Чланци поређани по датуму: nedelja, 19 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U prethodnim brojevima imali ste prilike da čitate pregršt lepih, interesantnih, zanimljivih i sadržajnih priča, o mladim i ambicioznim ljudima, čija su interesovanja i uverenja vezana direktno za agrar. U ovom broju imaćete prilike da pročitate jedinstvenu priču o Milici Stojanović, inženjeru zaštite bilja, koja živi u Leskovcu i radi u svojoj struci na terenu južne Srbije.
Pored toga što je angažovana kao tehnički saradnik na terenu, Milica se privatno bavi uzgojom jagoda u sistemu plasteničke proizvodnje, kako ona kaže, „taj posao radi iz ljubavi“. O tome sa kojim se izazovima susreću mladi ljudi u svom poslu, šta je nju navelo da krene da se bavi proizvodnjom jagoda o planovima za budućnost, ali i o tome koliko je važno da volite posao kojim se bavite, pročitaćete u tekstu koji sledi.
Milica živi u selu Bunibrod, u okolini Leskovca, površina na kojoj gaji jagode u plastenicima je trenutno 20 ari, sa tendencijom da tu proizvodnju proširi, odabrala je sortu Clery, koja je prema njenim rečima, odlična za uzgoj u zaštićenom prostoru, kako po pitanju kvaliteta, tako i po pitanju krupnoće.
Kako bismo vam što bliže i lepše prezentovali njenu priču, postavili smo joj nekoliko interesantnih pitanja na koja nam je ona iskreno odgovorila.
Kako ste doneli odluku da upišete zaštitu bilja i kao inženjer svojim radom date svoj doprinos razvoju agrara i proizvodnje u okviru istog?
„Nakon završene srednje škole, taj izbor za mene nije predstavljao posebnu i tešku dilemu, iz razloga što je ta odluka bila u skladu sa mojim interesovanjima. Sam dodir sa prirodom, urođen osećaj za biljke, ne predstavlja stresno okruženje za rad, još ako to volite da radite, neće vam biti problem da se u tom poslu ostvarite i nižete uspehe. Sada, nakon 6 godina radnog iskustva u struci, savetovanju proizvođača u različitim granama poljoprivrede, mogu
da kažem da je odluka bila prava. Posao radim sa zadovoljstvom.“ – rekla je Milica
za magazin Agrobiznis.Da li se isplati baviti se proizvodnjom jagoda i koliko je teško izboriti se sa izazovima koje ta proizvodnja nosi, s obzirom da
ste inženjer zaštite bilja?
„Sistem proizvodnje kojim se ja bavim, ranije već napomenuti koncept gajenja u plastenicima, jer profitabilniji u odnosu na proizvodnju na otvorenom iz više
razloga. Prvi razlog je vreme pristizanja i veća tržišna cena po kojoj možete unovčite svoje proizvode. Zatim, kada govorimo o izazovima koje ta proizvodnja nosi sa sobom, a pre svega se misli na prisustvo bolesti i štetočina, mogu da, kao inženjer zaštite bilja, kažem da je proizvodnja u plastenicima, mnogo lakša, iz razloga zato što je prisustvo bolesti znatno manje u kontrolisanim uslovima.“
„Kao što možete da vidite iz priloženog, na slikama, trudim se da postižem odlične rezultate kako u pogledu prinosa i krupnoće, tako i u pogledu kvaliteta plodova. Uzimajući u obzir to da izuzetno vodim računa o svakom segmentu proizvodnje, plasman je gotovo pa osiguran. Iza mene je odlična sezona, koju je ispratila više nego odlična cena, a sve mi to daje motivaciju da nastavim da se trudim i dalje ulažem. Na moju inicijativu pokretanja ovakvog vida proizvodnje, porodica me je na samom početku podržala, iako se godinama u nazad bavimo povrtarstvom.“ – dodala je Milica.
Prava je retkost, ili možemo da kažemo slučajnost, da postoje ovako pozitivne i ohrabrujuće priče za današnju omladinu.
Pitali smo Milicu za kraj ovog intervjua, koliko je izazovno raditi posao u struci na terenu, da li taj posao sa sobom nosi teren, odgovornost ili ga je zadovoljstvo raditi bez obzira na obaveze?
„Svakodnevni kontakt sa proizvođačima, dobrim i posvećenim ljudima, koji rade taj posao iz razloga zato što moraju ili to vole, nosi sa sobom novo iskustvo iz dana u dan. Suočavanje sa ključnim problemima u procesu proizvodnje i njihovo rešavanje, je jedno dobro delo svakog dana. Što više problema rešite, sve više ćete napredovati, a mnogo malih napora iz dana u dan, dovešće do velikih rezultata na kraju! Za mene posao predstavlja zadovoljstvo, jer je produkt mojih izbora i odluka, a nadam se i ostvarenju još većih planova u budućnosti. Najbitnije od svega je primena stečenog znanja u praksi, rešavanje
problema i sticanje poverenja, tako se gradi snažan temelj daljeg napredovanja i usavršavanja u struci.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivredno gazdinstvo Žužane Sabo Nađ i njenog sina Zoltana Saboa iz Bečeja bavi se raznovrsnom ratarskom proizvodnjom, ali i stočarstvom.Pre četiri godine su uvezli iz Nemačke 30 junica rase šarole, starosti 20 meseci, držali ih četiri meseca i veštačkom oplodnjom počeli da proširuju zapat tako da sada na farmi već imaju oko 100 grla.

- Goveda rase šarole su lepa, ali su malo divlja. Nisu toliko pitoma, ali lepo i jednostavno se tele što nas je i opredelilo da se bavimo njihovim uzgojem. Vole da imaju prostora za ispust na otvorenom, a sve u svemu, do sada nismo imali problema – kaže Žužana Sabo Nađ.

U ovom gazdinstvu ženska telad ostavljaju za priplod za proširenje farme, a bikovi se tove i prodaju klaničarima.

Značajno je bavljenje i ratarskom proizvodnjom, na sopstvenim površinama i oranicama koje uzimaju u arendu. Seju soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, paštrnak, nekada i industrijsku papriku, od pre dve godine su odustali od šećerne repe, ali u ovom bečejskom gazdinstvu napominju da to ne znači da nikada više neće uzgajati slatki koren.

– U setvenoj strukturi zastupljeni su ječam, sirak, raž i usevi za silažu, odnosno sve što je potrebno za stočnu hranu govedarske farme. Naše iskustvo je da ratarstvo i stočarstvo moraju da idu zajedno. Doduše, za četiri godine na farmi nismo imali bog zna kakvu zaradu, ali je dobro da smo uvećali broj goveda i nadamo se da će rezultate doneti u narednom periodu – optimista je Žužana, napominjući da ono što je zafalilo na farmi dodato je iz ratarske proizvodnje, ali i da stajnjak sa farme dopronosi boljoj plodnosti zemljišta, smanjenju troškova za veštačka đubriva i boljim prinosima.

Ona dodaje da su u poljoprivredi uslovi stabilniji i da država efikasnijim merama pomaže gazdinstvima, opredeljenje za razvoj i opstanak u poljoprivredi, bilo bi veće. Do sada još nisu koristili podsticajna sredstva iz pokrajinskih i republičkih izvora, ali su preko Fondacije „Prosperitati“ od novca koji je obezbedila Vlada Mađarske, uspeli da dobiju pare za kupovinu nekih mašina i izgradnju jedne štale, tako da raspolažu sopstvenom poljoprivrednom mehanizacijom i dobrim uslovima za držanje stoke.

– Sada imamo uslove, pa samo ostaje da se radi. Sve što je do sada ulagano ima smisla i finansijskih efekata – smatra naša sagovornica.Žužani je pre 26 godina umro suprug, sin Zoltan iz tog braka je nakon studija ostao u poljoprivredi, dok sin Peter iz drugog braka je na studijama u Mađarskoj. Sin Zoltan Sabo je završio studije agronomije na smeru zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Gedeleu, kod Budimpešte, a majka Žužana bila je uporna u nagovorima da se vrati i posvete se unapređenju poljoprivrednog gazdinstva. – Nekada mi je zbog toga žao, nekada ne. Nadamo se boljim vremenima za poljoprivredu, jer je budućnost u proizvodnji zdrave hrane. Kada bi otkupne cene poljoprivrednih proizvoda bile stabilnije, sve bi bilo drugačije, ovako malo se vrtimo u krug, pa kako se ko snađe – keže Žužana. Zoltan Sabo kaže da je planirao da se vrati čim dođe do diplome.

- Rodio sam se u ovom poslu i ništa drugo neću raditi nego ću nastaviti porodičnu tradiciju. Obično nas pitaju da li vidimo budućnost u poljoprivredi. A mi radimo i ne znamo baš uvek šta vidimo, jer u poljoprivredi ima puno posla. S obzirom na to da imamo farmu goveda, poslovi su neizbežni svaki dan od jutra do sutra, a uvek se nameću računice da li je ono čime se bavimo isplativo ili ne, ali volimo i radimo – ističe Zoltan.

Zoltan naglašava da ne čekaju, kako to poljoprivrednici znaju da govore, da nikada ne valjaju cene.

– Svi kukamo, ali problem je ako se uzme olovka i sve stavi na papir, ili u računar, pa podvuče crta, onda vidimo da vrlo malo imamo zarade. Zbog toga mnogo toga treba da radimo da bar negde nešto pretekne za egzistenciju. Teško je biti pametan pa predvideti gde će biti zarade, jer svaka godina je drugačija. Kada nešto ima dobru cenu onda nema roda, a poslednjih godina dešava se da nema ni dobrog roda, ni cene, pa je tada najlošije. Jednostavno, uvek čekamo da bude bolje – napominje Sabo.

Prema njegovim rečima da su cene poljoprivrednih proizvoda adekvatne uloženom novcu i radu, podsticaji ne bi bili potrebni poljoprivrednicima, ali u uslovima kada se cene formiraju van realnih tržišnih kretanja, onda je logično da svakom proizvođaču nešto nedostaje.

-Uvek nešto moramo da uložimo i onda čekamo da se uloženo vrati, a na drugoj strani uvek nam je prazan yep. Teško je nekada i reći šta bi nam od podsticaja trebalo. Jako je dobro da imamo podsticaje, međutim, uslovi nisu baš za svakoga – utisak je Saboa.

U ovom poljoprivrednom gazdinstvu ne uspevaju da sve poslove obavljaju sami, nego imaju i četvoro stalno zaposlenih, tako da egzistenciju obezbeđuju za članove porodice i porodice zaposlenih.

– Probamo i nastojimo da svi budemo zadovoljni ali u poslednjih nekoliko godina teško izlazimo na kraj. Ekonomska situacija je takva kakva je, ne baš najpovoljnija, ali uvek se nadamo da će biti bolje. Mi poljoprivrednici uvek kukamo i nadamo se boljitku – zaključuje Zoltan Sabo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-zuzane-sabo-nad-iz-beceja-i-nenog-sina-zoltana-mnogo-ulagana-i

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 19 jul 2020 09:47

Tuga: Grad uništio vinograde u Župi

Pre dva meseca mnogi vinogradari i voćari u Župi ostali su bez ovogodišnjeg roda. Za samo sat grad je na većem broju imanja, i pored ispaljenih više od 60 raketa, sasvim uništio rod. Vinogradi i voćnjaci nisu bili osigurani a nije bilo ni protivgradnih mreža.Vinograde Milosavljevića grad je pogodio i prošle i ove godine. U uslovima grada, kiše i vlage loza nije mogla da precveta, bujna je sada, ali bez roda. Poučen iskustvom, Milomir računa da će i iduće godine imati problem s rodom."Nismo naplatili ništa. Došli su iz Ministarstva poljoprivrede i iz opštine, saslušali našu priču. Preporučili su nam da se osiguramo. Ja mislim da je mreža ipak bolja. Videćemo. Ja već razmišljam o mrežama, da pokrijem jedan deo, jer ima sada mreža koje idu sa strane u redove", kaže vinar Milomir Milosavljević.

Grad je protutnjao i preko Gornjeg Zleginja. Ni braća Rajković dogodine ne očekuju groždje u vinogradima.

"Stanje je takvo da mi samo od ovog vinograda možemo da očekujemo da ga sačuvamo za sledeću godinu. Štetu nisam nadoknadio ništa. Opština je davala da se popunjava nešto, ja to nisam hteo da koristim, neka koriste drugi manji proizvođači. Ovu štetu ne može da nam nadoknadi niko", kaže vinar Dragomir Rajković.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave obišli su vinograde i sagledali štetu.

"Svi koji su imali štete na svojim vinogradima preporuka ministarstva je da se osiguravaju i da koriste subvencije u nabavci protivgradnih mreža. Mislim da bi ljudi trebalo da što više to koriste. Jer vidite toliki uloženi trud i rad bude odnesen za pet minuta", kaže Aleksandar Bogićević iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo 450 miliona dinara za nove zasade, žicu, protivgradnu mrežu i izgradnju vinarija.

Vinare, koji proizvode više od 20.000 litara vina godišnje, očekuje i oko milion i 700 hiljada evra iz Ipard programa za zasnivanje i sadnju novih čokota i izgradnju vinarija.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022250/zupski-vinogradi-rod-grad.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31