Чланци поређани по датуму: četvrtak, 02 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih
za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem i profesorom dr Mihailom Ostojićem, poručuju da je ulaganje u
proizvodnju sireva veoma isplativo.
Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje, u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500-5.000 litara mleka na dan, sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini otkupljeno 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda. U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselomlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra. Velika razvojna šansa Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više
sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru - specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja“, rekao je Krkobabić.
Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva. Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. To nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu
proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od
kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta do 3.000 do 5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja
proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene. Kako se dele sirevi Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže. Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i
okolini u kojoj se sir proizvodi.
Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni.Specifična prepoznatljivost takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odnosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji
sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski
sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje
će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 02 jul 2020 16:23

Ovo je uslov za dobru rakiju

Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje, sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vrste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje,višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.).

Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka, grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Voće za proizvodnju rakije se bere u punoj fiziološkoj zrelosti jer u tom stadijumu voće sadrži maksimalnu količinu šećera i najizraženiju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Za proizvodnju voćnih rakija uglavnom se koristi voće koje nije prikladno za duže čuvanje i skladištenje, prezrelo, oštećeno i manje kvalitetno.

Od takvog voća može se dobiti još uvek dobra rakija. Jako trulo i plesnivo voće znatno umanjuje kvalitet rakije, jer dolazi do prelaska stranih mirisa u rakiju za vreme destilacije.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrţi manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Najznačajniji parametri kvaliteta voća su sadržaj šećera, proteina, vitamina, kiselina (limunska, jabučna, vinska, sirćetna), organskih jedinjenja i minerala. Ovi sastojci daju rakijama karakterističan ukus, miris i boju.

Proces alkoholne fermentacije se veoma teško odvija ako u voću nema dovoljno azota i fosfora jer su oni neophodni kvascima za rast i razmnožavanje. Taninske materije, aromatična ulja, viši i niţi alkoholi su takođe značajne komponente voća u proizvodnji voćnih rakija. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Sirovine sa većim udelom suve materije su kvalitetnije i isplativije jer daju više korisnih hemijskih sastojaka i bolji randman alkohola.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/01/vocarstvo/kada-se-bere-voce-za-rakiju/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 02 jul 2020 16:08

Da li ste razmišljali o uzgoju puževa?

Iako se nekada davno porodica mladog inženjera građevine, Koste Kačeva, bavila uzgojem ovaca i proizvodnjom sira, on je odlučio da otvori farmu puževa. Diplomirao je građevinu, ali se opredelio za poljoprivredu.

- Iako puževi baš nemaju veze sa klasičnim stočarstvom, odlučio sam se za njihov uzgoj, jer je to nešto zanimljivo i ne baš razvijeno u Bugarskoj. Otišao sam na jednu farmu, upoznao vlasnika koji mi je objasnio sve o uzgoju, razmislio sam i odlučio da krenem u taj biznis - rekao je Kosta za agronovinite.

Njegova farma se nalazi na istoku zemlje, u selu Sadievo, oko 30 km od Crnog mora, a uzgojna površina se prostire na 2.000 m2. Vrsta koju uzgaja je Helix Aspersa Maxima, kod nas poznata kao smeđi baštenski puž. Iako mu je kućica manja nego kod ostalih vrsta, ima više mesa. Na primer, divlji puž Helix lucorum koji je tražen u Grčkoj ima 30% veću kućicu, ali njegovo meso ima drugačiju kiselost.

Svake godine sredinom maja farmu puni malim puževima i započinje tov koji traje četiri do pet meseci. Tokom dana ovi mekušci nisu aktivni, a hrane se uveče kada ih obilazi i mladi farmer.

- Na zemljištu sam posejao belu detelinu koja im služi kao hladovina, a delimično i kao hrana - kaže Kačev i napominje kako polovinu parcele zauzima drvena površina na koju se uveče postavlja hrana pripremljena po posebnom receptu.

Početna investicija vraća se u drugoj godini uz strogo pridržavanje tehnologije uzgoja. U početku je potrebno oko 15.000 do 18.000 leva (što je od oko 900.000 do preko milion dinara).

Kačev kaže da je najviše pazio na odabir drvene podloge za hranidbu, jer ona mora da se prilagodi kretanju puževa.

Kačev uzgaja oko 250.000 ovih sitnih životinja, a ukupna investicija ne uključuje vrednost stočne hrane, već samo izgradnju farme i nabavku malih puževa.

- Za jedan kilogram puževa potrebno je 1,2 do 1,3 kg krme, a ponekad je tov sporiji i puževi moraju duže da jedu - otkriva Kačev i govori kako je dobar primer za sporiji tov godina sa puno padavina.

Tokom kišnih dana hrana se sa drvenih podloga brzo ispere, a kod takvih uslova se puževi skupljaju u novembru dok se u normalnim godinama to radi u septembru i oktobru.Puževe prodaje na bugarskom i grčkom tržištu, a u planu mu je i postrojenje za preradu u kom bi pripremao puževe po klasičnoj recepturi francuske Burgundije, prodavao zamrznute, kuvane ili samo kao meso.

Njihovo meso sadrži više proteina nego riba, blizu je govedine i piletine, a trebalo bi napomenuti da sadrži manje masti. Sa druge strane, veliki udeo su nezasićene omega-6 i omega-3 masne kiseline dok je energetska vrednost puževog mesa oko 67-81 kcal/100 gr što je znatno niže od goveđeg ili plave ribe. Puževi se smatraju jakim afrodizijakom, ne sadrže holesterol i pomažu u sprečavanju gastritisa i čireva, a zbog visokog sadržaja gvožđa pomažu i kod anemije.

Uprkos svim prednostima ovog mesa, bugarsko, kao i naše tržište, nije razvijeno, ali na primer, Italija, Francuska i Španija, pa čak i Portugal, beleže veliku potražnju i tamo se oni često uzgajaju. Francuzi konzumiraju najviše puževa u svetu, čak oko 35.000 tona godišnje od čega se samo 1.000 proizvede na 300 francuskih farmi. Dakle, ta zemlja u potpunosti zavisi od uvoza mekušaca prikupljenih iz prirode ili uzgojenih na farmama, što može da predstavlja priliku u poljoprivredi.

Kako ih tamo vlasnici farmi pokazuju posetiocima, od njih su napravili prave turističke atrakcije što u planu ima i ovaj mladi bugarski poljoprivrednik koji se osim uzgoja puževa bavi i ekološkom proizvodnjom paradajza.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2933366/uzgoj-puzeva-skupa-investicija-ali-se-ulozeno-vraca-u-drugoj-godini

Објављено у Agroekonomija

U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona.

Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita.

Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje Jevtić kaže za Tanjug da će se tek po završetku žetve znati tačna površina koja je požnjevena.

„Iz Srema i Mačve dobijamo podatke da su i dobri prinosi i dobar kvalitet. Najbolji proizvođači koji imaju najbolje parcele javljaju nam maksimalne prinose. Jedan proizvođač iz Voganja kod Rume prijavio je 9,43 tone po hektaru, tu je i jedan dobar porizvođač iz Mačve”, rekao je Jevtić.

Naveo je da će u delu Banata biti smanjeni prinosi zbog dugotrajne suše, ali da to smanjenje neće biti značajno.

„Procenjuje se da će proizvodnja pšenice premašiti 2,5 miliona tona. Milion tona je dovoljno za domaće potrebe, a milion i po tona će biti za izvoz”, kaže Jetvić.

Upitan o otkupnoj ceni, Jevtić kaže da bi pšenica namenjena izvozu mogla da dostigne veću vrednost na svetskom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/457557/Prvi-rezultati-zetve-psenice-ohrabruju-opasnost-od-kise

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31