Чланци поређани по датуму: sreda, 01 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nakon nekoliko godina, bez jakog napada i samo uz pojedinačne slučajeve, u vremenski čudnoj 2020. godini, nakon zime skoro bez snega i mraza koji je desetkovao rod voća, nova opasnost nadvila se nad mnoge naše voćnjake krušaka i jabuka.Ervinija ponovo preti voćnjacima. Topla zima i visoke dnevne temperature u vreme cvetanja pogodovale su pojavi ove bakterioze koja može u potpunosti da uništi stabla. Najkritičnije je u voćnjacima krušaka, dunja i jabuka. Za sada, najviše je ugrožena kruška, naročito sorte Santa Marija i Viljamovka.

Bakterijska palež prisutna je u zasadima u kojima nisu na vreme sprovedeni tretmani bakarnim preparatima, a zbog vlažnog proleća, naročito nakon cvetanja, došlo je do jakog napada lisnih vaši koje šire bolest. Zbog čestih padavina proizvođači nisu mogli na vreme da spreče njihovu pojavu. Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik "pastirskog štapa", nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Postoji više načina. Izdanci i grane režu se do 30 centimetara ispod granice zdravog i zaraženog tkiva, a makaze bi trebalo što češće dezinfikovati alkoholom. Zatim se, jednom sedmično, vrši prskanje bakarnim preparatima, ali u malim dozama, najbolje 0.5 litra na 300 litara vode, da ne bi došlo do oštećenja zdravih plodova.

Streptomicin ne sme da se koristi u zaštiti, zbog zdravstvene bezbednosti ljudi, a bakterija brzo razvija i rezistentnost na njega. Jedan od preparata koji može da pomogne je i "Timorex gold", od ulja čajnog drveta, koji deluje i na plamenjače, botritis i na pepelnicu kod voća i povrća. Preporučena doza je dva litra po hektaru, ali preparat nije jeftin i ne može svaki voćar da ga priušti.Lično, preporučio bih kombinaciju bakra i duvana, to jest cigareta. Koliko god čudno da zvuči, duvan pomaže u borbi protiv ervinije. Duvan iz cigareta, najbolje je skinuti filter, trebalo bi potopiti u kantu od 30 litara vode, najbolje tople i ostaviti da odstoji jedno veče. Prskati u razmeri 1:10, dakle litar ove vode sipati u prskalicu od 10 litara. Prvo obaviti tretman bakarnim preparatima, nakon tri do četiri dana, sa duvanom i tako ponavljati dok se bolest ne povuče. Naravno, rezidbom bi trebalo odstraniti grane koje se suše.Ovo govorim na osnovu iskustva sa jednim zasadom dunja gde je sprečeno širenje bolesti. Dakle, voćari ne bi trebalo da očajavaju, ako se pojavi ervinija, već moraju da se uhvate u koštac sa njom. Najverovatnije će, zbog toplijih proleća, biti sve prisutnija u našim zasadima i ponovo ćemo morati, hteli ili ne, da naučimo da živimo sa njom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/bakterioza-ervinija-ponovo-napada-vocnjake-zastite-ih-duvanom/61076/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kroz program INTERREG – IPA CBC Mađarska – Srbija, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, krajem 2018. godine odobren je projekat pod nazivom ''Creation and Positioning of Danube Wine Route as a Touristic and Cultural Brand In the Cross – Border Region'' (“Kreiranje i pozicioniranje Dunavske vinske rute kao turističkog i kulturnog brenda u prekograničnoj regiji”), skraćeno: Dunavski put vina (Danube Wine Route)Projekat je sproveden u partnerstvu sa opštinom Sremski Karlovci i Udruženjem Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons", Sremski Karlovci, kao i sa partnerima iz Mađarske, Većem Županije Bač–Kiškun.Osnovni cilj projekta bio je kreiranje zajedničkog, održivog turističkog i kulturnog proizvoda nastalog kombinovanjem vinskog i kulturnog turizma kroz brendiranje, marketing i promociju proizvođača vina iz regije Bač–Kiškun, kao i proizvođača vina sa teritorije Vojvodine (Fruška gora sa tokom Dunava i okolinom).

Ukupna odobrena vrednost projekta je 377.040 evra, a on je sproveden u periodu od 20 meseci, 2019. i 2020. godine.

Centralni deo projekta bio je izrada i stavljanje u funkciju broda za koji je zadužena Opština Sremski Karlovci. To je specijalizovan brod na kome će biti održana većina kulturnih i promotivnih programa čiji je cilj da, uz promociju vinskih puteva Vojvodine i Županije Bač–Kiškun, promovišu i kulturne kapacitete, kulturni turizam, revitalizaciju kulturnog nasleđa, podsticanje interkulturalnog dijaloga i međuregionalne saradnje, decentralizaciju kulture i reintegraciju AP Vojvodine u evropski kulturni prostor. Nakon završetka projekta brod ostaje u trajnom vlasništvu Opštine Sremski Karlovci, a po potrebi će ga koristiti i Pokrajinska vlada.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, u okviru projekta, vodio je brigu o brendiranju projekta, dizajnu, pripremi i štampi promotivnih materijala, izradi i mapiranju vinske rute i drugih kulturnih sadržaja sa prikupljanjem izložbenog materijala, izradi i postavljanju info znakova, promociji projekta u okviru sajamskih manifestacija i blagovremenom odabiru i organizaciji programa kulture (izložbi, koncerata, nastupa folklornih ansambala, kao i promocija).

Udruženje Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons" bilo je zaduženo za istraživački deo o vinskom turizmu u Bačkoj i Sremu, kao i organizaciju stručnih skupova o toj temi.

Partneri iz Mađarske bili su zaduženi za promotivni film, internet stranicu, materijale sa vinskih degustacija, kao i za zajedničku razvojnu i marketinšku strategiju.

Sam projekat ima veliki uticaj na razvoj vinogradarstva, vinarstva, turističke ponude, očuvanje kulturnog nasleđa kroz različite manifestacije i razvoj partnerskih mreža u okviru projektnog partnerstava između Republike Mađarske i Republike Srbije.

Rezultati projekta, ključni za razvoj vinarstva, vinogradarstva, turizma i kulturne ponude, kao sastavni deo regionalnog razvoja kroz pomenute sektore su:

KREIRANA VINSKA RUTA (MAPA). Mapa je u elektronskom obliku na sajtu projekta na adresi www.danubewineroute.com Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

ODRŽANE RADIONICE ZA VINARE (Stručne radionice, predavanja i degustacije), Zajednička marketing strategija – Klaster vinara i vinogradara "Alma Mons", Sremski Karlovci.

IZGRAĐEN BROD (koji bi trebalo da bude u funkciji Opštine Sremski Karlovci, za promociju vinskih puteva, promociju vinara i vinogradara, dunavskog turizma i unapređenje regionalnog razvoja i održivosti DUNAVSKOG REGIONA.

Sekretarijat za kulturu, javno informisanje je kao najlepši deo projektnih aktivnosti za sam kraj organizovao koncerte – muzičke performanse, među njima: tamburaški orkestar, rok bendove, savremenu muziku, folklornu trupu i najstariji dečji hor u Novom Sadu "Zvončići".

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/dunavska-vinska-ruta-kao-turisticki-i-kulturni-brend_1140372.html

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Кonkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2020. godini. Кonkurs se odnosi za nova investiciona i druga ulaganja u 2020.godini koja obuhvataju nabavku nove opreme za navodnjavanje na parcelama registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, iskop/ bušenje bunara u funkciji navodnjavanja na parcelama registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Prihvatljiva investiciona ulaganja za nabavku nove opreme za navodnjavanje su: pumpe, agregati za pumpu,manometri, razvodne cevi, kapaljke, rasprskivači, kišne rampe, rezervoari…Sva oprema koja je predmet ostvarivanja prava na sredstva mora da bude u funkciji navodnjavanja parcela prijavljenih u Obrascu prijave. Minimalni iznos investicije bez PDV je 40.000 dinara, a maksimalni 3.000.000 dinara, odnosno 60% vrednosti nabavljene opreme (bez PDV).

Prihvatljiva investiciona ulaganja u smislu Кonkursa za iskop/bušenje bunara u 2020.godini su: zemljani radovi na iskopu/bušenju bunara; radovi koji otpočinju nakon zaključenja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Maksimalni iznos povraćaja je do 3.000din po dužnom metru, odnosno 180.000 po podnetom zahtevu bez PDV.

Prijava na Кonkurs podnosi se Ministarstvu zaključno sa 06.07.2020. godine. Rang lista se utvrđuje na osnovu redosleda prijava.

Za sve bliže informacije o konkursu, novovaroški poljoprivrednici se mogu informisati u Odeljenju za privredu i lokalni ekonomski razvoj, svakog radnog dana od 08-15 časova, kancelarija br. 307 ili na telefon 62-140.

Izvor:https://ppmedia.rs/drzava-subvencionise-uredjenje-i-zastitu-poljoprivrednog-zemljista/

Објављено у Biljna proizvodnja

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31