Чланци поређани по датуму: nedelja, 07 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sok od borovnice je među prvim voćnim sokićima koje piju bebe, nosi se bolesnicima koji su u postelji jer se veruje da borovnica okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Poslednjih godina na svetskom tržištu vlada jagma za ovim modro – plavim bobicama, pa zasadi ovo voća niču širom sveta. Srbija se već ustoličila kao jedan od najpriznatijih uzgajivača borovnice, koju zbog isplativosti zovu i srpsko plavo zlato.

Berba u jutarnjim satima
Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova koja raste od 50 santimetara do 1 metar visine sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelenim, sočnim, jajolikim listovima. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (PH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Plod je sjajna bobica koja je na početku zelena, kasnije crvena, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Sazreva od jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. S obzirom na to da je u pitanju žbun borovnice su prilično nepristupačne za branje. Beru se ručno uz pomoć specijalnih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, a obično se bere u ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se šećerašima
Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato tioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je zbog obilja blagodeti na ljudski organizam može da se svrsta i u lekovite biljke. Bogata je vitaminima C, A, E, K, B6, B3, B1, sadrži pantenolsku kiselinu, gvožđe u većim količinama, kalijum, folnu kiselinu, cink, selen… Kada su u pitanju hranjiva svojstva borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa se preporučuje osobama na dijeti. Osim toga, naučno je dokazano da snižava povišen šećer u krvi, zbog čega je zovu i biljni insulin pa je prava blagodet za dijabetičare. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili čaj, sveža ili sušena ima efikasnu terapijsku osnovu i pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica se pokazala kao vrlo uspešna u jačanju imuniteta i sprečavanja stanja koja nastaju kao posledica narušene prirodne otpornosti organizma. Poslednjih godina vrše
se brojna istraživanja koja su pokazala da ova malena tamno plava bobica ima antikancerogeno dejstvo, pa se preporučuju kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Za to je zaslužan anticijan koji se nalazi u borovnicama i koji se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava. Ovo dragoceno voće pomaže i u borbi protiv karidovaskularnih bolesti, snižava loš holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba, reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar. Borovnica blagotvorno deluje na crevnu floru i ceo digestivni sistem uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa se pokazala i kao odličan probiotik. Uz to je poznata i kao diuretik pa pomaže u čišćenju mokraćne bešike, kanala i bubrega. Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak, regeneriše kožu pa je s pravom zovu eliksirom zdravlja i mladosti.

Kad brati list borovnice?
Borovnica svoje mesto ima i u narodnoj medici, a osim ploda u lekovite svrhe se koristi i list. Listovi se beru pred sazrevanje plodova, jer kasnije gube svoja lekovita svojstva, a suše se na suvom mestu ili promaji. Čaj od listova borovnice pomaže u suzbijanju mučnine i stomačne kiseline, povraćanja, proliva, grčeva u stomaku i kašlja. Međutim, posebno treba istaći da čaj od listova borovnice ne sme da se pije bez nadzora, pa je najbolje konsultovati lekara ili apotekara pre upotrebe ovog čaja. Bobice mogu da se jedu sveže, sušene ili natopljene u rakiji. Za ispiranje grla koristi se neobrađen sok od borovnice, dok marmelada od ovog voća rashlađuje bolne upale usta i grla. Sušene bobice se koriste i za lečenje hemoroida, jer zaustavlja krvarenje, a utiče i na poboljšanje lošeg varenja i slab apetit. Osim marmelade, soka i džemova, od borovnice se verovali ili ne pravi i vino. Dobija se fermentacijom plodova borovnice, ima nizak sadržaj alkohola, a pravi se još od antičkih vremena kada se ovo vino upotrebljavalo kao lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Još dve do tri sedmice deli nas od nove žetve pšenice i, kao i uvek kada se spominje taj posao, sve interesuje koliko će koštati novi rod. Očekivanja su da ćemo u ovogodišnjoj žetvi imati manje žita nego lane, zbog dugog sušnog perioda tokom zime, ali opet dovoljno za domaće potrebe i za izvoz, piše novosadski Dnevnik.

Deo zemljoradnika smatra da kilogram ovogodišnjeg roda treba da bude 20 dinara, koliko već nekoliko meseci košta žito, dok su ratari u Banatu mišljenja da nova pšenica treba da staje 24 dinara, jer je u južnom i srednjem Banatu tokom maja bilo malo kiše, pa se usev nije oporavio od dugog zimskog sušnog perioda.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Mada o ceni poljoprivrednici uveliko govore, otkupljivači se slabo oglašavaju i još nema pravih ponuda koliko su spremni da plate za još neovršeni rod.

Još nije počelo trgovanje „na zeleno” u punom obimu, kaže direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković i dodaje da malobrojni za žito još u polju, u zavisnosti od kvaliteta, nude između 16,5 i 17,5 dinara, ali slabo ima ratara zainteresovanih da trguju po toj ceni.

On kaže da će se o ceni novog roda više znati tek kada žetva počne, ali da se ipak ne očekuju velika odstupanja u odnosu na cenu od lane i tokom ove ekonomske godine. Lanjska otkupna cena, podseća Saković, kretala se između 17 i 18 dinara, a tokom godine najjeftinija pšenica koštala je 18,2 dinara, a najkvalitetnija 19,6 dinara i po toliko se i sada prodaje na Produktnoj berzi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ceka-se-zetva-paori-navijaju-da-psenica-bude-najmanje-20-dinara/s3gl93z

Ukupan promet preko Produktne berze ove nedelje iznosio je 908 tona robe što je finansijska vrednost od 21,4 miliona dinara, navodi se u današnjem izveštaju Produktne berze.
"Pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i prvi ugovor za uljanu repicu obeležili su ovu nedelju na organizovanom robno-berzanskom tržištu", saopštila je Berza.Cena pšenice prošlogodišnjeg roda na domaćem tržištu beleži silazne trendove, izvoz je smanjen, a domaći mlinari su snabdeveni.

Pšenicom minimalne hetolitarske mase 76 kg se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a što je niži iznos za 4,08 procenata.

"U iščekivanju žetve poljoprivredne proizvođače brinu cena i očekivani prinos. Tražnja pšenice novog roda na paritetu FCA sa isporukom robe u julu, bila je na cenovnom nivou od 148 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja", saopštila je Produktna berza.

Pad cena beleži i kukuruz a svi ugovor zaključeni su po ceni od 15,7 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Na Produktnoj berzi ove nedelje zaključen je i prvi ugovor za uljanu repicu ovogodišnjeg roda a količina od 100 tona ugovorena je po ceni od 330 evra po toni.

Suncokretovom sačmom sa 33 odsto proteina se trgovalo po ceni od 26,8 dinara za kilogram bez PDV-a, dok je kupoprodajni ugovor ječma roda 2019. je zaključen po 15,2 din/kg bez PDV-a.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pad-cena-psenice-i-kukuruza-prvi-ugovor-za-uljanu-repicu_1132111.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 07 jun 2020 09:19

Koliko je bezbedna hrana koju jedemo?

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.

Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije. Tim povodom u Srbiji NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane i usaglašavanju regulatornog okvira u ovoj oblasti sa visokim standardima Evropske Unije, kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.

Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća nas još jednom da je bezbednost hrane lanac koji uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.

- Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju konzumirati nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka. Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije – kaže Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.

Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.

Izvor:https://www.plusonline.rs/naled-danas-je-svetski-dan-bezbednosti-hrane-da-li-gledamo-kakvu-hranu-jedemo-

Објављено у Agroekonomija

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) našao se među 50 udruženja koja su dobila sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za podršku projektima za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja u 2020. godini.

Naime, SPOS je konkurisao sa projektom unapređenja Standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa", po kome će se obaviti obuka svih predsednika udruženja u sali Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo u Rači, navodi se na sajtu SPOS-a.

Još 2015. godine Savez pčelarskih organizacija Srbije je kroz projekat "Reka meda" izradio sopstveni standard kvaliteta "Dobra pčelarska praksa" i on se od te godine primenjuje. Standard kvaliteta je prvi i jedini standard kvaliteta na području Srbije koji je osnovan od strane jednog udruženja.

- Svrha standarda je primena adekvatnog stručnog rada sa pčelama od strane pčelara, koji se prati od strane SPOS-a i izložen je u potpunosti uvidu javnosti, kako bi potrošači koji kupe med iz standarda bili sigurni da je pčelar preduzeo sve neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost proizvoda i sprečio svako moguće zagađenje, hemijsko, biološko ili fizičko. Tako se proizvodu daje dodatna vrednost i stvara se sigurnost kod potrošača da su kupili zaista vrhunski i visokovredan proizvod - navode iz SPOS-a.

Do sada je standardu pristupilo 1.162 pčelara, a iz SPOS-a poručuju da je neophodno nastaviti sa promocijom standarda i daljom edukacijom ljudi koji ga sprovode i kontrolišu, kako bi na što bolji način preneli stečena znanja pčelarima na terenu i animirali ih da uđu u standard kvaliteta.

- Standard ima još jednu važnu misiju, a to je da ponudi tržištu med vrhunskog kvaliteta i bezbednosti, praćenog apsolutnom vidljivošću, i bude zdrava konkurencija ogromnom procentu falsifikovanog meda na srpskom tržištu, te na taj način pomogne državi da suzbije ovu negativnu pojavu - ističu u SPOS-u.

Trovanje pčela

Standard obezbeđuje rešavanje još jednog problema, a to je česta pojava nebezbedne i neodgovorne primene veterinarskih lekova i nepravilnog odlaganja ambalaže.

Naime, pčelari Srbije nemaju odgovarajuću izvesnost proizvodnje i ekonomičnost proizvodnje, a standard kvaliteta će čitav posao učiniti znatno izvesnijim i sigurnijim, uz realno podizanje dohotka pčelara usled stvaranja nove dodate vrednosti pčelinjih proizvoda.

- Trenutno se u Srbiji svake godine javlja veliki broj slučajeva trovanja pčela nepravilnom i nestručnom upotrebom pesticida u poljoprivredi, kao i tretmanom komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele, te bi pčelare trebalo obučiti kako da preveniraju ove pojave i na koji način da postupe kada do njih dođe, a sve to ne samo u svrhu zaštite pčela od trovanja, već i zaštite životne sredine - navodi SPOS.

Procenjuje se da trenutni sistem edukacije pčelara Srbije nije svestrano i andragoški isplaniran, te transfer znanja nije odgovarajućeg obima, te će se ovim projektom učiniti mnogo toga na obuci pčelara.

Kontrolori standarda

Inače, ciljna grupa kome je namenjen ovaj projekat su predsednici pčelarskih udruženja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, tj. 238 učesnika iz različitih delova Srbije, koji su po službenoj dužnosti zaduženi da budu kontrolori standarda kvaliteta "Dobra pčelarska praksa".

- Kriterijuma odabira nema, kontrolori standarda su po funkciji predsednici lokalnih udruženja ili osobe koje oni odrede, ako su sprečeni da se bave tom aktivnošću - poručuju iz SPOS-a.

Trajanje projekta je 8 meseci. Lokacija sprovođenja projekta je mesto Rača. Svi učesnici projekta biće pravovremeno obavešteni o datumima realizacije.

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2903053/ministarstvo-poljoprivrede-odobrilo-spos-u-projekat-obuke-predsednika-pcelarskih-udruzenja-vredan-800000

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30