Чланци поређани по датуму: subota, 11 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Domaće vode opterećene su organskim materijama koje završavaju u rekama, razgrađuju se i nastaju toksične materije. Nusprodukti proizvodnje u vinarstvu i vinogradarstvu nisu ništa drugačiji od zagađivača poput, recimo, divljih deponija, samo se manifestuju na specifičan, manje vidljiv način za koji većina građana ni ne zna.

Međutim, pitanje je vremena kad će evropska regulativa u vidu strogih kazni za odlaganje otpada doći i kod nas, a zahvatiće nespremne, male vinare i vinogradare širom Srbije, a naročito u Vojvodini, koja pretenduje da proširi područje pod vinogradima.

Zbog ovih i drugih pitanja koja se javljaju u specifičnoj oblasti proizvodnje vina, aktivirali su se stručnjaci iz Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Ova laboratorija broji više od 20 doktora nauka, podeljenih u 10 odeljenja, a koji se bave širokim spektrom oblasti poput mleka i mlečnih proizvoda, mesa, ulja i masti, vina i alkoholnih pića, kvasca, brašna i drugo.

Jednogodišnju analizu postojećeg stanja, uz predstavljanje rešenja za problem odlaganja otpada vodio je projektni tim na čelu sa prof. dr Dragoljubom Cvetkovićem, a u sastavu naših stručnjaka prof. dr Vladimira Puškaša, dr Uroša Mijića i dr Miloša Bjelice.

Profesori Cvetković i Puškaš u razgovoru za 021 otkrivaju koliko je velik problem o kojem govorimo, kako planiraju da zainteresuju vinare i vinogradare za ove buduće obaveze i koliko je Srbija spremna da ulaže ne samo u širenje područja pod vinogradima, već i u zaštitu životne sredine.Godišnje se u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji generiše oko 600.000 tona organskog otpada (biomase, taloga, komine, džibra), zaključak je naših stručnjaka. Za proizvodnju jedne litre vina potrebno je do 1,5 kilograma grožđa, dok je za litar rakije potrebno i više od 15 kilograma voća. To ukazuje na ogromne količine generisanog otpada s kojim se ništa ne preduzima, već ono završava na terenu.

Udeo semenki i koštica koji preostaju nakon prerade nije zanemarljiv. One mogu da se koriste dalje za proizvodnju, na primer, brašna, ali se to retko čini. Takođe, tečnost koja ostaje u kazanu nakon destilacije nema nikakvu vrednost i baca se. Biomasa se u Srbiji i spaljuje, a ima potencijal da se koristi u različite svrhe - kao hrana za životinje, za proizvodnju humusa ili organskog đubriva, za dobijanje alkohola i biogoriva, za proizvodnju papira i ambalaže, različitih predmeta i slično.

Na pitanje 021 zbog čega su naši naučnici radili ovakvu vrstu analize, prof. dr Vladimir Puškaš kaže da je u pitanju namera i želja da se pomogne malim poljoprivrednim gazdinstvima i ukaže na mogućnost korišćenja biomase.

- Manji proizvođači često su "prikačeni" na seosku kanalizaciju, pa se ta biomasa ispušta direktno u vodotok, odnosno u reke. Vode su opterećene organskim materijama i, iako šećer nije toksična materija, produkt njegove razgradnje jeste. Da li je za očekivati da svako poljoprivredno gazdinstvo, stariji samostalni vinar, ima kompletnu opremu? Teško. Potrebno je uhodati proizvođače u sistem i uticati na svest ljudi jer će zbrinjavanje biomase pre ili kasnije postati obaveza u Srbiji - navodi prof. Puškaš.

Kako dodaje, ponovno iskorišćenje biomase predstavlja moguću zaradu za proizvođača i toga treba biti svestan.

Novosadski stručnjaci godinama se bave temom otpadnih voda, a iskorišćenje otpada je velika tema u oblasti nauke, kaže prof. Dragoljub Cvetković. Zato je dobro što je Ministarstvo poljoprivrede i njegova Uprava za agrarna plaćanja prepoznala ovu ideju Tehnološkog fakulteta i njene laboratorije i dodelila joj sredstva za jednogodišnji projekat koji je upravo finalizovan i pred predstavljanjem stručnoj javnosti. Cilj je, kaže Cvetković, da analiza stanja i preporuke stručnih ljudi stignu ne samo do proizvođača, već i do drugih stručnjaka, zaposlenih u službama, donosilaca odluka i svih koji bi zajednički mogli da doprinesu da Srbija ne samo ima dobro razvijeno vinarstvo i vinogradarstvo, već i adekvatnu zaštitu životne sredine.

- U Srbiji postoje veliki sistemi koji imaju kapacitet da se bave biomasom, koji proizvode brašno od semenki grožđa, prave ulje, čak i sapune, imaju vezu sa ugostiteljstvom i zatvorenu priču kad je reč o proizvodnji, zaradi i celom procesu. Nije baš realno očekivati da manji proizvođači to rade, ali cilj projekta je pružiti informacije tim malim proizvođačima i stručnjacima iz poljoprivredne stručne službe. Jedna od tema u Strategiji razvoja poljoprivrede u Srbiji je i biomasa, a najavljuje se ulaganje u opremu i nove vinarije u budućnosti - kaže prof. Cvetković.

Na pitanje 021 koliko je područje pod vinogradima u Vojvodini, prof. Puškaš kaže da se zvanično, u vinogradarskom atlasu, govori o 22.000 hektara, ali da je u realnosti samo 6.000 hektara u Vojvodini pod vinogradima. S obzirom na to da Srbija, nažalost, uvozi veliku količinu grožđa i vina u rinfuziji, a ima područje pogodno za vinograde, za očekivati je da će se u narednih desetak godina puno raditi u razvijanju domaćih vinograda.

- Kada bismo zaista imali tih 22.000 hektara pod vinogradima, bili bismo vrlo ozbiljna vinska zemlja. Epidemija virusa korona jako je pogodila celo ugostiteljstvo, samim tim i vinare, što je dodatna otežavajuća okolnost za razvoj, ali ova priča će biti aktuelnija i treba biti spreman. Zato smo i mi tu - mi nismo samo tehnička laboratorija, već nam je to jedna od delatnosti na fakultetu. Svi naši doktori su u nastavi, ali i u laboratoriji i zato imamo takav povezan odnos sa privredom od samog početka. Uvek smo spremni da pružimo pomoć, uradimo analize, damo mišljenje i ostalo što nam je u delatnosti - kaže Vladimir Puškaš.

I prof. Cvetković je stava da je prošlo vreme kad su laboratorije bile zatvorene sobe. Zato sad stručnjaci izlaze sa svojim nedoumicama i pitanjima u nameri da pomognu svima u lancu privrede, a takav skup održan je na fakultetu, u prisustvu predstavnika ministarstva i drugih stručnjaka koji se bave ovom specifičnom temom.

Prema rezultatima analize na Tehnološkom fakultetu, gazdinstva koja nameravaju da se bave obradom komine nakon presovanja grožđa mogu da se bave izdvajanjem semenki i sopstvenom proizvodnjom ulja, što zahteva malo veća ulaganja u pogone. Mogu te semenke i da prodaju nekoj registrovanoj uljari i da zarade oko 10 EUR po litri ulja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2943307/otpad-od-proizvodnje-vina-moze-da-bude-sirovina-za-novu-proizvodnju-umesto

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 11 jul 2020 14:00

Šta nudi odmor na salašu?

Uz poziv turistima da posete Vojvodinu i uživaju u njenoj idiličnoj atmosferi, bilo da su u pitanju salaši, čarde, manastiri ili kulturne atrakcije, u protekle dve godine Turistička organizacija Vojvodine posebnu pažnju posvećuje seoskom turizmu, koji je u porastu.Atila Vereš iz Sente, već nekoliko godina bavi se seoskim turizmom. On je odlučio da od stare seoske kuće, koja je u vlasništvu njegove porodice već 6 generacija, napravi ugodan smeštaj za posetioce, jer je u tom poslu video dobru priliku za zaradu. Kako ističe Atila, seoski turizam u Vojvodini ima dobar potencijal, ali nije dovoljno iskorišćen."Ima ogroman potencijal, nažalost osetimo da u našoj državi nije dovoljno iskorišćen, i nije dovoljno subvencionisan", kazao je Atila Vereš, ugostitelj.

Seoska domaćinstva osim usluga smeštaja i autentične gastronomije pružaju i raznovrsne sadržaje kako bi upotpunili boravak turista. Svako selo u Vojvodini je specifično, ali ono što je zajedničko za sva sela je gostoljubivost domaćina.

"Turistička organizacija Vojvodine aktivno promoviše celokupnu turističku ponudu, naravno i ruralni i seoski turizam, počevši od sajmova, putem veb sajta, zatim urađene mobilne aplikacije gde posetioci takođe mogu da pronađu celokupnu ponudu kada je u pitanju ruralni turizam", rekla je Milica Šušnjić, Turistička organizacija Vojvodine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodinu je tokom prošle godine posetilo preko pola miliona turista, a polovinu od njih čine stranci. Ove godine, u prva dva meseca na osnovu prikupljenih podataka zabeleženo je rekordno povećanje broja turista, međutim, u toku pandemije izazvane koronavirusom taj broj je znatno smanjen.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/seoski-turizam-u-vojvodini-u-porastu_1143554.html

Објављено у Agroekonomija
subota, 11 jul 2020 13:52

Koliko zarađuju berači malina?

U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što su se nadali.Mladen Marić iz Sušice nadomak Valjeva već pola veka gaji malinu i zasad mu je za primer i pored štete koju mu je napravio junski grad. Ako se izuzme klimatski uticaj, Marić kaže da rod zavisi od načina uzgoja."Mora biti nahranjena, đubrivo na vreme i pravo đubrivo. Mora biti analiza zemljišta odrađena, znači da znamo šta dati toj biljci", kaže Mladen Marić.

"Radimo jedanaest meseci da bi jedan mesec brali malinu. Teško nije, ko hoće da radi i ko je navikao da radio. A radni dan, u četiri je ustajanje, u pet smo u redu u malini i, zavisi, do osam, devet sati uveče beremo malinu", ističe Jordanka Marić.

Na početku sezone cena maline bila je 200 dinara po kilogramu, sada je 220 dinara i još raste. Berač dnevno zaradi tri hiljade dinara.

"Ja sam zadovoljan na ovo što mi je ostalo, s obzirom da je cena solidna i imamo berače dobre koji su, što kažu, pažljivi, mi se trudimo da imamo kvalitet i da taj kvalitet stigne do potrošača", ističe Mladen Marić.

"Nadam se da će ta viša cena maline stimulisati proizvođače da posle berbe maline uđu u svoje malinjake da ove rodne izdanke koji su doneli rod iseku, a da ove nove izdanke, koji će dogodine doneti rod, privremeno podignu i da posle toga urade zaštitu tih izdanaka", navodi Đorđe Sovilj, stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Valjevo.

U većini malinjaka u valjevskom kraju umesto očekivanih sedam do osam tona po hektaru, prinos je oko tri tone. Za bolji rod naredne sezone stručnjaci savetuju negovanje novih izdanaka. Zaštita od bolesti, štetočina i korova u malinjacima mora početi odmah posle berbe.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4014601/maline-berba-beraci.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31