Чланци поређани по датуму: utorak, 30 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ukoliko vas put nanese na sam jug Srbije - u Vučje, imaćete priliku da vidite prave prirodne lepote, skrivene iza planina i velikih kamenih gromada. Vučje, nekad jako i razvijeno, sa poznatim privrednim gigantima poput firme "Porečje Vučje" koja je sada u stečaju, danas simbolizuje mesto u kome je vreme stalo, bar za tridesetak godina unazad. Fabrike su stale, međutim, poljoprivreda nije! Voćarstvo, kao jedan od primata u poljoprivrednoj proizvodnji ovog kraja i dalje prednjači kvalitetom, sortimentom i raznovrsnošću. Kruška, šljiva, jagoda, malina, samo su neke od voćnih vrsta koje se gaje na ovim prostorima.
Iako je veliki procenat stanovništva otišao za „boljim životom", najjači i najhrabriji su ostali da se bore. U nadi da će država imati obzira i ambicije da ulaže i preporodi ovo mesto, upravo zbog takvih vrednih ljudi koji su uprkos svemu ostali da na svom parčetu zemlje žive i dočekaju starost.
Pregršt prelepih lokaliteta u samoj okolini Vučja, čine ovo mesto jedinstvenim, kako zbog netaknute prirode, tako i zbog specifične strukture terena. Smenjuju se visoka brda i stene, sa prostranim ravničarskim predelima. U ovom broju Vam otkrivamo šta to krije Vučje i šta možete posetiti ukoliko ste ljubitelj prirode?
Reklo bi se, jedinstveno čudo prirode, živopisna, hladna i oštra reka Vučjanka, koja se sa više od 300 metara pada spušta niz glatko i hladno kamenje kanjona. U svom kanjonu dugačkom 2 kilometra, prepunog tesnaca i brzaka, rezultat toga je korito puno virova, koje lokalno stanovništvo zove „Đokini virovi".Dugačka je 18 kilometara, a izvire na planini Kukavici na oko 1100 metara nadmorske visine.
Na poslednjoj četvrtini kanjona nalazi se hidrocentrala, mali vodopad i kupalište sa odmaralištem koje je u funkciji tokom eta i otvoreno za kupače. Upravo je na om mestu postavljena brana, koja svojim pivremenim zatvaranjem transformiše, brzu planinsku reku u bazen za kupače. Na istom lokalitetu nalazi se hotel "Orlovo gnezdo", moglo bi se reći zaboravljen i ruiniran, baš kao i Vučje, no uvek treba biti optimističan i pun nade. Dokle god bude bilo turista i lokalnih posetilaca u velikom broju, turistička organizacija će valjda odraditi svoj posao i preporoditi ovaj turistički lokalitet. Đokini virovi se nalaze u najužem delu kanjona gde širina samog kanjona kod gornjeg vira iznosi svega 5 metara.
U toku vrelih letnjih dana, možete se rashladiti hladnom vodom ove planinske reke, a kada intenzitet vode pod uticajem letnjih suša bude slabiji, možete se istražiti čak i manje pristupačne delove kanjona.
Dobrodošli na jug Srbije!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Poljoprivrednici su, uglavnom, završili obimne radove na njivama i polako počinju da se pripremaju za žetvu. Najveću finansijsku pomoć, baš kao i voćari, povrtari i pčelari imaju od Uprave za agrarna plaćanja, na čije podsticaje mogu da računaju gotovo cele godine, u zavisnosti od grane poljoprivrede kojom se bave.Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da Uprava ima podsticaje u nekoliko grupa – direktni podsticaji, podsticaji ruralnog razvoja, IPARD program, kreditna podrška."U zavisnosti od proizvodnje kojom se bave, mogu da osstvare razne podsticaje, za svaku granu poljoprivrede i sektor postoje podsticaji koji im mogu pomoći u proizvodnji, bilo da dobiju povraćaj za investiciju ili da podnesu zahtev za IPARD pre realizacije investicije", navela je Petrovićeva.

Osnovni uslov za sve podsticaje je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

"Posebni podsticaji postoje za mlade do 40 godina, a kod drugih podsticaja prijave mogu da podnesu i stariji, ali mlađi uvek imaju prednost", napominje direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Još danas traje javni poziv za pčerale i nabavku novih traktora. Ukupno se za podsticaje prijavi oko 15.000 pčelara, a dobija se 800 dinara po košnici.

Kada je reč o nabavci novih traktora, povraćaj je maksimalno do 800.000 dinara. Za razvijena područja povraćaj je 50 odsto, a za ruralna 60 odsto.

"Veliku" i skupu mehanizaciju kupuju veliki poljoprivrednici, i to uglavnom kroz IPARD program, navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Zahtev za podsticaj može podneti svako ko ima više od dva hektara zemlje, a maksimalan povraćaj je milion evra.Govoreći o podsticajima za stočare, Petrovićeva je rekla da ih oni dobijaju po grlu stoke, a mogu da podnesu tri zahteva u jednoj godini.

"Moraju da grupišu svoju prodaju kako ne bi slali ponaosob za svako grlo. Povraćaj je i do 15.000 po grlu. Godišnje stigne oko 40.000 zahteva", navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici najbolje prate tržište i znaju šta se dešava. Zadatak Uprave je, kaže, da ih osluškuje i gleda kako da izađe u susret kroz pravilnike.

Objasnila je da stočari "mogu da dobiju sve".

"Ako nemaju novca, mogu da podnesu zahtev za kredit za kupovinu stoke sa kamtnom stopom od jedan odsto. Sledeća stavka je da, ako su to ženska grla stoke, mogu da traže povraćaj od Uprave od 50 odsto, odnosno 65 u nerazvijenim područjima. Nakon prodaje teladi mogu da dobiju podsticaj od 15.000. Pored toga, mogu da zidaju štalu, da se bave preradom, da kupuju mehanizaciju. Od početka do kraja proizvodnje smo sve pokrili", istakla je Petrovićeva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4003081/podsticaji-poljoprivreda-uprava-za-agrarna-placanja.html

Објављено у Agroekonomija

Zbog izlivanja reke Moravice u opštini Arilje poplavljeno je oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata, izjavio je danas predsednik te opštine Miloš Nedeljković i dodao da komisije na terenu popisuju nastalu štetu, ali da se još uvek ne zna tačna procena.
"Obišli smo i popisali tek jednu petinu, teško je sada proceniti štetu. Kada se sve popiše, biće dostavljeno Kancelariji za javna ulaganja i Ministarstvu poljoprivrede", rekao je Nedeljković za Tanjug.
Naveo je da je zbog poplava pričinjena šteta na stambenim i privrednim objektima, ali i poljoprivrednim gazdinstvima, te dodao da je poplavljeno oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata od čega oko 500 kuća.
"Šteta je ogromna, za sada nemamo procenu o iznosu", rekao je Nedeljković.
Teren se, kaže, čisti sa oko 20 mašina u koje je uloženo više od 20 miliona dinara, a u tome im pomažu i pripadnici Vojske Srbije.
"Iznose se stvari iz kuća i do sada je izneto nekoliko stotina kamiona stvari. Imamo kuće koje su skroz uništene - električni uređaji, nameštaj...", rekao je Nedeljković i naveo da je oko 30 porodica smešteno kod rodbine ili prijatelja jer više ne mogu da se vrate svojoj kući.
Kako je dodao, ima i onih koji su se vratili, ali nemaju ništa.

Izvor: Tanjug

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30