Чланци поређани по датуму: četvrtak, 23 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 23 jul 2020 12:16

Pčelarstvom do penzije

Jun mesec nije obećavao berićetnu godinu, jer smo nakon tople zime i sušnog proleća pred vratima leta, uplivali u gotovo svakodnevne padavine. Na porodičnom imanju Seničića u Vitanovcu, pokušavamo da sa domaćinima okusimo prvi bagrmov med. Kiša ne da. Strpljivo smo čekami da stane i saznajemo motive pčelarenja, koje kod naših domaćina iz hobija do profesije traje već 4 decenije.
Bračni par Seničić Milanka i Milomir, inžinjeri tehnologije po struci, ove godine uknjižili su i 40 godina bavljenja pčelama. Od početne dve košnice danas imaju 130 proizvodnih košnica na dve lokacije, ne računajući rojeve. U svakom poslu, hobiju. životu, čovek mora imati uzor i cilj. Samo suva matematika ne pomaže uvek, tako da ne očekujte milione od meda.
Iskustveno postoje i druga zadovoljstva- naglašava Milomir.
„Naš otac je odlaskom u penziju tih osamdesetih godina dobio dve košnice. Želeći da njemu pomognemo počeli smo i mi da se zanimamo vikendom na porodičnom imanju i tako učili prve korake, ne sluteći da će doći neka burna vremena. Iz godine u godinu smo uvećavali broj košnica, tako da danas imamo 130. Za naše godine prilično, mada smo vremenom pčelarenje zavoleli. Danas je to i ljubav. Matičenje, mi danas predstavlja zadovoljstvo, kada vidite novo rađanje. Med više nije prioritet. Da se razumemo, onaj ko ulazi samo matematikom da zaradi, teško će postati dobar pčelar!“ saznajemo od domaćina.
Devedestih godina prošlog veka u Srbiji postaje vruće, sukobi, ratovi, zatvaranje fabrika. Dvoje akademaca počinje doktorski rad na pčelinjaku, i to onaj najvažniji prehraniti porodicu i školovati decu.
Oboje su radili u nekadašnjem gigantu kraljevačkoj firmi „Magnohrom“ kao diplomirani tehnolozi. Sigurnost njihove profesije, kao i većine uposlenih postaje nestabilna. Milanka se sa setom priseća tih vremena...
„Bilo je izuzetno teško. Naše dve ćerke su uveliko bile školarci. Odlične učenice, trebalo je decu slati na dalje školovanje. Strahovi, ratovi, bez primanja. Jedini oslonac nam je tada bilo tridesetak košnica. Verujte da nije bilo njih ne znam kako bi opstali! To više nije bio hobi, ljubav, već posao kojim smo prehranili porodicu. Tada sam bila jedna od retkih žena koja se bavi pčelarenjem. Na prvi pogled sve izgleda jednostavno, zapravo nije. Izazov i ponuda koju smo jedino imali tog trenutk.“ priča Milanka.
Ovaj posao nosi velike izazove, stalno se uči, saznajemo nešto i o tipovima košnicazato početnicima savetuju da se dobro informišu o svemu pre nego krenu u pčelarenje. O zdravlju pčela se takođe mora voditi računa. Naši domaćini kažu da oko pčela ima dosta posla, posebno u sezoni, od marta do oktobra, ali veliki uticaj na količinu dobijenog meda imaju i vremenski uslovi, koji su u poslednje vreme značajno pogoršani. Bagrem nažalost ni ove godine nije poneo.
„Kada je krenuo bagrem, tri dana je bilo fantastično. Taj zvuk pčela njihovog leta teško možete opisati. Lepo toplo vreme, bagrem tek na početku cvetanja i onda se desio neki vruć vetar koji je bukvalno spario bagrem. Ta paša je bila istog trenutka gotova. Let pčela manji, gotovo utihnuo. Znali smo da je godina završena. Dalje se oslanjamo na livadsku pašu.“ - kazuje Milomir.
Pčelari kažu da je svaka treća godina rodna, i da ona nosi i naredne sezone. Najvažnije je stalna selidba pčela ko želi da ima količinu i kvalitet meda. Naši sagovornici danas retko sele pčele, jer kako kažu taj posao su malo pregazile njihove godine. Pčelari znaju šta znači selidba.
„Znate to je veliki posao. Mi smo ranijih godina dok nas je dobro služilo zdravlje selili na tri lokacije. Selidbu mora takođe da radi neko ko zna oko pčela! Od tih paša po košnici se dobijalo i po 80 kg meda. Selidba je takođe rizik. Mi smo mahom nakon bagrema ovde u bazi, pčele selili u Vojvodinu i na Pešter. U Vojvodini naročito postoji rizik poslednjih godina, zbog tretiranja suncokreta ovim otrovima. Jedno brane drugo uništavaju. Ljudi, čini mi se nisu svesni značaja pčela. Svakome je u bilo kom poslu ambicija zarada, to mogu da razumem. Međutim godinama pokušavamo i preko saveza, vi mediji takođe pomažete, ali do nekih glava apel ne dopre, nažalost. Pešter je druga priča, tamo je sigurnije, ali je flora znatno slabija. Valjda zbog sve manje stoke… Sve je
nekako povezano. Nažalost čovek je taj koji stvara tehnologije, oni veliki pojedu male i tako u krug. Žao mi je što svet izgleda drugačije za ovih 4 decenije koliko ovo radimo. Naše košnice danas su mahom ovde u Vitanovcu i obližnjoj Gruži.“ priča Milanka.
Učili su od drugih, danas oni uče druge. Naslednici takođe pripomognu, naravno kada im obaveze dopuste. Nisu od onih koji pate ako pčelarenje u porodici postane tradicije, mada ne kriju i da bi im bilo drago. Saznajemo da puno afirmišu mlade pčelare, pomognu savetom, tokom radova, matičenja, mada omladinci iz okruženja rado priskoče Seničićima pri vrcanju meda ili drugih poslova. Lepo je čuti da još uvek postoje „mobe“ Lepa tradicija minulih vremena, koja se malo upražnjava danas u Srbiji. Sve se nekako pretvorilo u dinar. A on okrugao, manje vredi od obećanog života i često izmakne
iz ruku. Definicija uspeha ne leži samo u novcu, već i tome koliko ste pomogli drugima da uspeju u životu!
Ko ne voli pčele, ko ih se plaši, ko je nervozan nikako ne treba da ulazi u pčelarenje. Ovi najkorisniji leteći stvorovi ne vole ni jake mirise, čak ni beli luk.Za kraj simfonija, ko razume shvatiće, kaže Milanka.
„Ne mogu opisati koliko mene pčele smiruju. Ja sam kao početnik malo zazirala, možda se plašila, ali taj zvuk kad one uzlete, vraćaju se u košnicu, njihova muzika je prava simfonija. To se ne da opisati, to čovek mora da doživi. Mora se voleti priroda, voleti pčele. Njihova organizacija je najveće savršenstvo koje postoji u jednoj zajednici. Pogledajte samo kako izgleda saće. Kada bi ljudi samo delom sledili pčelinje zajednice, svet bi izgledao potpuno drugačije. Nažalost malo možemo uticati na to. Mi smo kao pojedinci njihovu lekciju naučili, ali je još uvek nismo savladali.
Naučismo i mi novu lekciju. Međutim po onoj narodnoj „džaba gluvom govoriti, a slepom pisati“ bojim se da će ova priča biti samo pročitano štivo. Bilo bi bolje da je drugačije, mada uvek postoje oni kojima ništa nije sveto i sve im je malo. Misli globalno, deluj lokalno, potrajao bi ovaj pasus. Zato, da zaključimo Seničiće i njihovu ličnu priču. Pčelarstvo je oblast poljoprivrede koja zahteva najviše znanja koje mora redovno da se usavršava. Od košnica svakako ima zarade, međutim bogatih pčelara nema. Pčelarstvo donosi nova iskustva, nova saznanja, nova prijateljstva.
Najveće bogatstvo su, kažu naši sagovornici naslednici i zdravlje. Za naslednike se pobrinuli oni, za zdravlje pčelice. Šta ćete bolje. Poželeli smo im još puno zdravih, berićetnih i srećnih godina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Ponekad se ukazuje potreba da se i starije dosta razvijene voćke presade sa jednog mesta na drugo. To se može uspešno izvršiti pažljivim otkopavanjem i vađenjem korena sa što više žila, odnosno sa što većom količinom zemlje oko žila, i njihovim prenošenjem u ranije pripremljenu jamu, ili predhodnom pripremom voćaka kaja se sastoji iz skraćivanja skeletnih žila na određenoj dužini.

Rasađivanje voćaka sa većom količinom zemlje može se uspešno primeniti kod nešto mlađih stabala, koja u blizini stabala imaju dovoljno sitnih i razgranatih žila i žilica, tako da mogu voćku snadbeti mineralnim materijama i vodom iz zemljišta.

Presađivanje starijih voćaka predhodnom pripremom može da se obezbedi veći uspeh i zato zaslužuje veću pažnju.Ovaj način se primenjuje ovako:rano u jesen ili rano u proleće oko stabala na 0,5-1m rastojanja iskopa se kružni jarak širine oko 30cm a dubine 50cm pa i više, prema tome ,na kojoj se dubini nalaze skeletne žile.Sve žile treba odseći i povaditi pre seče žila koje su ostale na voćkama, izgladiti oštrim nožem,zatim dezinfikovati 5% rastvorom plavog kamena, pa čitav jarak zatrpati zemljom.

Presađivanje voćaka kod kojih je izvršena priprema kopanjem kružnih jaraka,vrši se naredne jeseni ili narednog proleća ,a ako se nove žile nisu dovoljno razvile onda ih trba presaditi posle druge godine.

Presaivanje starijih voćaka je delikatan posao,uspeh koji se pri tome može postići zavisi od niza činilaca kako biološke prirode semena voćake,tako i od načina i vremena presađivanja.Vađenje voćaka vršiti po mogućnosti kada je vreme oblačno;pri vađenju ne treba naglo naginjati u stranu, jer bi se time pokidale sitnije žilice,prenošenje vršiti pažljivo,da se ne dese mehaničke povrede. Presađene voćke treba što bolje negovati a to znači zemljište redovno obrađivati, đubriti, po mogućnosti i po potrbi navodnjavati, suzbijati bolesti i štetočine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/23/vocarstvo/kako-izvrsiti-presadjivanje-starijih-vocaka/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

Објављено у Svinjarstvo

Grad Kraljevo raspisao je drugi krug Javnog oglasa za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada za agroekonomsku 2020/2021. godinu.

Prema rečima Dragana Čorbića, predsednika Saveta za poljoprivredu Grada Kraljeva, za zakup zemljišta mogu da konkurišu nosioci poljoprirednih gazdinstava sa teritorije Kraljeva upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom.

- Grad daje u zakup 308 hektara poljoprivrednog zemljišta, a cena po hektaru, u zavisnosti od vrste zemljišta, njegovog kvaliteta i lokacije, kreće se od 6.000 do 30.000 dinara. Javni oglas za prikupljanje pisanih ponuda traje od 20. jula do 6. avgusta i nalazi se na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva, oglasnoj tabli Gradske uprave i na sajtu Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, kaže za Kurir Dragan Čorbić.

Čorbić naglašava da svi zainteresovani poljoprivrednici, potencijalni zakupci, mogu da obiđu poljoprivredno zemljište koje se daje u zakup i na korišćenje 30. jula u 10 časova.

- Uvid u dokumentaciju, grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama i spisak parcela po formiranim javnim nadmetanjima (kompleksima), koja su predmet izdavanja uzakup i na korišćenje, može se izvršiti u zgradi Gradske uprave Kraljevo, u kancelariji br 112, svakog radnog dana od 8 do 14 časova, dodaje Čorbić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3502517/kraljevo-daje-u-zakup-308-hektara-poljoprivrednog-zemljista

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31