Чланци поређани по датуму: petak, 10 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Često se može čuti za nekog ko i nije naročito sposoban, da ne bi mogao da sačuva ni dve nacrtane ovce. Međutim, LJubinko Radević (63) iz zlatiborskog sela Jablanica od maja meseca sam čuva čak 380 živahnih ovčica na planinskim proplancima. Može se reći da je ovo jedno od najvećih stada u Srbiji, a nastalo je tako što su domaćini iz nekoliko sela svoje životinje poverili na čuvanje samo jednom čobaninu, prenosi agencija RINA.

„Vlasnici iz naših krajeva, ali i iz Kruševca, Požege, Jasenova, njih ukupno 28 doterali su ovce na čuvanje. Ta praksa je nekada davno bila uobičajena da se ovce teraju u planinsku ispašu, ali danas je to retkost“, kaže ovaj čobanin za RINU.

Posao nije ni najmanje lak, ali ono što je uticalo da se LJubinko ipak prihvati čuvanja ovaca po zlatiborskim šumama, jeste novac. On mesečno može da zaradi platu mnogo veću od one koja je označena kao prosečna u Srbiji.

„Čuvanje jedne ovce košta 400 dinara dnevno, ili 2.000 mesečno. To nije mnogo pojedinačno za vlasnika, ako stado ima u proseku oko 10 ovaca, ali kad se sve to sabere i pomnoži, moja mesečna zarada ispada oko 140.000 dinara. Ovce se čuvaju od maja do oktobra meseca, pa je ukupna zarada za tih pet meseci oko 700.000 dinara. To nikako nije mali novac, naročito za nas seljake koji živimo od svog rada. Pola novca dobijemo na početku, što nam mnogo znači da kupimo sve što nam treba za kuću. A drugu polovinu po završenom poslu“, iskreno priča Ljubinko.Zarada je dobra, ali nije nimalo laka. Najbolji primer za to je i LJubinkova kilaža, koja je za dva i po meseca otišla u minus – i to u dvocifrenom broju.

„Koliko sam trčao za ovcama prvih meseci, smršao sam 18 kilograma iako sam se hranio zdravo i imao redovne obroke. Za ovaj posao potrebne su vam hitre noge, ali i da se poznaje ćud ovce. Dok se ne srode u jedno stado, moraju se stalno držati na oku. Često se dešava da neka odluta, pa je vraćam u stado. Nikad ne mogu sve da ih prebrojim, ali imam posebne taktike kako proveravam da li su sve tu. Ujutru pre sedam ih vodim na ispašu, i budem sa njima dok ne padne mrak. Kad pada kiša, grad i duvaju vetrovi, sve vreme smo tu na livadi. Krvavo se zaradi svaki taj dinar u čobaniji“, rekao je ovaj Zlatiborac.

Samo u retkim danima na radnom mestu ga zameni supruga, a odmah posle ovaj vredni čobanin opet nastavlja tamo gde je stao. On je dokaz da ko hoće da radi uvek ima šta, pa makar to bilo i čuvanje ovaca.

„Niko ove rabote nije hteo da se prihvati osim mene. Mladi se žale da nema posla i idu u inostranstvo da služe drugima, dok bi meni pomoć dobrodšla. Ali sve je to uzaldud, neće ljudi da čuvaju ovce“, poručio je LJubinko.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/452295/Cobanin-koji-cuva-jedno-od-najvecih-stada-u-Srbiji/

Објављено у Ovčarstvo

Svima koji bi počeli da se bave semenskom proizvodnjom aromatičnog i začinskog bilja važan je siguran plasman, savetuju iz kompanije Galileo Global iz Novog Sada. Ulazak u tu granu poljoprivrede bez podrške neke firme, bez saveta u zemlji u kojoj još nije prepoznat ovakav vid proizvodnje je sulud, napomenuo je direktor Branislav Bradaš za Agroklub koji je, kako kaže, sasvim slučajno ušao u proizvodnju, doradu i promet ove vrste bilja uz pomoć vlasnika italijanske firme SeedSelect sa kojom i sarađuje.

Od proizvoda nude desetak kultura, od kojih su na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu bili izloženi: menta, timijan, matičnjak, žalfija, sitnolisni i krupnolisni bosiljak, crveni bosiljak. Iz Španije obavljaju uvoz folijarnih đubriva, a na ugovor posluju sa Holanđanima i Italijanima, od kojih semena uvoze i umnožavaju.

- Za strance su bitni, kad se izvozi, čistoća i klijavost semena koje mora biti minimum 70%. U Holandiji po hektaru uzimaju minimum 20.000 EUR, a kod nas se bave ratarskim kulturama po 300 EUR. Mi imamo deset puta kvalitetniju zemlju od njih - kaže Bradaš.

Kako kaže naš sagovornik, Srbija je prepoznatljiva po kvalitetu semena, ali zato što je jeftina, jer se proizvodnja ovih kultura vodi kao nesortna.

Takođe, stava je da su proizvodnja i dorada semena isplativiji od ratarskih kultura, pogotovo jer je za ovu vrstu privrede dovoljna bašta ili staklenik, kao i u finansijskom smislu, zato što od aromatičnog bilja može da se dobije i aromatično ulje.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2942310/za-semensku-proizvodnju-aromaticnog-i-zacinskog-bilja-vazan-siguran-plasman-isplativije-od

Објављено у Biljna proizvodnja

Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/zasadi-soje-i-suncokreta-u-dobrom-stanju-ocekuju-se-stabilni-prinosi/61303/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Šumadijska opština Knić već drugu godinu za redom daje bespovratna sredstva mladim porodicama, bračnim parovima koji su ostali na selu i žive od poljoprivredne proizvodnje. Ove godine 31 porodica koju čine mladi ljudi dobila je novac u iznosu od 100 do 400 hiljada dinara za proširenje svoje proizvodnje i kupovinu opreme i mašina.
Andrija Jovanović sa svojom porodicom živi u selu Grivac kod Knića. Obrađuje 20 hektara zemlje, bavi se proizvodnjom pšenice, soje i kupusa. Najveću zaradu donosi mu prodaja kupusa kojeg gaji na tri hektara a prosečan prinos po hektaru iznosi između 80 i 90 tona. Za dodatna sredstva konkurisao je u opštini Knić i od toga kupio tanjiraču."Konkurisali smo prvi put ove godine, dobili smo maksimalni iznos koji je opština davala, to je 400 000 dinara i uzeli smo vučnu tanjiraču za obradu zemlje i mislim da je to najbolji potez što se opštine same tičem, da daju te neke subvencije i da pomaže pri kupovini opreme, mašina i nabavke tih sredstava jer je to najbolji način da se pomogne poljoprivrednicima da dođu do nove opreme. Kupus je dobar izvor prihoda, radimo veću površinu i tu su prinosi dosta veći i imamo ugovoren otkup koji je siguran. Kupus zahteva dosta navodnjavanja i opreme za navodnjavanje tako da ko ima uslova da može da zaliva taj kupus može da se bavi time", rekao je Andrija Jovanović, poljoprivrednik, selo Grivac, opština Knić.

Branko Zlatić je takođe konkurisao za bespovratna sredstva opštine Knić. U selu Čestin se već pet godina bavi odgojem pilića. Kapacitet njegove farme iznosi oko 8 000 pilića a u planu mu je i proširenje proizvodnje na čak 14 000.

"Od opštine Knić smo dobili bespovratna sredstva u iznosu od 400 000 dinara i imamo u planu da napravimo još jedan objekat i uskoro krećemo sa njegovom izgradnjom. Pilići ovde stižu starosti od jednog dana i tu budu od 42 do 45 dana, u tovu su, automatski sistem hranjenja je i pojenja, automatsko je i hlađenje i sve uslove imaju koji su potrebni i odavde idu na klanje. Sva zarada se dobija tako što se pazi na detalje, svaka manja greška može dosta da košta i tu mogu biti i finansijski gubici em možete imati i gubitak u tovu", izjavio je Branko Zlatić, poljoprivrednik, selo Čestin, Opština Knić.Opština Knić već drugu godinu sprovodi programe bespovratnih sredstava za mlade bračne parove koji su izabrali da osnuju porodicu i žive na selu baveći se ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

"Ono što je bitno za 2020. je da smo mi izdvojili ista sredstva, isti iznos kao i za prošlu godinu, dakle četiri miliona ali smo uz podršku Vlade Srbije i ministarstva za demografiju i populacionu politiku ta sredstva više nego duplirali i ukupan iznos za ovu godinu je devet i po miliona. Imali smo 107 zahteva što pokazuje ogromno interesovanje mladih ljudi da učestvuju na konkursu. Prema iznosu koji smo opredelili za ovu godinu 31 porodica je ostvarila to pravo. Mislim da je ovo neki pravac u kome mi treba dugoročno da idemo i da u težimo kako bi ojačali mlade porodice", izjavio je Srećko Ilić, član opštinskog veća za razvoj mesnih zajednica.

Najčešće se mladi bračni parovi u Kniću opredeljuju za stočarsku, plasteničku i povrtarsku proizvodnju a zbog velikog interesovanja ovakav vid programa nastaviće se i narednih godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/pomoc-za-poljoprivredna-domacinstva-u-opstini-knic-za-prosirenje-proizvodnje-i-kupovinu-oprema_1143209.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31