Чланци поређани по датуму: sreda, 03 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Najbolje matice su one koje pčelar sam uzgoji. Optimalni uslovi za uzgoj stiču se od polovine maja do kraja juna. Do kvalitetnih matica može se doći na dva načina: presađivanjem larvi ili korišćenjem rojevskih matičnjaka. Uzgoj matica presađivanjem larvi je jednostavan i dostupan svakom pčelaru.

Uzgoj matica iz rojevskih matičnjaka poznat je većini pčelara, a priloge o njemu časopis Pčelar je objavljivao u više navrata. Iskustva velikog broja pčelara potvrđuju visok kvalitet matica dobijenih ovim načinom, pod uslovom da potiču od jakih zajednica, sa dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosečne prinose.

U junu, pčelar sakuplja polen. Pri tom je poželjno odvojiti izvesnu količinu za potrebe pčelinjih zajednica u vreme kada ga u prirodi nema dovoljno. Takvu situaciju često imamo u julu i avgustu (prošla godi-na je izrazit primer), kao i krajem zimskog perioda. Pogača sa dodatkom polena, u to vreme, doprineće boljem razvoju, odnosno kvalitetnijem zimovanju zajednica.

Sakupljanje matičnog mleča je posao koji se može dobro obaviti u junu. Postupak je opisivan više puta u Pčelaru, a sastoji se u povremenom dodavanju presađenih larvi odgajivačkom društvu, gde ih pčele snabdevaju mlečom, koji se zatim oduzima.

Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, ram lovac, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme….

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja semena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.

Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice.

Ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, setimo se prošle godine: ko je tretman započeo kasno, ostao je bez pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/02/pcelarstvo/radovi-na-pcelinjaku-u-junu/

Објављено у Pčelarstvo

U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 EUR. U Holandiji je 17.000 EUR, Danskoj 14.000 EUR… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 EUR, pita se agrarni stručnjak Branislav Gulan.

Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje. Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona.

Godina 2013. bila je rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 mil USD. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim 2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini.

- U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45%. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to i dalje tradicionalno. To znači da imamo zastareli sortiment pojedinih vrsta voćaka, kao posledicu nedovolјne koordinacije između nauke i struke. Voćarstvo kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima - navodi Gulan i dodaje da naše voćarstvo karakteriše nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja, nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje, iza nje je Španija.

- U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR, na kojem Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu. Takođe, Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu, od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske - kaže Gulan.

On smatra da doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge:

- Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija "500 zadruga u 500 sela". Međutim, pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina, da li će se proizvodnja povećati ili ne. Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio.

Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39% u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14% učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s 10% u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

- Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 mil USD, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom - navodi Gulan.

Gulan iznosi još neke zanimljive statističke podatke vezane za voćarstvo:

- Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89% u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39% u ukupnim površinama pod jabukama i 69% u ukupnim površinama pod malinama. U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malinе u vrednosti od 234 mil USD. To je za 30-ak mil USD više nego 2018. godine.

- Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe "ajdared", koja učestvuje sa čak 41% u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe "ostale sorte", a na trećem mestu je sorta "zlatni delišes", koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14%. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 mil USD (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona);

- Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe "vilјamovka" – 58%, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe "konferens" – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88% ukupnih površina pod breskvama, a breskve "belog mesa" 12%;

- Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Gulan dodaje i da se u ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera.

- Njihovim zapošljavanejm mogli bismo značajno da unapredimo voćarsku proizvodnju, kroz zadrugarstvo - zaključuje on.Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 EUR zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 EUR, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 EUR godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2898586/srbija-prva-u-evropi-po-proizvodnji-dunje-po-sljivama-treca-u-svetu

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministra finansija Sinišu Malog retko ime i prezime čini prepoznatljivim od početka života.Ako ste, na primer, ministar i zovete se Siniša Mali, mala je verovatnoća da imate svog imenjaka. Ipak, nije i nemoguće.

Filip Čukanović je u vestima Prve televizije upoznao Sinišu Malog sa Sinišom Malim. Jedan je poljoprivrednik iz okoline Sombora, a drugi ministar finansija u Vladi Srbije.Siniša Mali iz Sombora požalio se da se prijavio da dobije novac od države, ali kaže da ga još nije dobio, iako je prvi od 300.000 prijavljenih.

Ovo je samo jedna od muka Siniše Malog. Zato što on nije Siniša Mali koga svi znate. Ovaj momak je poljoprivrednik iz okoline Sombora.

"Kad je Siniša postao gradonačelnik, mene su počeli tako da zovu, pa sam sad ministar ali nekom je ostalo gradonačelniče", žali se Siniša.

Tako su se ova dva imenjaka upoznala, kao u Kviskoteci, osoba A - Siniša Mali, osoba B - Siniša Mali.

Siniša iz Sombora se našalio kako bi mogli i da se zamene.

Kako je rekao Siniša, prednosti ovog jedinstvenog imena i prezimena su da ga ljudi lakše zapamte, a mane su "ljubomorni ljudi".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=03&nav_id=1691140

Објављено у Agroekonomija

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević posetio je danas dva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Silbašu i Despotovu, u opštini Bačka Palanka, koja su korisnici pokrajinskih subvencija. Reč je o gazdinstvima Dragana Guljaša u Silbašu "Guljaš agrar" i Sandre Gajić iz Despotova, koja u oblastima gajenja povrtarskih i ratarskih kultura i stočarstva ostvaruju izuzetan kvalitet i prinos.Sekretar Radojević, nakon obilaska ovih gazdinstva sa domaćinima i predsednikom Opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, je istakao da ove dve porodice predstavljaju primer kako da se baveći poljoprivredom se može ostati i opstati na selu.

Radojević je naglasio da je u protekle četiri godine, kao i tokom 2020, u investicije realizovane na poljoprivrednom gazdinstvu Dragana Guljaša u Silbašu, u sisteme za navodnjavanje i fizičku imovinu uloženo oko 33 miliona dinara, od čega su bespovratne subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 20,5 miliona dinara.

"Ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu uspešno je realizovao gotovo sve najznačajnije mere agrarne politike na pokrajinskom nivou. Potpisano je više od 500 ugovora, u ukupnoj vrednosti blizu 750 miliona dinara, za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje", rekao je Radojević i naglasio da je za vreme četvorogodišnjeg mandata 3,6 milijardi dinara uloženo u nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, te da je na taj način obezbeđeno navodnjavanje novih 21.000 hektara pod tim sistemima.

Govoreći o fizičkoj imovini kojom se poboljšava tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednih gazdinstava, Radojević je izjavio da su ove godine potpisani ugovori vredni 210 miliona dinara, ili, ako se gleda ceo mandat ove Pokrajinske vlade, preko 1,07 milijardi dinara, čime je poljoprivrednicima omogućeno da nabave sortirke, klasirke, pakerice, dži-pi-es navigaciju i boks-palete i tako osavremene svoju proizvodnju.

"Želim da sa ovog poljoprivrednog gazdinstva pošaljem jasnu poruku da je agrarni budžet AP Vojvodine u ove četiri prethodne godine povećan i kvantitativno i kvalitativno, jer smo unapredili postojeće i uveli nove mere i na taj način prepoznali potrebe poljoprivrednika. U tom periodu ukupno je uloženo oko 18,5 milijardi dinara u agrar. Od toga 11 milijardi dinara investirano je u registrovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, a oko 7,5 milijardi, zajedno sa lokalnim samoupravama, uloženo je pre svega u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u kontekstu ruralnog razvoja", rekao je Radojević.

On je naveo da je Opština Bačka Palanka imala šest takvih projekata: tri su se odnosila na vodovodnu i tri na kanalizacionu mrežu.

"Tako smo žiteljima ovih seoskih sredina u opštini Bačka Palanka pokazali da vodimo računa o njima i da želimo da podignemo kvalitet života putem ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ove godine potpisali smo dva ugovora – jedan se odnosi na izgradnju i opremanje bunara u Tovariševu, što je višedecenijski san stanovnika ovog naselja, i drugi, koji se odnosi na treću fazu izgradnje kanalizacione mreže u Mladenovu. U 2018. i 2019. godini započeli smo prvu i drugu fazu ovog projekta i na taj način pokazujemo kako u kontinuitetu tokom mandata možemo da realizujemo kapitalne projekte od značaja za jednu opštinu", kazao je Radojević.

Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica je istakao da je u četvorogodišnjem mandatu u opštinu Bačka Palanka uloženo oko 600 miliona dinara, što je izuzetna vrednost za individualne poljoprivredne proizvođače, kao što pokazuje današnji primer gazdinstva Guljaš, koje je iskoristilo sve mogućnosti pokrajinskih subvencija za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je naveo da su u toku dve investicije u ovoj opštini - Mladenovu i Tovariševu i da se nada da će do kraja godine svi oni imati zdravu pijaću vodu i da će im Opština pomoći u vodosnabdevanju.

Domaćin gazdinstva Dragan Guljaš objasnio je predočio da se njegovo gazdinstvo "Guljaš agrar" bavi otkupom žitarica i povrća, ugovaranjem proizvodnje, proizvodnjom, prodajom, preradom i pakovanjem povrća, kao i to da rade na ukupno 600 hektara zemlje, od čega 60 hektara čini luk, dok su ostalo soja, pšenica i kukuruz.

"Iznos povraćaja na investiciju je bio do 70 odsto uloženih sredstava, u čemu nam je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu mnogo pomogao", rekao je Guljaš.

On je dodao da su do sada nabavljali opremu za navodnjavanje, agregate kap po kap, tifone, solarne panele, dži-pi-es i boks-palete, a da je njihova naredna investicija opremanje hladnjače.

Na gazdinstvu PG "Sandara Gajić", koju čine dve farme pilića kapaciteta 8.000 tovne živine i farma šilježica od 70 grla priplotkinja i 30 jaganjaca, Radojević je rekao da je od 2017. godine Pokrajina prepoznala potrebe mladih početnika za bavljenje poljoprivredom na selu, kao i da je Sandra Gajić na najbolji način prepoznala svoju šansu. Radojević je podsetio da je ukupna investicja za ovo gazdinstvo namenjeno opremanju farme iznosila 2,3 miliona dinara, u čemi je učešće resornog sekretarijata 1,9 milion dinara.

Ona je rekla da od 2010. godine sa suprugom drži dve farme, a od pre dve godine zahvaljujući subvencijama iz Pokrajine se bavi ovčarstvom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/gazdinstva-iz-silbasa-i-despotova-uz-pokrajinske-subvencije-ostvaruju-dobar-prinos-i-kvalitet_1131365.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30