Чланци поређани по датуму: sreda, 24 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 24 jun 2020 14:15

Tuga: Voda odnela malinjake

Ceo rod maline je uništen usled obilnih padavina u dolinama pored Moravice na zapadu zemlje, kao i drugog voća, ali i krompira, kukuruza i ostalog povrća, kaže predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović i navodi da je stanje alarmantno, a da je voda odnela i puteve, objekte, štale i grla stoke.
On je Tanjugu rekao da su u celoj dolini od Požege do Ivanjice svi zasadi uništeni, da su putevi u prekidu, da su prekinuti dalekovodi i da su stubovi pali u Moravicu.
- Sve što je zasađeno u dolinama pored Moravice je odneto. Ceo rod maline u Arilju, Požegi, Guči, Lučanima, Кosjeriću, Bajinoj Bašti i drugim mestima je posle ovoliko vode završena priča - rekao je Radović.
Dodaje da i ono što je eventualno ostalo pitanje je do kada će trajati, jer je mnogo vode palo, a ako ogreje sunce, sve će biti sprženo.
On je obišao pojedina mesta dokle se moglo stići, s obzirom na to da je voda poplavila puteve i naveo da su pojedini ljudi iz Ivanjice otišli na posao u Požegu i Arilje, a da je sad pitanje kako će se vratiti.
- Voda nosi sve pred sobom, tu nema spasa. Stanje je alarmantno, nezapamćeno - rekao je Radović i dodao da stariji u tom kraju kažu da je danas gore nego u vreme poplave 1965. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2922630/voda-odnela-sve-sto-je-zasadjeno-u-dolinama-pored-moravice-unisteni-malinjaci

U jučerašnjim poplavama u Arilju poplavljeno je oko 500 kuća i 650 hektara zemlje, a 84 osobe su evakuisane, rekao ja za Tanjug predsednik opštine Miloš Nedeljković.
"Bez pijaće vode su naselja Virovo, Gruda i deo Cerove, a sinoć je 2200 domaćinstava bilo bez struje, dok ih je danas ostalo 146. Očekujemo do kraja dana da se puste i voda i struja za sve", naveo je Nedeljković.
On je rekao da se nivo Moravice smanjio, ali da su dvorišta i kuće i dalje puni vode.
"Angažovali smo mnogo ljudi s pumpama da se voda izvlači, stigle su mašine za sušenje i prvo će se čistiti kuće, a potom vršiti dezinfekcija", kazao je Nedeljković.
Komisije za procenu štete će prvo procenjivati štetu na objektima, a potom i na poljopriverdnom zemljištu.
"Poplavljeno područje je oko 70 odsto pod malinom", naveo je Nedeljković.
Kako je kazao, Ariljci ne moraju da čekaju komisiju, već mogu sami čistiti, a dokaz za procenu štete će biti snimci i fotografije.
"Oni koji su pretrpeli štetu dobiće neku pomoć. Obratili smo se Kacelariji za javna ulaganja. Insitut za voćarstvo iz Čačka će poslati svoje ljude da nam pomognu", zaključio je Nedeljković.

 

Izvor: Tanjug

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30