Чланци поређани по датуму: utorak, 23 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

 

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U ružičnjacima porodice Milana Topalovića, koja se gajenjem cveća bavi duže od pola veka, zbog dugotrajne kiše, manje je cveta nego obično, ali će, kažu, kvalitet ruža biti odličan. Biljke su bujne, sa puno izbojaka koji najavljuju dobro cvetanje i sadnice na jesen. Na svojim poljima Topalovići proizvedu 200.000 ruža godišnje. U vreme izolacije, prodaja, kažu, nije prestajala. Ljudi su se baš tada posvetili svojim dvorištima i baštama.

- Imali smo zastoj kada je uvedeno vanredno stanje, jedno sedam dana. Posle se tržište prilično stabilizovalo, radile su kurirske službe koje su dostavljale telefonske ili onlajn porudžbine - kaže Milan.

Polovina proizvodnje iz ružičnjaka Topalovića se izvozi, najviše u Rusiju, Gruziju i zemlje u regionu. Rezervacije sadnica za sledeću sezonu već su počele. Za dobar kvalitet i poziciju na tržištu, potrebni su, kažu, posvećenost i znanje, zbog čega prate svetske selekcionare i neguju saradnju sa kolegama na regionalnim projektima. Sve novo što se pojavi u oblasti ružarstva u Evropi, u Lipolist stiže za jednu sezonu. U rasadniku porodice Topalović, prvi put procvetala je
sorta Monika Beluči, za koju su kalem grane stigne direktno iz Francuske.

Gajenjem ruža i zelenila u selu stoletnih lipa bavi se dvadesetak domaćinstava, u sezoni u ružićnjacima Lipolista radi pola sela. Snežana Marinković ima 10.000 ruža i 10.000 podloga. Od ružarstva lepo živi, ali ima puno posla i mora stalno da nadgleda ružičnjake. U selu u kome ruža nije samo posao, najvažniji dogadaj u kalendaru je čuveni festival Ruže Lipolista, koji će biti održan sledećeg vikenda, po 26. put. Ovog jula program će biti izmenjen. Zbog zdravlja posetilaca,
izostaće koncerti, književne večeri i dečiji nastupi, ali će zato, tvrde organizatori, izložba cveća na otvorenom u Lipolistu biti posebna, kao i boje i mirisi latica cveta posle kiše.


Izvor:https://www.ekapija.com/news/2921431/iz-lipolista-ruze-stizu-i-do-gruzije-cvecari-uzgajaju-i-novu-sortu

Објављено у Hortikultura

Nedimovic sa poplavljenima u loynickom kraju Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumartstva Branislav Nedimović obišao je zajedno sa gradonačelnikom Loznice Vidojem Petrovićem selo Bradić koje je najviše pogođeno poplavama u toj opštini. On je najavio da će za svd ljudi koji su doživeli štetu od poplava biti napravljen poseban program pomoći.  
U selu Bradić potopljen je veliki broj domaćinstava, ekonomskih dvorišta, a voda je prodrla i u kuće. Kako je objasnio gradonačelnik Loznice, reč je o gornjem toku reke Jadar koji se našao među prvima na talasu koji je dolazio iz Osečine. Petrović pojašnjava da je reka Jadar takva da sakuplja sve, ne samo Osečinu, već i reku Pecku, Likvornu, Korenitu, Žeraviju...
- Sve doživljava kulminiaciju ovde neposredno pred ušće u reku Drinu , kaže Petrović za Tanjug.
Gradonačelnik Loznice naglašava da se na sreću situacija smiruje. Dodao je da je zbog velike količine kiše koja je pala u prethodnom periodu i velike količine vode po kvadratnom metru, izlivanjem reke Jadra, kao i mnogih drugih manjih rečica, u Loznici poplavljeno 250 hektara obradivih površina, 200 domaćinstava sa ekonomskim dvorištima, pri čemu je i u oko 50 kuća prodrla voda. Na svu sreću nismo imali ljudskih žrtava, imamo jedan put koji je u prekidu zbog izlivanja Jadra, na putu ka selu Bradić, ogromna oštećenja na putnoj mreži, mnogi putevi su oštećeni, kao i desetak manjih mostova , kaže Petrović i dodaje da su sada njihovi timovi na terenu i zajedno sa Srbija vode, vodoprivrednim preduzećima i MUP-om, te da rade sanaciju u meri u kojoj to situacija dopušta.
Na terenu je, kako je naveo, sedam timova i osam mašina.

Izvor: Tanjug

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30