Чланци поређани по датуму: četvrtak, 25 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 25 jun 2020 08:53

Pirevina - korov koji leči mnoge bolesti

Pirevina (lat. Agropyrum repens) je višegodišnja biljka iz porodice trava. U narodu je poznata i kao pirovina ili pirika, a smatra se za korovsku biljku koju je teško iskoreniti. Međutim, za razliku od drugih korova, pirevina ima i izuzetna lekovita dejstva, pa će već vekovima koristi kao lek u narodnoj medicini.

Liči na pšenicu
Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta
gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih rizoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu. Razmnožava se iz semena ili se širi podzemnim puzavim vrežama, koji su joj koren. Kako se razmnožava putem
rizoma vrlo brzo zakorovljuje polja. Dužina rizoma može da dostigne i do 5000 km po jednom hektaru, dok se na samo jednom kvadratnom metru zemljišta može naći oko 25.000 pupoljaka i rizoma čija težina iznosi oko tri kilograma.
Na uspravnim stabljikama nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli i na licu hrapavi, a lisni rukavci mogu da budu dlakavi ili goli. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi. Pirevina je vrlo mirisna, posebno list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiče lekovitost i
prijatan miris ove biljke. Pirevina cveta od aprila do oktobra. Cvetovi su udruženi u guste klasove koji se sastoje od jajasto- lancelastih klasića koji su raspoređeni u dva reda i okrenuti pljosnatom stranom ka osi cvasti. Plod je dužine šest do sedam milimetara i pokriven dlakama. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Na jednom mestu može da raste i sedam godina. Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, a zbog prijatnog mirisa vole je i insekti.
Borba protiv pirevine
Konvencionalne metode borbe protiv ovog korova kao što je mašinska seča ne pomaže mnogo, čak naprotiv pomaže širenju pirike. Toliko je uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom treba da znate da je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm kako bi se istrebio rizom. Ukoliko izbegavate upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci predlažu da zasadite daliju, koja je jedna od retkih biljaka koja potiskuje pirevinu. Gusta setva raži takođe je jedna od mera borbe protiv pirike, ali je potrebno ceo postupak ponoviti bar dva puta. Pirevinu je moguće suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 santimetara sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom.
Jedan od načina borbe protiv pirike je karton i crna folija. Korov se dobro prekrije kartonom ili crnom folijom koja se potom pokrije zemljom. Nedostatak svetla uništiće biljku, ali je za ovaj postupak potrebno godinu do dve godine stalne borbe. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom nikako se ne
smeju stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. U borbi protiv pirevine pomaže i redovno košenje na pet santimetara što dovodi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.

Lekovitost pirevine
Mnoge domaće životinje poput krava, ovaca i koza vole pirevinu i rado je jedu. To je i navelo ljude da je bolje prouče i iskoriste njena lekovita svojstva. Njena lekovitost leži u bogastvu ugljovodonika, belančevinaste materije, sluzi, saponine, triglicerida, karotina, askorbinske kiseline, soli jabučne kiseline i drugim mineralnim solima. Najlekovitiji deo biljke je rizom koji se iskopava i skuplja u rano proleće ili jesen. Koren je veoma dugačak, vitak i savitljiv kao slama, a ima sladunjav ukus. U lekovite svrhe može da se koristi i stablo i lišće, ali ima manje lekovitih supstanci od korena.
Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Pomaže kod dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume, u lečenju bolesti jetre, koristi za čišćenje krvnih sudova, bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje
nervnog sistema, za lečenje gihta i reume.
Kao lek najčešće se koristi kao isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Tako dobijeni čaj uzima se u manjim količinama tri puta dnevno. Međutim, posebno treba istaći da prilikom upotrebe pirevine u lekovite svrhe neophodno je pridržavati navedenih doza. Ukoliko se pretera može dovesti do hipokalijemije odnosno naglog smanjenja kalijuma u organizmu što za posledicu ima do ozbiljne probleme sa bubrezima i srcem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Biljna proizvodnja

Malina (Rubus idaeus ) je vrsta biljke porodice ruža (Rosaceae ). Malina je višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji. Najveći svetski proizvođač malina je Rusija, odmah iza nje je Srbija sa godišnjom proizvodnjom od oko 80.000 t ili 20% svetskog tržišta. Najpoznatiji malinarski kraj kod nas se nalazi u regionu zapadne Srbije.

Nestabilni vremenski uslovi sa učestim padavinama i čestim oscilacijama u temperaturi stvorili su izuzetno povoljne uslove za ostvarenje infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea). Visok rizik je od infekcije prouzrokovačem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kao i sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothirium).

U cilju zaštite maline proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

– Switch 62,5-WG(a.m. ciprodinil + fludioksonil)u dozi od 0,8 kg/ha, karenca 7 dana

Ili -Luna sensation (a.m. fluopiram+trifloksistrobin) u dozi 0,8 l/ha, karenca 7 dana

Ili -Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid) u dozi 1,5l /ha, karenca 3 dana.

S obzirom da se remontantne sorte nalaze u fenofazi cvetanja u cilju zaštite maline u ovoj fazi proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

Signum, Bosco gold, Luminis (a.m. boskalid + piraklostrobin) u količini 1,5-1,8 kg/ha.

ili kombinacija preparata:

Quadris, Promesa, Teatar, Azaka 250 EC (a.m. azoksistrobin) u koncentraciji 0,075% +

Pyrus 400 SC ili Pehar (a.m. pirimetanil) u koncentraciji 0,2%.

Prilikom primene fungicida obavezno se treba pridržavati uputstva za upotrebu i voditi računa o karenci primenjenih preparata.

U zasadima gde je zabočela berba na preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/25/vocarstvo/kako-sacuvati-plod-maline/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Obilne padavine u proteklih mesec dana odložile su najvažnije poljoprivredne radove u Toplici, a značajno će umanjiti i prinose vodećih voćarskih i ratarskih kultura. Najvažniji i najobimniji posao, berba višanja, kasni skoro dve nedelje i obaviće se u prvoj polovini jula. Slična je situacija i sa žetvom žitarica, koja će krenuti tek nakon stabilizacije vremenskih prilika.

Potpuno neuobičajena slika za ovo doba godine u jednom od većih voćarskih centara, prokupačkom selu Babinom Potoku. Otkupne stanice bez ambalaže, obaveštenja od prošle godine, a meštani u strahu da bi svakodnevne padavine mogle dodatno da pogoršaju i inače tešku situaciju uoči berbe.

Zbog obilne i dugotrajne kiše ne može da se uđe u višnjike, žali se Hranislav Mitić. Sluti da će voće ostati neubrano, deo najverovatnije, ili će ga uzeti po nekim neprimerenim cenama.

Velika količina padavina, u poslednjih skoro mesec dana, loše utiče na vodeće voćarske kulture, a naročito na one poput višnje, koja je pred berbom i gde više nema mogućnosti da se deluje zaštitnim sredstvima.

Snežana Jović, savetodavac u PSSS u Prokuplju, primetila je da već pucaju plodovi višnje i stvara se trulež. Ista situacija je i sa šljivom, koja je u punom porastu i još joj je plod zelen.

Pored vremenskih neprilika, voćari bi mogli da se suoče i sa dodatnim problemima zbog istovremenog početka berbe u celoj Srbiji, ali i izuzetno niske cene, koja bi ove godine, prema nezvaničnim informacijama, mogla biti na nivou prošlogodišnjišnjih ili čak i nešto niža.

I ratari će osetiti posledice ovakvih vremenskih prilika.

Radovan Bjelica, savetodavac u PSSS u Prokuplju, upozorava da kiša praćena vetrom ne pogoduje naročito ozimim strnim žitima. Mnogo je poleglih njiva, to znači da će žetva biti izuzetno otežana.

U Topličkom kraju, zbog izlivanja Toplice, Kosanice i Blatašnice, pod vodom je više od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Šteta je, prema rečima stručnjaka, gotovo nesaglediva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2924199/nesaglediva-steta-zbog-izlivanja-reka-u-toplici-trule-visnje-i-sljive-zita

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 25 jun 2020 08:39

Jagma za srpskom višnjom

Lepog izgleda, još lepšeg ukusa i samo naša, oblačinska višnja se već 140 godina gaji u Srbiji. Dobro je poznata u industriji, ali je građani malo koriste iako je puna sastojaka dobrih za zdravlje.Prošle godine Srbija je bila prva u svetu po izvozu višnje, ali je polovina bila sirova višnja za prerađivačku industriju u zapadno-evropskim zemljama, i to po ceni jedva nešto višoj od otkupne.Miodrag Tomić, direktor "Desinga", navodi da se oko 50 miliona dobija kroz prodaju sirovine, ili neke prve transformacije, zamrznute, višnje u alkoholu ili pasterizovane višnje - što je prva transformacija sa finalnim proizvodom za ritejl.

"Mi možemo naš prihod od višnje da podignemo na preko pola milijarde evra", ističe Tomić.

Aleksandar Pavlović, direktor Projekta za konkurentnost USAID-a, kaže da pokušavaju da pozicioniraju brend srpskih autohtonih proizvoda kroz preradu.

"Da veliki proizvođači završnih proizvoda krenu da izbacuju proizvode sa prepoznatim brendom srpske autohtone sorte oblačinske višnje", objašnjava Pavlović.

Oni koji su krenuli u preradu već imaju pozitivnu računicu.

Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u DM, naglašava da su ti proizvodi ispunili očekivanja.

"Ono što smo mi projektovali da postignu u smislu prometa u prvih godinu dana je prevaziđeno već negde u sedmom ili osmom mesecu", istakao je Krajišnik.

Oblačinska višnja ima zaštićeno geografsko poreklo, sledi brendiranje.

Vojislav Nikolić iz Centra za razvoj proizvoda od oblačinske višnje očekuje od Zavoda samu potvrdu u narednih tridesetak dana.

"Osim Srbije, žig će biti zaštićen u 25 zemalja širom sveta", naveo je Nikolić.Ovog proleća vreme ne pogoduje višnji. Biće, kažu, nešto manje suve materije.

Mile Veljović iz Prehrambeno-tehnološkog Saveta Srbije ne očekuje pad prinosa.

"Jedina stvar koja će uticati na pad prinosa jeste grad, taj deo koji je zahvaćen gradom. Međutim, uz primenu adekvatnih agrotehničkih uslova, oblačinska višnja je jako izdašna i daje i preko 25 tona po hektaru", navodi Veljović.

Svetska tražnja za svežim voćem povećavaće se jedan do dva odsto godišnje.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3990278/oblacinska-visnja.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30