Чланци поређани по датуму: nedelja, 12 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 12 jul 2020 14:15

Domaćin na njivi ne misli o koroni

Upeklo julsko sunce nad Srbijom, sa temperatorom od 30 stepeni u hladu,posle obilnih kiša čini da je za rad u polju još vrelije. U selima za vreme korona virusa posla na pretek, od kosidbe trave, baliranja i plašćenja sena, a rad se ne prekida ni kada je sunce najjače, prenosi agencija RINA.

„Na selu bilo sunce ili kiša moraš da radiš 24 sata, ne vredi ništa. I kada si umoran nema odmora, posao mora da se završi i to kad upekne zvezda, moraš da poraniš pred zoru i u kuću ulaziš tek kad se smrkne, nemaš vremena da nosiš masku, da se štitiš i dezinfikuješ od virusa, posao u njivi sada je na prvom mestu", kazao je Radovin Mirković iz gornjomilanovačkog sela Koštunići.Ovi seoski gorštaci navikli su na rad po vrućini, od malena su na njivama i livadama koliko na svom domaćistvu toliko i kod komšije u seoskim mobama.

„Kada krenemo sa traktorima po selu u koloni po nas sedam, završimo njivu časkom i odmah idemo kod drugog, bilo to da je kosidba ili žetva pšenice. Sve se vrši kombajnom i prepreke nema", priseća se Mirković, koji je bio udarnik na seoskimmobama.

Vremena su se promenila, sve je manje ljudi na selima, nepokošenih livada, a seoske mobe postale nepoznanica.„Sada radim u firmi u gradu, a ovde na selu dodajem kućni budžet, ima nas mnogo da bi živeli od jednog prihoda. Dažbine platiti moramo, ne možeš jedno po jedno jagnje ili prase da prodaješ iz kuće da bi živeo, već moraš da zaradiš da bi imao", dodao je Mirković.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/597761/Za-srpskog-seljaka-radno-vreme-i-virus-korona-ne-postoje/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 12 jul 2020 14:06

Banka semena Zlatiborskog okruga

Kako bi se očuvale autohtone biljne i životinjske vrste osnovana je Banka starih semena Zlatiborskog okruga.Preko nje će organski proizvođači lakše dolaziti do semena koja im nedostaju.

"Ako seme nije dobro, ne možemo se nadati ni dobrim rezultatima", kaže za TV Prva Nenad Sunajko iz Užica.U njegovoj "biblioteci" semena nalaze se raznovrsne biljne kulture: 30 vrsta paradajza, začinsko bilje i cveće.

"Banka semena je tu upravo kada izgubimo sortnost ili iz bilo kog razloga ostanemo bez određene sorte te godine, ako je ubije nevreme, pojede je nešto i tako dalje", objašnjava Nenad Sunajko.

Organska semena, za razliku od industrijskih, upotrebljiva su i za narednu godinu, pa su čuvari semena uvek otvoreni za razmenu.

"Višak koji nam ne treba razmenjujemo za ono što nam treba. Nalazimo slične ljude putem interneta - član sam grupe u kojoj ima 18.000 članova sa prostora celog Balkana", priča Sunajko.

Banku je osnovalo udruženje "Organsko selo" iz Užica i do sada se radilo na sadnji i pravljenju baze podataka.

"Ko nema seme, može ga kod nas dobiti za početak. To ide na komad, ne na kilogram. Ako dobije 10 komada jednih semenki, vraća 15 komada, da bismo mogli u sledećoj fazi druge ljude da uključujemo", objašnjava predsednik udruženja "Organsko selo" Borko Pavić.

Neke od najstarijih životinjskih rasa u Zlatiborskom okrugu su goveda buša, domaći brdski konj, pramenka i sjenička ovca koja je do skoro bila najugroženija.

"Trebalo bi da svaka lokalna samouprava izvrši mapiranje onih rasa koje su ugrožene na toj teritoriji", tvrdi Ivan Gujaničić iz Eko-agrara opštine Čajetina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=12&nav_id=1705941

Објављено у Biljna proizvodnja
nedelja, 12 jul 2020 14:04

Bez ove tri stvari nema voćarstva

Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31