Чланци поређани по датуму: sreda, 17 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pogon za prikupljanje i plasman meda Naš med u Rači otvoren je svečano danas, a crvenu vrpcu presekli su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predsednik opštine Rača Nenad Savković i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je poručila da je nakon mnogo truda i rada ispunjeno obećanje i napravljena prva srpska kuća meda.
Pčelari su za gradnju donirali 12,8 miliona dinara, uzeli su i pozajmicu od sedam miliona dinara, a opština Rača je u saradnji sa državom izgradnju pomogla sa 80 miliona dinara, od čega su 30 miliona dinara sredstva opštine Rača, a sredstva Vlade Srbije 50 miliona dinara. Za plac od jednog hektara i potrebne komunalne priključke izdvojeno je još oko 18,5 miliona dinara, a Vlada Srbije finansirala je i izgradnju puta do carinskog terminala u Lapovu.
Do sada je pogon finansiran iz sopstvenih sredstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) od 64,7 miliona dinara, od čega je 53 miliona dinara iz kredita Poštanske štedionice i 11,7 miliona dinara od članarine. SPOS, inače okuplja 237 opštinskih udruženja pčelara sa gotovo 8.500 članova i ima tradiciju dugu 123 godine.
Brnabić je okpuljene pčelare podsetila na to kako je bilo na mestu gde se danas nalazi pogon 2018. godine kada je postavljen kamen temeljac i navela da je u taj projekat uloženo mnogo truda i rada. Takođe, podsetila je da je o tom projektu govorila i u svom espozeu u Skupštini i pojasnila da je pogom za prikupljanje meda ujedno za nju predstavljao primer kako država može da radi i pomogne zajendo sa Savezom i lokalnom samoupravom da se sačuva nešto što je deo naše tradicije, da se pomogne regionalni razvoj, poljoprivreda, zadrugarstvo.
"Sve je to kombinovano u ovom jednom projektu, u ovoj srpskoj kući meda", kazala je Brnabić i dodala da je ovaj projekat urađen od ideje do kompletne realizacije i puštanja u rad.
Kako je kazala, važno je što su preko Ministarstva poljoprivrede povećane subvencije po košnici na 800 dinara, ali su značajno povećane subvencije po broju košnica po domaćinstvu, nekada je bilo, kako je rekla, do 100 košnica, a danas do 1.000. "Potrudili smo da mnogo više uložimo u opremu, kako bismo podržali generalno poljoprivredu, ali i pčelarstvo i danas vas podržavamo da kupite opremu tako što mi preuzimamo između 50 i 65 odsto ukupne investicije u opremu", kazala je premijerka.
Istakla je da će se sigurno vraćati u srpsku kuću meda, kako bi videla kako napreduje osvajanje, kako kaže, svetskg tržišta srpskim medom.
"Osvajanjem svetskog tržišta i Srbiji otvarate vrata na tim tržištima. Kada imamo vas na stranim tržištima lako je i ostalima da vas prate , poručila je premijerka. Jedan kvalitetan projekat otvara ideje i put za druge, kazala je Brnabić i dodala da je na taj način nastala strateška saradnja Vlade i Opštine Rača.
Pohvalila je Opštinu Rača za to što su se, kako navodi, lavovski borili da ova investicija bude baš u Rači i dodala da se samim tim stvorila potreba da se izgrade novi putevi, nove saobraćajnice, da se približi srpska kuća meda Koridoru 10, ali i Rača investotorima.
Zbog toga, javila se potreba i da se napravi obilaznica za šta se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, čime je uređeno i da ne mora da se carini u Kragujevcu, već u Lapovu.
"Drago mi je što na simboličan način privodim kraju svoj mandat ovim projektom za koji su mnogi smatrali da je nemoguć , kazala je Brnabić.
Zahvalila je pčelarima na tome što su se u okviru Saveza tokom borbe protiv virusa korona donirali nešto više od sedam tona meda, koji je doniran preko PKS pre svega najstarijim sugrađanima, pa socijalno ugroženima.
"Pokazali ste veliko srce, ogromnu solidarnost i prema građanima i državi , ukazala je Brnabić.
Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, istakao je da konačno pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, bez posrednika, što je važno za njih, ali i za sve poljoprivrednike, kako kaže, koji mogu da vide da je ovako nešto moguće.
"Prava ideja je da se med plasira u inostranstvo u malim pakovanjima , kazao je Živadinović.
Savković je ocenio da pogon veoma znači za privredu, pčelare i lokalnu samoupravu.
"Ovo je jedinstvena situacija, premijerka je danas obezbedila da teče med i to je učinila samo u Rači , kazao je Savković.
Tokom posete Rači, premijerka je obišla i radove na sanaciji puta gde se upoznala i sa planovima buduće obilaznice, a sa ministarkom za demografiju i populacionu politiku Slavicom Đukić Dejanović, obišla je i radove na rekonstrukciji vrtića Naša radost .

Izvor: Tanjug

Објављено у Pčelarstvo

Pčele su jedan od najkorisnijih insekata na planeti i, verovali ili ne, i najpametnijih. Iako je njihov mozak veličine zrna susama sposobne su za brojne kompleksne radnje. Međutim, i one su podložne brojnim bolestima, njihova legla napadaju gljivice, bakterije, paraziti i virusi. Da bi pčelar moga bolje da zaštiti
svoje košnice neophodno je da se upozna sa bolestima medonosnih pčela i tako sačuva zdravlje svojih pčelinjih društava. A zdrave pčele imaju povećan prinos meda, polena, mleča i propolisa.

Jedna od najčešćih bolesti pčela je gljivično oboljenje nozemoza (Nosemosis apium). U pitanju je oboljenje odraslih pčela koje izaziva parazitska gljivica koja nastanjuje srednje crevo pčela. Kako su Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, spore nozeme su ovoidnog oblika dužine 4,6-6,4, a široke 2,9 mikrometra. Otporne su u spoljnoj sredini gde mogu da opstanu pet do šest nedelja, dok u vodi prežive čak 100 dana. U lešu uginule pčele žive šest dana, a ubija ih direktna sunčeva svetlost za 15-30 sati. Na visokim temperatura raspadaju se u roku od deset minuta, zato se retko pojavljuju u vrelim delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. Na žalost, kod nas su ove gljivice vrlo rasprostranjene i mogu da izazovu ogromnu štetu u pčelinjaku.
Razvoj nozeme se odvija unutar ćelija epitela srednjeg creva odraslih pčela koje ih u organizam unesu preko hrane. Za kratko vreme dospevaju u srednje crevo preko voljke gde isklijavaju. Kako bolest napreduje veliki broj ćelija srednjeg creva budu zaražene, a potom dospevaju u rektum i bivaju izbačene izmetom u spoljnu sredinu. Zanimljivo je da larve ne mogu da se inficiraju i novorođene pčele nikad nisu zaražene.
Spore se šire izmetom odraslih pčela, tako što ih mlade jedinke pojedu prilikom čišćenja zaraženog saća. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet ostavljaju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Tada inficirane pčele uginu, a da pri tom ne šire
infekciju, koja jenjava. Iz istog razloga spore nozeme se retko nađu u medu ili polenu koje pčele sakupe iz prirodnih izvora.
Matice ne čiste saće, pa se one retko inficiraju u prirodnim uslovima. Trutovi se inficiraju kada ih hrane radilice koje su takođe angažovane i u čišćenju saća. Prateći prirodne uslove u kojima pčele rade, stručnjaci su ustanovili da postoji veza između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva nozemom sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnijih godina, kao i nepotpuno čišćenje saća.
Kako su u Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu inficirane pčele ne ispoljavaju simptome bolesti, ali dožive samo polovinu života nezaraženih jedinki u društvima u proleće ili leto. Do bolesti uglavnom dolazi usled nakupljanja vode, pošto je ukupni sadržaj vode kod zaraženih pčela viši nego obično. Inficirana društva zimi gube oko 1.500 pčela više nego zdrava legla, a više su pogođena manja pčelinja društva jer teže nadoknade gubitak pčela.
Da bi se ustanovilo da pčele boluju od nozemoze za pregled se uzimaju leševi pčela sakupljenih sa poda košnice i žive bolesne pčele koje ne mogu da polete, pa najčešće puze ispred košnice. Potrebno je najmanje 60 pčela iz jedne košnice kao uzorak za ispitivanje. U slučaju infekcije za pregled se uzimaju i žive pčele izletnice sa poletaljke, uginule pčele ispred košnica, dok se u akutnom obliku, koje je najčešće u rano proleće, za pregled može uzeti i sastrugani izmet pčela sa ramova. Izmet se uzima pomoću mikroskopske pločice koja se stavi blizu ulaza u košnicu, a isti se od matica uzima kada se one drže iznad pločice pokrivena staklenom čašom. Preventiva Preventiva je najbolji način za sprečavanje ove bolesti. To pre svega podrazumeva držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturom svih kasta pčela, odnosno prisustvo sanitarnih pčela sa izraženim higijenskim ponašanjem koje su sposobne su da prepoznaju i otklone uzročnike bolesti. Kao jedna od mera zaštite je i preporuka da društvo ima mladu i zdravu maticu, da se pčelinjoj zajednici obezbedi dovoljna količina kvalitetne i zdrave hrane, pre svega perge i meda tokom zime, odnosno da se izbegava preterana upotreba šećera. Kako bi zaštitio društvo pčelar treba da obezbedi dobre higijensko- sanitarne uslova u pčelinjaku. Podsećamo, spore opstaju u prljavoj vodi i do 100 dana pa je neophodno pčelama obezbediti dovoljne količine čiste i protočne vode za napajanje tokom cele godine. Stručnjaci kažu da je dobro izvaditi medljiku iz košnice pre zime i zameniti je kvalitetnim medom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
sreda, 17 jun 2020 09:11

Žutilo vinove loze, šta raditi?

Tipični simptomi se javljaju početkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji kao da su od gume, i ne odrvenjavaju. Lišće zadebljava , postaje kruto i povija se naniže. Postoje razlike u simptomima kod sorti. Lišće belih sorti dobija zlatasto žutu boju, a kod crnih crvenu. U drugom delu vegetacije na takvim listovima se duž nerava pojavljuju žute pege koje nekrotiraju, a može doći i do pojave uglastih pega.

Ako se simptomi jave pre cvetanja, dolazi do sušenja cvasti. Bobice se smežuraju i postaju gorke. Kod inficirane biljke fitoplazma je u floemu, tada dolazi do začepljenja sprovodnih sudova, i nastaju različiti stepeni oštećenja i propadanja domaćina.

Vektor FD je cikada Scaphoideus titanus Ball. Monofagna vrsta, ima jednu generaciju godišnje. Postoji pet larvenih stupnjeva. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih lastara . U našim uslovima početak piljenja je početkom maja, a prva imaga se javljaju u trećoj dekadi juna. Svi stupnjevi i imago se hrane na naličju vinove loze, isisavajući sadržaj floema, i tako mogu usvojiti fitoplazmu. Larve trećeg stupnja postaju infektivne. Pouzdan indikator prisustva Scaphoideus titanus su brojne egzuvije koje se vide na naličju lišća u drugoj polovini juna. Zaražen sadni materijal je osnovni način širenja bolesti. Dinamika širenja u toku godine vektorom je 5-10 km. Srbija – područje sa brojnim ekstenzivnim zasadima .

Suzbijanje vektora: U zemljama Evrope –rigorozni propisi,

Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota

Praćenje pojave simptoma u toku vegetacije

Praćenje pojave Scaphoideus titanus

Suzbijanje vektora kontaktnim insekticidima (Fenitrotion, Lebaycid, Talstar ), 2 tretmana u razmaku od 10 dana u junu,

U matičnim zasadima mora biti veći broj tretmana

Saditi manje osetljive sorte Merlot,Beli Sauvignon,Rajnski rizling

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/17/vinogradarstvo/sta-raditi-ako-se-pojavi-zlatasto-zutilo-vinove-loze/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 17 jun 2020 08:49

Prva letnja zadružna škola

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađaće 54 učesnika sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.
Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao
„Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalje. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalja Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao dobar primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“

ZZ „Mrkšićevi salaši“ posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u poljoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademojskog odbora za selo SANU.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni ljudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošljavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama.

Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada itd.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo

Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji.Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje.

Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća."Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period rodnosti", kaže Tomo za RINU.

Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage", izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.

Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.

"Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate", poručio je Tomo Milošević.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=16&nav_id=1696362

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30