Чланци поређани по датуму: subota, 27 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika.. Na terenu sve čeće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak,tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici od države do države imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi, da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču i ,,vezali,, svoje kooperante ugovorima. Kako smo saznali svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes.
Prvi problem je bio stići maksimum neke proizvodnje. Sto tona jabuka po hektaru nije nepoznanica. Trideset tona maline ili jagode, moguće je takođe dostići. Međutim da bi imali maksimum trebaju nam dva dovoljno dobra razloga da nemilice ulažemu u budući profit.- tržište i stabilna cena. Srbija nikako da izađe iz tranzicije, oscilacija, neukih voćara i učenih prevaranata. Ekonomija od njive do novčanika vodi najčešće preko hladnjača i kooperativa. Da ne mogu jedni bez drugih shvatili su braća Pantelić koja u sklopu svog gazdinstva i kompanije poseduju i hladnjaču.
Ovo je šesta sezona prijema raznolikog voća. Dipl.inž Dejan Bošković, sručni saradnik Hladnjače Pantelić zadužen za logistiku kooperanata na terenu,kaže da
su pronašli interes i zajednički jezik na najednostavniji način.
,, Ovo je šesta godina kako radimo. Iz godine u godinu se širila mreža kooperanata. Naše nije samo prijem gajbica. Kako je interes voćara da imaju viši kvalitet i bolji rod i namja je interes da dobijemo plod koji lako plasiramo na tržište. Mi nismo velika hladnjača, ali smo već uspeli upravo kvalitetom i u lošijoj godini da stvorimo poverenje i prema kupcima i dobavljačima.Otkupljujemo jagodu malinu, borovnicu, višnju… Naša baza je kraljevački okrug, ali smo ušli i na tržište otkupa u Aleksandrovcu, Trsteniku, Jošaničkoj banji koja sve više širi plantaže bobičastog voća. Imamo nešto preko hiljaduvdestitine kooperanata. To je broj koji se iz sezone u sezonu uvečava- ističe sagovornik.
Hladnjača je osposobljena za duboko zamrzavanje i čuvanje voća, povrća i mesa, kapaciteta 3000 tona. u 4 komore. Odavde se klasirano voće distribuira na lep spisak adresa u inostranstvu, ali da bi stigli do tamo bilo je neophodno steći poverenje preko hiljadu i dvestotine kooperanata, to znači siguran otkup i dogovorena akontna cena.
- Broj kooperanta sa kojima radimo jasno govori da zaista želimo da zadržimo ali I proširimo ovu priču. Od početka izgradnje hladnjače nismo kao menadžment imali cilj samo našu dobit. Nama je interes visok kvalitet I količina, jer na taj način kalkulišemo naš profit. Sa otkupom nismo
imali problema ni u prethodnim godinama. Krenemo sa akontnoc cenom. Voće isplaćijemo na sedmičnom nivou. Na kraju sezone vršimo doplatu. To je poslovna politika od koje nismo odustajali. Naša cena u otkupu uglavnom bude nešto više od ostalih ponuđača- kaže Bošković.
Jedan od glavnih izazova u prehrambenoj industriji su efikasna kontrola, eliminisanje bakterija i bilo kavih nus pojava. Setrifikati su samo delić u celoj priči.
Zapravo sve počinje na proizvodno oglednim parcelama kod Pantelića. Plantaže su savršene, očekivani rod ako posluži vreme premašiće sva očekivanja, kod njih ali kod kooperanata, jer je i godina na ruku proizvodnji jagode, izuzimajući poslednjih desetak dana u maju. U ovoj hladnjači rade mahom mladi ljudi, donedavni akademci, željni novih znaja ali prenošenja onog što su savladali. U vreme koronavirusa, ovi mladići su špartali do plnataža svoji kooperanata. Ovo nam ptvrđuje dipl.inž. Stefan Miljaković, stručni saradnik zadužen za logistiku na terenu.
- Od početka marta smo na terenu. Malo smo bili skeptični zbog izizetno blage zime i kasnog martovsko-aprilskog snega. Međutim sve to nije ostavilo nikakve
posledice po jagodu, koja nam je prva stigla u hladnjaču. U vreme koronavirusa gotovo svakodnevno smo pratili stanje na terenu. Da bi uspeli što bolje da odgovorimo stručnom zadatku, visoke standarde i sve neophpdne mere i nove tehnologije smo prvenstveno ogledom odradili na našim plnatažama u okviru hladjnjače na 10 hektara. Smatram da su I naši kkoperanti odgovorni, jer je I njima interes da stvorimo prinos I kvalitet koji će u punoj kondiciji odgovoriti svim problemima, pa čak i ovoj kiši koja nije popularna u berbi.,,Sigurno će Stefan .Miloš Petrašinović iz Vrnjačke banje, ugostiteljstvo je zamenio proizvodnjom jagoda. Prvo poljoprivredno iskustvo, prva godina rada, prvi otkup. Osmeh otkriva da nije pogrešio, kada je kraljici turizma rekao zbogom.
– Znate kako, nije bilo jednostavno… Prvo malo sam se umorio od visokih aršina i niske zarade u turizmu. Drugoova dedovina više nije mogla da podnese
troškove održavanja. Čuo sam za ekipu iz ,,Pantelića,, seo sa njima, dogovorio se i nisam se pokajao. Malo je bilo frke da li ću uspeti, nisam ni saksiju u životu žalio. Ma ovo je potpuno novo ali nadam se odlično iskustvo. Umeo sam i deset puta da pozovem ako mi se nešto na bankovima n učini sumnjivo. Odlilana su ekipa, stvore se kada god treba. Poštujem savete i vidite kako izgleda, odlično je! Radujem se kao malo dete… Mislim da ću narednu sezonu dočekati sa još 50 ari, težim ka hektaru pod jagodom. Ima i nešto maline gore više ka Goču, videćemo ako sve stigne do roda. Ovde je najveća opasnost grad… Da stavrno sam zadovoljan.Što se tiče repromaterijala i cene takođe sam zadovoljan.,, -kategoričan je ovaj mlad i vrlo interesantan momak.
I ovde se ne završava priča. Sve ovo me podsetilo na neka ne tako davna vremena postojanja PKB kada je uz kooperante stvarao imperiju. Oni su kao glavni
stub nosily sve prodaju, uvoz, izvoz, savet struku, nabvku reprometerijala i sve to kroz robu…
Struka je u ovoj priči sveto slovo.Milošu i njegovim kolegama naročito početnicima svi imputi proizvodnje su priličan trošak, tako da su u saradnji sa takođe mladom apotekom Zemljak napravili dalju kooperantsku priču dipl.inž.Bojan Miletić,kaže da je i njima kao takođe mladoj firmi značajno da imaju sigurnu luku i dobru plovidbu.
- Mi smo se u ovu priču uključili pre tri godine. Naše je da za hladnjaču ,,Pantelić,, i njohove kooperante obezbedimo svu potrebnu logistiku u repromaterijalu i punoj agrotehnici. Cene nismo uvećavali, čak za neke preparate znam da su jeftiniji kod nas. Sve što je neophodno isporučujemo im na početku sezone, ili tokom sezone, kako im šta bude neophodno u zaštiti a voćari kasnije kroz rod, odnosno isporuku ,otplaćuju svoja zaduženja. To je potpuno korektna priča, jer većina voćara ulaze u ovaj posao sa minimalnim finasijskim rezervama tako da je naša usluga takođe značajna. Sa druge strane i nama odgovara kontinuitet u nabaci i isporuci. Smatram da je ovo dobra priča koja ima realnu budućnost..- pojašnjava Miletić
Ova priča zavređuje svačiju pažnje, jer smo poslednjih godina i te kako suočeni sa problem otkupa, cene, plasmana. Ovi ljudi su našli zajednički jezik. Svi poštuju jedni druge. Da li će neko zaraditi dinar manje ili više nije presudno. Na kraju, ozbiljnost ovog posla od koga u lancu proizvodnje svi zavise, obavezuje na zajednički pristup svemu. Oni kuću grade na najbolji mogući način, jer su temelje postavili na dobrim osnovama koji u svetu poslovanja znače samo jedno…ekonomija koja svima donosi dobit ima dugoročno rešenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 27 jun 2020 15:40

Skočila cena kukuruza

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 27 jun 2020 15:28

Kako zaustaviti pomor pčela?

Pčele - dragocena i vredna biće koja sve češće ugrožavamo. Gosti jutarnjeg programa "Probudi se" bili isu nženjer poljoprivrede za fitomedicinu Nenad Ilić i doktor Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije,. Zajedno su pokušali da daju odgovor na pitanje ko je kriv za pomor pčela i kako ga zaustaviti?

Živadinović navodi da se godišnje prijavi između 2.000 i 3.000 kišnica koje su uništene ili oštećene Pčelari za to uglavnom krive voćare koji koriste nedozvoljen hemijsa sredstva.

“Ogromna je šteta”, napominje Živadinović i dodaje da mnogi i neprijavljuju pretrpljebu štetu, jer smatraju da to nema svrhe, jer neće biti nadoknade.Ipak, napominje da se rešenje mora pronaći kroz obuku voćara. Ističe i da bi trovanje pčela trebalo proglasiti za krivično delo, jer postojeće lazne izgleda nisu dovoljne.

Ilić u ime voćara prihvata deo krivice i napominje da je “bilo kakva primena insekticida u vreme cvetanja neprihvatljiva”.

“Problem je nemarnost proizvođača koji rukuju preparatima koji nisu registrovani. Mora se voditi računa”, poručio je Ilić i dodao da bi ukoliko se incekticidi koriste posle perioda cvetanja bilo “ljudski” da voćari obaveste svoje kolege pčelare, kako bi na vreme mogli da sklone pčele i na taj način ih sačuvaju.

On sve voćare podseća da pčele popravljaju prinos voća.

Izvor:https://nova.rs/biznis/probudi-se-rat-pcelara-i-vocara/

Објављено у Pčelarstvo

Berba čuvene oblačinske višnje iz Merošine počela je u petak u ataru ove opštine, ali su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom, dok hladnjačari kažu da cenu višnje određuje isključivo kvalitet.

Proizvođači višanja iz sela Donja Rasovača Milan Đorđević i Dejan Živković kažu za Tanjug da hladnjačari neće da otkupe višnju prve klase, jer tvrde da je zapravo reč o drugoj klasi, niže cene, pa traže od nadležnih da "presude".

Zato je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo svoje stručne službe, pre svih inspekciju, koja će na terenu zajedno sa prerađivačima i otkupljivačima kontrolisati kvalitet predate višnje.

"Višnja je izuzetnog kvaliteta i nije fer da proizvođači opet budu oštećeni", kaže Đorđević tražeći od države da stane uz proizvođače i da im omogući, kako navodi, fer plasman robe na tržište.
Trenutno se, dodaje, otkupljuje druga klasa višanja koju hladnjačari plaćaju 25 dinara, što je za ovog proizvođača, neprihvatljivo.

Živković kaže da se, s obzirom na uloženi trud, njihov rad svodi "na nulu" i zato traži da se obavlja klasifikacija kvaliteta višanja prilikom otkupa.

"To je ono što je za nas proizvođače najbitnije".

Dušan Ilić, komercijalista u preduzeću "Frigonais " iz Kuršumlije, kaže da to preduzeće ima ugovorenu proizvodnju sa kooperantima koji imaju potpisane ugovore, kupuju preparate i rade po programu zaštite višnje te firme.

Na taj način žele, kaže, da stimulišu njihove kooperante da proizvode visok kvalitet, a za uzvrat im obezbeđuju savremena sredstva zaštite.

"Trenutno vršimo otkup samo te ugovorene višnje. Cena prve klase je 50 dinara dovezene višnje u hladnjaču, a cena druge klase je 30 dinara", objašnjava računicu Ilić.

Dodaje i da je ta firma ograničenih kapaciteta i da na žalost ne mogu da prime svu količinu višanja koju bi hteli.

Stručne službe resornog ministarstva izaći će na teren kako bi sa prerađivačima i otkupljivačima, kontrolisali kvalitet predate višnje, kaže za Tanjug savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lucić.

"Cilj Ministarstva poljoprivrede je, koliko god je to moguće, da približi stavove kad je utvrđivanje kvaliteta u pitanju, da zaštiti interes svih u lancu od proizvodnje do prodaje, i da posebnu pažnju obrati na male proizvođače koji su na neki način i stvorili ovaj brend (višnje)", rekao je Lucić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202006271122883743-proizvodjaci-visnja-rod-rodila-nema-ko-fer-da-je-plati/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30