizvodnju preselimo na salaš u okolini Bečeja. Takođe, u planu nam je i mini mlekara, jer trenutno sve proizvodimo u kućnim uslovima. Ako iduće godine budemo duplirali brojno stanje trebaće nam takva prostorija, mini mlekara", rekao je Janoš.

Privilegiju da probaju i uživaju u sirevima poljoprivrednog gazdinstva „Demeter“, za sada imaju samo Bečejci, budući da naš domaćin svoje proizvode izlaže i prodaje na lokalnoj gradskoj pijaci. Ipak, sigurno će cenjeni i zdravi delikatesi poput ovih, ubrzo pronaći put do većeg tržišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/ideju-o-kozjim-sirevima-iz-pariza-i-londona-ostvario-u-beceju_1147654.html

Објављено у Kozarstvo
petak, 24 jul 2020 07:20

Zlatni čajevi za zlatno uživanje

Kako za sve u životu postoji pravi trenutak, tako se kod Ivane Čukanović iz Beograda ljubav prema lekovitom bilju javila tokom studiranja na Farmaceutskom fakultetu, a zaistinski ušla u njen život nekoliko godina kasnije.

Tako je u naselju nadomak granice sa Rumunijom razvila firmu za proizvodnju čajeva CHI i osnovala brend Zlatni čajevi. Ivanina mama je rodom iz Radojeva, a tetka iz Srpske Crnje. Još kao dete dolazila je u Crnju i tu provodila čitava leta. Sada, kaže, njena deca tamo stvaraju najlepše uspomene. Umesto da dedovinu da u bescenje, ova majka dva dečaka rešila je da imanje nadomak granice sa Rumunijom pokuša da iskoristi za pokretanje posla od kojeg će njena porodica moći da živi. Na placu blizu tetkine kuće pokrenula je proizvodnju čajeva.

“Koliko god da sam bila poslovno obuhvaćena korporativnim svetom u velikoj međunarodnoj farmaceutskoj kompaniji, ova ljubav je uvek negde tinjala kao ono čime konačno želim da se bavim. Počeli smo sa monokomponentnim čajevima – Zlatni čaj od cveta kamilice, od lista nane, matičnjaka, žalfije, korena belog sleza. Sada već imamo i prve mešavine – Zlatni čaj od koprive, kupine i aronije, Zlatni čaj od uve, maline i borovnice itd. Trenutno sam u firmi samo ja zaposlena. U sezoni imam pomoć porodice, pa se može reći da je ovo i porodični posao”, objašnjava ova preduzetnica.

Prilikom konzumiranja čaja treba voditi računa o njihovom sastavu. Nisu svi čajevi za svakodnevnu upotrebu. “Čajevi se mogu piti tokom celog dana, cele godine, celog života, ali ne svi. Pomažu kod velikog broja akutnih i hroničnih oboljenja, ali nisu sve biljke za svakodnevnu i nekontrolisanu upotrebu. Oko izbora pravog čaja vam mogu pomoći farmaceuti u apotekama”, kaže Čukanović.

“Čajevi su piće za telo i dušu. Starije generacije su i dalje veliki poštovaoci čaja i ne odriču ga se ni zimi ni leti. Mnogi na terasama i u baštama gaje lekovito bilje, a ko ima vikendicu na planini često sam ide, bere i suši. Mi smo tu da svima koji traže svoj čaj pomognemo i da ih usmerimo za početak na ispravan izbor biljaka u izvornom refuznom obliku”, dodaje naša sagovornica.

Ivana objašnjava da je bilje koje koristi pretežno banatsko i da se trudi da što više koristi lokalne resurse. „Etikete smo radili u Žitištu, a dizajnerska kuća sa kojom sarađujemo je iz Zrenjanina. Za sada širimo paletu proizvoda. Ne idemo na brojnost već originalnost. Osluškujemo šta je ljudima potrebno i tamo gde farmaceutska industrija nema dobro rešenje trudimo se da damo biljnu alternativu”, kaže Čukanović.

Zvanična veb-stranica : https://zlatnicajevi.rs/

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31