Чланци поређани по датуму: petak, 05 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas.

Po tradicionalnim receptima
I dok se nekada nedeljni ručak nije mogao zamisliti bez ručno pravljenih pita koje bi zamirisale celu kuhinju tokom pečenja, savremene domaćice nemaju više vremena da se bave razvlačenjem kora. Ali, pite i dalje svi vole, pa domaćice danas uglavnom kupuju već gotove pite koje se samo ispeku. U rafovima supermarketa široka je ponuda raznih vrsta, oblika i ukusa, ali postoje jedne koje se izdvajaju od svih ostalih. U pitanju su „Domaće kosmajske pite“ iz Mladenovca koje su sačuvale dobro poznat ukus ovog jela baš onako kako su nekada to pravile naše bake.
Kako za Agrobiznis magazin priča Milan Nešić, vlasnik ovog preduzeća pre šest godina je došao na ideju da u Mladenovcu otvori objekat za proizvodnju i prodaju pita ispod sača, kao igotovih jela za poneti koja se prave po proverenim, tradicionalnim receptima srpske kuhinje.
- Pite koje se mi proizvodimo su isključivo domaće od ručno razvijenih kora, različitih ukusa. Od drugih sličnih proizvođača razlikujemo se pre svega po vrhunskom kvalitetu, kao i činjenici da u našim proizvodima nema ni trunke aditiva, konzervansa niti bilo kakvih sličnih dodataka. Sve potrebne namirnice od brašna do sira kupujemo svakodnevno, jer mora biti sveže i od proverenih proizvođača iz Mladenovca i okoline – priča Milan ne krijući ponos što se za njegove proizvode nadaleko čulo.
S obzirom na to da nisu svi u mogućnosti da dođu do Mladenovca i kupe sveže, mirisne i tek ispečene tople pite, pre oko godinu dana došao je na ideju da započne sa proizvodnjom i prodajom smrznutih pita. Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak.
- Kao najtraženije pokazale su se pite sa sirom i mesom, dok je od slatkih najprodavanija pita sa višnjama. Kako nam je dobro išlo rešili smo da proširimo asortiman na proizvodnju domaćih lazanja i gibanice.

Opširnije u novom, junskom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

– Proizvodnja šampinjona jedan je od najboljih projekata u poljoprivredi, gde na malom prostoru može da zarađuje mnogo ljudi – naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prilikom posete Bukovcu, kod Novog Sada.Zajedno s novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem, Nedimović je obišao proizvodnju Dušana Krivokuće i najavio podršku države za uzgoj gljiva.

– Dobro je što imamo priliku da pričamo i o našim problemima, ne samo o ratarstvu i povrtarstvu – rekao je proizvođač šampinjona Dušan Krivokuća. – Pravo da vam kažem, nisam do sada ni tražio podsticaje. Veoma je malo tih podsticaja što se tiče šampinjona, nadam se da će ih u budućnosti biti više. Bavim se tom proizvodnjom 21 godinu, vrlo je naporna, traži čoveka 300 odsto, radi se 365 dana u godini, bukvalno nemate godišnji, vremena za slave, prijatelje, svadbe. Zaboravite na to. Ako želite da se bavite ovim poslom, nemate vremena za privatni život i zato je mnogo mojih kolega, od 2000. godine jedno 80 odsto, odustalo od te proizvodnje. Od ove proizvodnje se može živeti pod uslovom da radite od 12 do 18 sati dnevno. Moje tržište je Novi Sad, grad koji ima gotovo 400.000 stanovnika. Mislim da u okolini ima nas četiri-pet koji snabdevamo to tržište i nema dovoljno šampinjona za njega.

– Činjenica je da ta vrsta proizvodnje nije karakteristična za Srbiju, odnosno, bila je, ali zbog loših tehnoloških procesa koje su pojedinci primenjivali, danas imamo deficit na srpskom tržištu – rekao je ministar Nedimović. – Mi dajemo novac za izgradnju i opremanje ovakvih objekata, dovoljno je samo da se registruje poljoprivredno gazdinstvo. Imali smo jedan tehnički problem u pravilnicima, gde je neko morao da ima zemlju, ali to nema veze jedno s drugim. To sad ispravljamo, plus što ćemo omogućiti ovim ljudima da se kreditno zadužuju i da im ne treba nikakvo sredstvo obezbeđenja, nego će država davati garanciju za njihove investicije. To su najbolji projekti, gde na malom prostoru može raditi mnogo ljudi i ostvarivati svoju egzistenciju.Ministar se osvrnuo i na razvoj vinarstva.

– Svaka platforma s koje možete da prodate srpsko vino, pogotovo s južnih padina Fruške gore, idealna je, bez obzira na to da li je reč o turizmu na reci ili o ruralnom turizmu – rekao je Nedimović. – Sad ćemo raspisati nove konkurse za smeštajne objekte, za restorane po selima, gde dajemo do 300.000 evra bespovratno. Sve što ima veze s turizmom idealna je platforma za hranu, a pokazalo se da nam je hrana – videlo se i tokom korone – jedan od najvažnijih brendova. Mi nemamo ni more, ni nafte, ni zlata, ali zato imamo da jedemo.

Govoreći o pandemiji, ministar je rekao da je poljoprivreda prošla najbolje od svih sektora u privredi. Naime, 99 odsto poljoprivredne proizvodnje nije imalo ni jedan jedini problem.

– Bila su, doduše, pogođena tri sektora: proizvodnja ranog povrća, i tu smo intervenisali finansijski. To vam je najviše prostor oko Leskovca i Žitorađe, gde ima dosta plasteničke proizvodnje, kao i u Mačvi. Jedan je bio vezan za turizam, zato što nisu radili hoteli i restorani pa su loše prolazili proizvođači kajmaka i sireva i tu smo dali novac. Treći sektor su oni koji se bave pčelarstvom – njih nismo smeli da pustimo na ulicu jer bismo onda imali drugu vrstu problema, sa zdravljem. I tu smo finansijski intervenisali. U ratarstvu nismo imali problema, mogao si da odeš na njivu kad hoćeš, da se vratiš kad hoćeš. Odradili smo setvu maltene brže nego ijedne godine pre – rekao je Nedimović.– Što se tiče Bačke, Srema i južnog Banata, mislim da će žetva pšenice proći veoma dobro – izjavio je ministar Branislav Nedimović. – Imali smo dosta padavina, samo da ih sada ne bude previše. U srednjem Banatu nije bilo toliko kiše, ali je bilo dovoljno. Imali smo problem onih dana u aprilu kada se osećao nedostatak vlage, ali pšenica se izvukla i ja očekujem i dobar prinos i dobar kvalitet. Cenu opredeljuje mnogo faktora, ali ima jedna stvar koja je za nas odlična: Rusija je zabranila izvoz pšenice, a Rusi su najveći izvoznici pšenice na svetu. Nemojte zaboraviti da mi proizvedemo triput više nego što pojedemo i mi sve to izvozimo. Ako oni ne daju, neko će tražiti tu pšenicu. Ako je tražnja veća, cena će biti veća. Teško je sada pričati o tome jer ne znamo u kojem trenutku će Rusi ponovo pustiti izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzava-ce-pomoci-uzgoj-sampinona-razvoj-turizma-05-06-2020

Објављено у Biljna proizvodnja

Mobilni telefoni postali su sastavni deo života svakog od nas bez koga je nemoguće zamisliti poslovanje, ali i privatan život. U telefonu čuvamo podatke, brojeve telefona, važne fotografije... Šta uraditi ukoliko se telefon ošteti ili slučajno razbije.
U ovakvim situacija popravka može biti izuzetno skupa. Rešenje je nova usluga Dunav osiguranja - osigurajte svoj mobilni telefon. Ovu uslugu su ponudili na osnovu ispitivanja javnog korisnika mobilnih telefona koji su priznali da često sami oštećuju svoje aparate. Osiguranje mobilnih telefona Dunav osiguranja namenjena je isključivo MTS postpejsd korisnicima.


Kako i gde možete osigurati svoj telefon, kakva je procedura pogledajte u sledećem linku: https://www.dropbox.com/s/d6433aalin5i1wu/MTS%20osiguranje%20final.mp4?dl=0

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Osiguranje

Ruska inspekcijska služba donela uredbu po kojoj tri velika proizvođača iz Srbije od 1. juna mogu da nastave izvoz na ovo tržište. Posle tačno godinu dana, Rusija je odblokirala izvoz mesa i prerađevina nekoliko velikih srpskih proizvođača kojima je ovo tržište od juna 2019. bilo nedostupno. Prema uredbi od 29. maja koju je objavio „Roseljhoznadzor”, izvoz je od 1. juna odobren kompanijama „Zlatiborac”, „Karneks” i „Big bul”. One praktično već sada mogu da svoje proizvode i prerađevine od različitih vrsta mesa plasiraju na ovo tržište. Ova informacija je „Politici” potvrđena i u Upravi za veterinu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za „Politiku” da je naša država sa stručnjacima iz „Roseljhoznadzora” radila na usaglašavanju propisa i u toku pandemije, a rezultat toga su izvozne dozvole ovih proizvođača.

– Po ko zna koji put se pokazalo da je hrana naš put u svet – rekao je on i dodao da je ovo sada značajna mogućnost da se u vreme krize na svim tržištima poveća izvoz ovog domaćeg sektora. Ruska Federacija je da podsetimo u junu prošle godine, na 60 dana blokirala uvoz mesa i prerađevina za četiri kompanije iz Srbije – industrija mesa „Matijević”, „Karneks”, „Big bul fuds” i „Zlatiborac”. Tri od četiri kompanije se vraćaju na rusko tržište, dok je, kako nezvanično saznajemo, „Matijević” odustao.

Mere su uvedene nakon što su ruski veterinarski inspektori u redovnoj i najavljenoj kontroli obišli srpske kompanije iz ovog sektora, koje su imale dozvolu za izvoz mesa i prerađevina na to tržište. Spisak zamerki ruske inspekcije je bio dug i ticao se uglavnom načina klanja životinja, ishrane, obrade i čuvanja mesa, uslova proizvodnje i skladištenja.Ministarstvo poljoprivrede je tada izjavilo da je ova mera usmerena direktno ka kompanijama, ali ne i Srbiji kao državi. Tada su napomenuli da je reč o nepravilnostima koje je moguće otkloniti, pa je kompanijama odmah naloženo da se prilagode ruskim veterinarskom propisima ukoliko žele da posluju u toj zemlji. U zajedničkom saopštenju, koje su tada našoj redakciji poslale kompanije „Karneks”, „Zlatiborac”, „Big bul”, i „Matijević”, navedeno je da se odluka ruske Federalne službe za veterinarski i sanitarni nadzor odnosi na neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Međutim, privremeno ograničenje od 60 dana trajalo je malo duže. Kompanije su tada istakle da do sada nisu imale sličnih problema i da su godinama aktivni izvoznici na tržište Ruske Federacije. U saopštenju koje je našoj redakciji poslala kompanija „Karneks” navodi da se odluka o ponovnom izvozu odnosi se na termički obrađene proizvode od svinjskog i goveđeg mesa, koje je ova kompanija izvozila na tržišta Carinske unije (Rusiju, Belorusiju i Kazahstan).

– Na osnovu kompletirane dokumentacije koju je priložilo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor objavila je da su, prema rezultatima dostavljenih materijala, otklonjene sve neusaglašenosti – navodi se u saopštenju.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/455519/Ponovo-krece-izvoz-mesa-i-preradevina-u-Rusiju

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30