Чланци поређани по датуму: subota, 18 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U letnjim mesecima, sa povećanjem temperature vazduha dolazi do pregrevanja plastenika, što rezultira negativnim pojavama, ali i izloženosti biljaka stresu. Da se ne bi javljao taj problem važno je održati temperaturnu ravnotežu. Intenzivni sunčevi zraci i visoke temperature lako mogu da unište sav uložen trud.

Na biljke visoka temperatura deluje negativno: dolazi do poremećaja metabolizma, usporava se fotosinteza, manje je zametanje cvetova, slabije oprašivanje, zeleni plodovi opadaju, dolazi do slabijeg rasta i deformacije plodova. Sve navedeno se odražava na rodnost useva, objašnjava stručnjak Milica Veletić iz PSSRS.

"Da bi sačuvali biljke, neophodno je da stalno pratimo temperaturu u plastenicima i vršimo aktivnosti koje će je smanjiti. Optimalna temperatura tokom dana u plastenicima se kreće između 18°S i 25°C za većinu gajenih useva. Vrednost optimalne temperature zavisi od vrste, ali i od razvojne faze kroz koju biljka prolazi. Ona tokom noći treba da je nešto niža, ali ne sme da se spušta ispod 15°C. Ova vrednost je za većinu gajenih povrtarskih vrsta donja granica pri kojoj se ne doživljava stres od niskih temperatura. Ukoliko je ona iznad 35°C, veoma negativno deluje na biljke i može da dovede do uvenuća", upozorava Veletić.Za ublažavanje sunčevog zračenja i postizanja optimalne temperature u plastenicima, preporuka stručnjaka je da se koriste mreže za senčenje, zbog njihove jednostavne primene, dobrog efekta zasenjivanja, prolaska vazduha kroz mrežu, dodatne zaštite od vetra i grada. Zavisno od vrste koju želimo da zaštitimo, mreže će dati dovoljno senke, ali i vazduha, kako bi biljke mogle nesmetano da rastu i razvijaju se. Zasenjivanjem se temperatura može spustiti i za 12°C dok na višim od 35°C na lišću i plodovima, ako su sve vreme na direktnom sunčevom svetlu, nastaju ožegotine. One umanjuju kvalitet ploda, ali i stvaraju uslove za nastanak bolesti i štetočine."Mreže za senčenje najčešće se proizvode od polietilena visoke gustine, a zahvaljujući korišćenju UV stabilizatora mogu da se koriste minimalno dve sezone. Mreže podsećaju na vreće koje se koriste za pakovanje poljoprivrednih proizvoda (one za pakovanje krompira). Gustina tkanja zaštitnih mreža može biti različita i od toga zavisi procenat zasenjivanja, koji se kreće od 10% do 90%. Mogu biti različite boje, a najčešće su zelene, bele ili crne, sa različitim načinom tkanja", objašnjava ovaj stručnjak.Dodaje kako bele mreže redukuju toplotu unutar plastenika zbog reflektovanja toplotnih talasa i povećavaju udeo difuzne svetlosti. Zasenčena površina iznosi najčešće 20%, 40% ili 50%. Crne mreže proizvode se u širokom rasponu tretirane površine, od 30% do 90%. Prirodno su otporne na sunčeve UV zrake pa se koriste u oblastima sa najvećim intenzitetom sunčevog zračenja. Zelene mreže prave senku od 30% do 60% i koriste se najčešće u plastenicima za proizvodnju rasada dok crne i bele se koriste za proizvodnju povrća.Čime premazivati foliju?
Iz PSSRS ističu kako primena mreže za senčenje ima veliki značaj za gajene biljke u plastenicima, koje će:

* duže i kvalitetnije cvetati,
* period plodonošenja biće duži,
* ožegotine na plodovima i biljkama biće izbegnute,
* podstiče se granjanje biljaka,
* smanjiće se potrošnja vode za zalivanje,
* plodovi će zadržati više vitamina.
"U cilju zasenjivanja plastenika vrši se i premazivanje folije. Premazivanje se najčešće vrši krečom, koji je razređen i u koji mogu da se dodaju razne materije koje obezbeđuju bolju povezanost kreča sa folijom i smanjuju njegovo ispiranje usled kiše. Može da se doda cement, mleko, ulje. Prednost premaza je u jednostavnosti primene, ali postoji opasnost od oštećenja folije, zagađenja plastenika zbog dodavanja raznih boja i materija, te nestručne upotrebe", savetuje Veletić za kraj.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/pratite-temperaturu-u-plasteniku-i-po-potrebi-postavite-mrezu/61525/

 

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 18 jul 2020 15:22

Kako rade sezonci u doba korone?

Nije neka velika mudrost reći da se u poljoprivrednoj proizvodnji semenske robe može zaraditi nešto više nego kada je u pitanju „obično“ ratarstvo.Ali za tako nešto potrebno je zadovoljiti daleko složenije tehnološke kriterijume, koji, kada su u pitanju hibridi kukuruza, podrazumevaju i mnogo više manuelnog rada. Ovih dana mnogi Somborci i žitelji okolnih sela sezonskim radom na kidanju metlica dopunjuju svoj kućni budžet.

Na poljima ovdašnje poljoprivredne kompanije „Meteor komerc“ u ataru Stapara zatičemo grupu od oko 150 sezonaca, koji na dve parcele ukupne površine 50 hektara kidaju metlice, što je jedan od manuelno najzahtevnijih poslova u semenskoj proizvodnji. Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji, Stefana Cuce, tokom posla koji će potrajati još nekoliko dana vodi se računa i o merama zaštite i preventive s obzirom na situaciju sa epidemijom koronavirusa, pa su svi radnici u redovima postavljeni i kreću se u „cik-cak“ kako bi se održala što veća fizička distanca.- Samo kod pojedinih hibrida je moguće koristiti adekvatnu mehanizaciju koja čupa ili prosto seče metlice na ženskim biljkama kukuruza, tako da je ljudska ruka još uvek nezaobilazna u ovom poslu – kaže Cuca, uz opasku da je poželjno da se u prvom prolasku kroz polja semenskog kukuruza pokidaju sve metlice kako ne bi došlo do samooprašivanja, a ukoliko koja i „pretekne“ za svaki slučaj radi se i revizija još jednim prolaskom.

Na sastanku, polučasovnom odmoru, jedne poveće grupe sezonaca zatičemo radnike koji dolaze većinom iz Sombora i obližnjeg Kljajićeva, za koje njihov grupovođa Nikola Cico kaže da rade zajedno godinama unazad. Većinom su to stariji muškarci i žene, kao i oni poodmaklih srednjih godina, a trend je u poslednje vreme da je sve manje mladih kojima je svojevremeno dnevnica od 1.900 dinara bila odlična prilika da zarade džeparac.

- Nije da ih nema, ali ako i dođu, na njih možeš računati od ponedeljka pa do četvrtka - petka. Kad im se isplate dnevnice uoči vikenda, na njih možeš zaboraviti, jer se ili spremaju za izlaske ili „leče“ od burnog noćnog života – kaže Nikola, dok njegove kolege i koleginice potvrđuju sve manju zainteresovanost mladih za kidanje metlica semenskog kukuruza, koje je njima nasušna potreba zbog mizernih penzija ili potpunog nedostatka sredstava za život usled nezaposlenosti. I pored toga stariji sezonci su slabi na omladinu, pa ih i brane, priželjkujući daleko bolji život za njih od onog koji je njima svakodnevnica.Jedni od malobrojnih mlađih sezonaca na kidanju metlica su mladići Miroslav i Nikola iz Kljajićeva, kojima, zahvaljujući činjenici da potiču iz poljoprivredničkih porodica, ovaj posao ne pada teško. Kako kažu, nije im prva sezona u metlicama, dobro im dođe da poprave „krvnu sliku“ svog džeparca, ali ipak imaju primedbu.

- Ne bi bilo loše da ima više devojaka, ali šta ćeš... nismo te sreće, u onoj drugoj grupi ima više devojaka, pa bi se lakše podnosilo sunce i rad - potpuno u skladu sa godinama vajkaju se ovi vredni mladići koji ne biraju posao da bi olakšali svojim roditeljima.Problem sve manje raspoloženih za sezonske poslove u poljoprivredi je najočigledniji u slučaju voćara, pošto su branje trešanja, višanja, bresaka i drugog voća ipak nešto teži i zahtevniji poslovi od kidanja metlica, dok su dnevnice gotovo iste. Zbog toga, ali i zbog niskih otkupnih cena voća i čestih izmrznuća tokom proleća i cvetanja biljaka, nemali broj, pogotovo malih voćara je u Somboru i okolini počeo da krči svoje voćnjake, koji su do pre nekoliko godina beležili ekspanziju.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-ataru-stapara-sezonci-kidaju-metlice-18-07-2020

Објављено у Biljna proizvodnja

Nakon što je fabrika mlečnih proizvoda Megle (Meggle) Hrvatska saopštila da će do kraja godine ugasiti proizvodnju u Osijeku, pri čemu će otkaz dobiti oko 160 radnika, u hrvatskim medijima se pojavila informacija da će proizvodnja biti premeštena u Srbiju i BiH.

Župan Slavonije Ivan Anušić kaže da je u saopštenju koje je kompanija izdala u četvrtak izostavljena informacija da se proizvodnja seli u Bihać i Kragujevac."Razlozi su vrlo jednostavni: jeftiniji način poslovanja i možda jednostavniji način funkcionisanja. U ovom trenutku te informacije nemam, ali pretpostavljam, s obzirom na to da se proizvodnja seli u te dve zemlje, da je to to", rekao je Ivan Anušić, prenosi SEEbiz.

U saopštenju kompanije Megle navedeno je da je odluka o restrukturiranju poslovanja u Hrvatskoj i gaššenju proizvodnje u Osijeku do kraja godine doneta zbog dugogodiššnjih poslovnih izazova i niza kriza koje su imale negativan uticaj na poslovanje, od krize aflatoksina, preko krize Agrokora, do najnovije korona krize.

U saopštenju se navodi da Megle grupa sa sedišštem u Nemačkoj sprovodi proces optimizacije celokupnog poslovanja, s ciljem postavljanja dugoročno održživih modela poslovanja na svim tržišštima.Dodaje se da će Megle u skladu sa odlukom o gaššenju proizvodnje raskinuti saradnju sa svojim kooperantima i dobavljačima sirovina u Hrvatskoj i najavljuje da će sve svoje ugovorne obaveze prema njima kao i do sada pravovremeno i u celosti ispuniti.

Iz kompanije podsećaju da je u proizvodnju i poslovanje u Hrvatskoj Megle grupa u poslednjih 15 godina uložžila višše od 130 miliona kuna (17,2 miliona evra). Megle u Hrvatskoj posluje od 1996. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ugasili-proizvodnju-u-hrvatskoj-i-sele-je-u-srbiju-ili-bih-poznata-mlekara-gasi-160/e8v9xsr

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31