Чланци поређани по датуму: utorak, 16 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju. To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad.
Proizvodnja krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku
i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj, gde je uz mleko predstavljao gotovo „jedinu“ hranu. Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe. Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno umnožavanje). Stoloni su podzemne bočne stabljike, a rastu horizontalno.
Zadebljanjem stolona razvija se krtola koji je modifikovani deo podzemnog stabla - stolona. To je rezervni organ krompira i služi za prezimljavanje i reprodukciju. Pokožica krtola različitih je boja od žute do ljubičaste, a meso najčešće bele do žute boje, ponekad i ljubičaste u zavisnosti od sorte. Koren je prilično plitak, od 40-50 cm, samo u rastresitim zemljištima do 1 m dubine. Razvija se na podzemnom delu stabljike i bočno se grana do 45 cm, a u slučaju sejanja krompira razvije se glavni koren s mnogobrojnim bočnim korenjem. Dozrevanjem krompira koren polako odumire. Temperatura krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °C. Na višim t e m p e r a t u r a m a formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje. Optimalna temperatura za naklijavanje je 12-15 °C što ubrzava
proces za 10-12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8-10 °C, dovodi do povećanja prinosa.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda
dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenima (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne
vrednosti. U sušnim razdobljima može se izvršiti navodnjavanje zasada raznim formama kišnih krila. Najpogodniji su lakši tipovi zemljišta -
propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijema kao i s povoljnim
vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,4-6,5. Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira.
Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda). Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr.), kao i nakon okopavina. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 13 Obrada zemljišta Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj.
Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25-35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola. Đubrenje Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110- 150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Kako bi proizvodnja krompira bila što veća, potrebno je uneti dosta hraniva u zemljište i je zato je preporučljivo primeniti đubrenje koja se zasniva na organsko-mineralnom unosu đubriva.
Za organsku đubrenje krompira najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se obično u zemljište unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35 t/ha. Stajsko đubrivo sadrži sve makro - (azot, fosfor i kalijum) i mikroelemente (bakar, cink, mangan i dr). Pozitivna svojstva organskog đubrenja stajnjakom ogledaju se u povećanju humusne komponente zemljišta i bržem zagrevanju zemljišta u rano proleće, kada su potrebne više temperature za rast i razvoj klice krtola.
Mineralna ishrana krompira je nužna dopuna organskom đubrenju, a zasniva se na ishrani biljaka dodavanjem tri osnovna makroelementa (N, P i K) i mikroelemenata u manjim količinama. Svaki od tih elemenata povećava rod, samo kada su ti elementi u uravnoteženom odnosu. Najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Količina mineralne ishrane krompira zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, visini željenog roda kao i nameni proizvodnje. Kod kombiniranog tipa đubrenja (organskomineralnog), kako bi se dobio prinos od 30 t/ha, ako je zasad krompira pođubren sa 25 t/ha stajskog đubriva, treba ga još dodatno pođubriti sa 60–80 kg/ha azota, 60–100 kg/ha fosfora i 120– 160 kg/ha kalijuma. Krompir se retko prihranjuje pa se sve potrebne količine hraniva dodaju u osnovnom đubrenju, jer u zavisnosti od ranostasnosti sorte, biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo sva potrebna hraniva. Svako kasnije dodavanje hrane je nepotrebno.
Setva i sadnja Za sadnju se trebaju izdvojiti zdrave neoštećene krtole mase oko 50-60 g. Veličina krtola određuje način sadnje, tj. razmak sadnje između redova i u redu kao i dubinu sadnje. Na krtoli razlikujemo pupčani deo i krunu. Pupčanim delom je krtola bila vezana za stolon, a suprotno je kruna na kojoj se nalaze okca koja mogu izrasti . Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 14 stabljiku, bočne stabljike i stolone. Krtole se moraju prerezati tako da na svakom odrezanom komadu (frakciji) imaju 2-3 okca. Ako su ti prerezani komadi (frakcije) manji onda se oni sade na razmak u redu od oko 25 cm, srednji na razmak od 30-35 cm, a najkrupnije frakcije od 55-60 mm na razmak 45-50 cm. Semenski krompir mora biti određene kategorije, poznatog porekla, deklarisan i s fitosanitarnim odobrenjem za korištenje sadnog materijala. Potrebno je da semenski krompir bude ujednačene veličine i oblika, bez deformacija i oštećenja. Za postizanje većeg i kvalitetnijeg prinosa preporučuje se proces naklijavanja na svetlosti u odnosu na tamu (proces prorastanja je brži, ali su klice duže, etiolirane i lako se lome pri sadnji). Na naklijavanje nepovoljno deluje direktna sunčeva svetlost. Za prorastanje i dalji rast i razvoj biljke značajan je kratki dan (6-12 sati). Razdoblje naklijavanja, u zavisnosti od sorte, u proseku je 35-60 dana. Optimalna vlažnost vazduha pri naklijavanju je 85- 90%.
Naklijavanje se izvodi u prostorijama s dobrom mogućnosti provetravanja i vrši se na policama u sandučićima ili perforiranim plastičnim vrećama. Krtole se
jednom do dva puta tokom naklijavanja premeštaju (okreću) kako bi svi bili podjednako izloženi svetlosti. Vršni deo treba okrenuti prema gore jer se na tom delu formira najviše produktivnih klica. Krompir se sadi kada se zemljište u dubini od 10-12 cm zagreje iznad 8 °C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlažno zemljište, razdoblje od sadnje do nicanja se produžuje, a usev je često proređen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova godine. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće sadnog materijala. Uobičajena dubina sadnje je 8-12 cm, tako da je krtola pokrivena slojem zemljišta 5-6 cm. Količina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Mere nege zasada tokom proizvodnje su: međuredna kultivacija, nagrtanje i zaštita od korova i bolesti. Osnovni cilj međuredne kultivacije je obezbeđivanje što boljih vodno-vazdušnih uslova za biljku, rastresitost zemljišta i uništenje korovskih biljaka koje se pojavljuju nakon sadnje. Međuredna kultivacija izvodi se odmah nakon nicanja useva na laganijim zemljištima, a na težim zemljištima preporučuje se jednu kultivaciju sprovesti pre nicanja useva. Broj kultiviranja treba prilagoditi agroekološkim uslovima proizvodnje. Nagrtanje se izvodi kod visine biljaka od 15-20 cm kako bi se korenovom sistemu i stolonima na kojima će se oblikovati krtole, stvorilo dovoljno prostora za rast u nekoliko etaža. Nagrtanje treba sprovesti u optimalnom vremenskom roku pri određenoj visini biljke jer kasnije radni organi mogu oštetiti delove biljke.
Krtole krompira vade se iz zemljišta kada se lagano odvajaju od stolona i kad im je pokožica dovoljno očvrsnula kako se ne bi u toku vađenja gulila. Ukoliko je cima (nadzemni deo biljke) sačuvana i velike je mase, preporučuje se njeno hemijsko tretiranje radi bržeg sušenja. Danas se krompir vadi kombajnima za vađenje krompira i običnim vadilicama. Kombajni su najčešće jednoredni ili dvoredni koji vade krtole krompira, odvajaju ga od zemljišta, sortiraju po krupnoći i odlažu u bunker ili transportno sredstvo. Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon 'lečenja', krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak.
Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele  skladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i bitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Kallulacija proizvodnje krompria  možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje krompira bila 875.000,00 na 1 ha. Vrednost
proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila u proseku oko 25,00. Koeficijent
ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,92, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,92 dinara dobiti.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 299.745,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 62 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 21% i troškovi radne snage 17%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okvirumaterijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dezire, Belarosa, Esma i Kuroda. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 43.500,00. Troškovi mašinskih usluga su iznosili 61.800,00, dok su troškovi radne snage iznosili 52.500,00. Ostvaren je dobitak od 575.255,00 po hektaru proizvodnje. Bitno je naznačiti da kod raspodele troškova stajnjaka po godinama, kako bi to trebalo po literaturi uraditi (40:30:20:10) se nije primenjivao navedeni metod, jer vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva rasipa količinu od 30-40 t stajnjaka odmah prve godine i taj proces ponavlja svake četvrte godine. Možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje krompira bila 720.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine. Prinos je bio manji u odnosu na prosšlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 30,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 3,09, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 3,09 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine
ostvaren dobitak u iznosu od 487.355,00, jer je povećanje cene delimično ublažilo smanjen prinos usled suše.
Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 232.645,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište za razliku od prethodne godine
jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 42%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 35%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 23%. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 2,92 (2016. godina) na 3,09 (2017. godina). Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova agrotehničkih operacija
porastao za čak 14%, razlog je već naveden, a to je primena navodnjavanja usled izrazite suše. U troškovima materijala smo ostvarili manju uštedu na sredstvima za zaštitu jer nije bilo neophodno tretirati usev usled nedostatka padavina. Dezire, Bela rosa, Esma i Kuroda su bilesorte koje su primenjivane i ove godine. Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje krompira bila 980.000,00 na 1 ha, što je najveća ostvarena vrednot proizvodnje u poređenju sa prethodne 2 analizirane godine. 2018. Godina je bila veoma pogodna za proizvodnju, odnosno agroekološki uslovi u bili zadovoljavajući i iz toga je rezultirao prinos od oko 35t po hektaru što je veče za oko 3 tone u poređenju na 2017.
Godinu i oko 12t u poređenju na 2016. godinu. Cena je ove godine je iznosila prosečno oko 28,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je do sad bio najveći i ostvarena je najveća dobit u iznosu od 744.255,00, što znači da je koeficijent ekonomičnosti bio 4,15. Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 235.745,00 po 1 ha. Troškovi su bili slični kao i prethodne godine. Ova godina je bila veoma povoljna za sve kulture i ostvaren je dobar prinos uz prihvatljive troškove. Učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 45%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 29%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 26%. Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova radne snage porastao za 3% što je razlog poskupljenja radnog časa sezonskih i povremenih radnika.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ogledno polje sa pšenicom je jesenas zbog suše zasejano sa mesec dana zakašnjenja, ali su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja pred žetvu mnogo obećava.Sitna kiša koja je rominjala iznad nepreglednog žitnog polja u selu Davidovac, nedaleko od Vranja, prestade da pada tek kada su poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela počeli da se okupljaju na manifestaciju "Dan polja ozimih strnih žita", koju je ove godine na gazdinstvu Marjana Nikolića organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba.

Uzorni poljoprivredni proizvođač, Dragan Nakić iz Rakovca nije krio zadovoljstvo zbog lepo odrađenog oglednog polja."Mislio sam da ovde neće roditi 'bog zna šta'. Drago mi je što su me stručnjaci demantovali ovakvim oglednim poljem na kojem posle obilne junske kiše bujaju zasejane sorte pšenice. Napraviću spisak sa sortama koje su dale odlične rezultate i njih ću sejati na svom imanju", kaže Dragan.Njegov prijatelj Zoran Stojanović iz Ristovca, koji uzgaja pšenicu na tri hektara je takođe prezadovoljan stanjem zasejane pšenice na oglednoj parceli. Posebnu pažnju je posvetio novim sortama pšenice za koje je od vranjskih poljoprivrednih stručnjaka čuo da daju prinose od pet do sedam tona po hektaru. Jedino mu je zasmetalo što na oglednom polju nije video više mladih poljoprivrednih proizvođača.Na ogledno polje sa pšenicom koje je postavio zajedno sa stručnjacima vranjske poljoprivredne službe i sinom Marjanom, ponosan je i Sreten Nikolić. Ovaj iskusni poljoprivredni proizvođač kaže da su zbog suše ogledno polje zasejali sa mesec dana zakašnjenja, ali da su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja, pred žetvu, mnogo obećava.Iako je ove godine "Dan Polja" održan u skladu sa naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnom mestu, zatvorenom i otvorenom prostoru poljoprivredni proizvođači nisu hteli da propuste ovaj, za njih veoma značajan događaj, pa je većina došla pod maskama poštujući predviđene mere zaštite od virusa korona. Imali su i mnogo pitanja za koordinatorku "Dana polja" Nadu Lazović Đoković i njene kolege koje su im i na ovoj manifestaciji strpljivo odgovarali na sva postavljena pitanja.

Predstavljajući im stanje useva na ovom oglednom polju, koordinatorka je rekla da se njihova proizvodnja odvijala u teškim vremenskim uslovima.Setvu je jesenas pratila suša koja se nastavila tokom novembra i decembra meseca. Imali smo blagu zimu tako da smo imali velike probleme sa biljnim bolestima, korovima i štetočinama. Otuda smo bili prinuđeni da primenimo sve agrotehničke mere. U jesen smo primenili mineralno đubrivo 'tri petnaestice'. Obavili smo dve folijarne prihrane azotom sa NutrActive koji je osigurao redovnu i produženu ishranu useva tokom cele vegetativne sezone što se može i golim okom videti na oglednom polju", istakla je Lazović Đoković i dodala da su divlji ovas tretirali preparatom Heliomah, ali on nije dao željene rezultate.

Nisu uspeli da ga eliminišemo i zbog toga će imati manje prinose u žetvi.Na ovom oglednom polju od 24 sorte pšenice i tri sorte tritikala, prema njenim rečima, najboljom se pokazala sorta tritikale Triamor gde se očekuju prinosi od preko osam tona po hektaru. Od pšenice odlično su ponele nove sorte Logika, Ikona, Elastika i Klimatika. To su sorte koje su prvi put ove godine zastupljene na oglednom polju vranjske poljoprivredne službe. Pored ovih sorti odlično se pokazala i sorta Apilco, Izalko, kao i već prepoznatljve Nikol, Sosthene i Anapurna.Od novosadskih sorti pšenice već po ustaljenom pravilu standardno očekujemo najveći prinos od sorti NS 40 s, Ilina, Simonida i Zvezdana, ali moram da naglasim da će nove sorte Igra i Rani otkos preuzeti ulogu pobede na našem području. Odličnom prinosu se nadamo i od Limagrinovih sorti Nikol, Avenija, Apač, Anapurna. Na ovom oglednom polju očekujemo prosečne prinose od šest tona po hektaru, a rodu od preko sedam tona nadamo se da će dati Logika, Klimatika, Apilco, Ilina, Izalco i Anapurna", naglašava Lazović Đoković.

Ona na kraju dodaje da će tek nakon žetve moći sa sigurnošću da predstavi prinose svake sorte pojedinačno i svu primenjenu agrotehniku u lokalnom poljoprivrednom biltenu koji priprema vranjska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, tako da će svi poljoprivredni proizvođači moći na osnovu rezultata da izaberu sortu za narednu setvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/dan-polja-u-vranju-obecava-dobre-prinose-zitarica/60681/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Virus šarke šljive se održava u prirodnim domaćinima roda Prunus. U prirodi se širi na 2 načina: sadnim materijalom i biljnim vašima. U savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja proizvodnji bez virusnog sadnog materijala i umnožavanju matičnih biljaka čije se zdravstveno stanje predhodno proverava. Kao vektor ovog virusa prvo je bila zapažena vrsta Brachycaudus helichrusi, Christof (1947), a u Jugoslaviji su otkriveni i drugi Phorodon humuli, Vaclav (1960), Myzus persicae Kassanis i Šutić (1965), Brachycaudus cardui, Šutić i Festić (1972). Lisne vaši prenose virus na ne perzistentan način. Ishranom do 5 minuta na zaraženom lišću one mogu odmah preneti virus dalje tj. obaviti zarazu zdravih biljaka. Uticaj na stepen prenošenja virusa ima udaljenost izvora zaraze. Virus se na udaljenosti od izvora zaraze od 100 metara preneo na 100% zdravih stabala u toku 10 godina, a na udaljenost od 500-800 metara u istom procentu virus je prenet na samo 1,5% zdravih biljaka. Svi virusi voćaka se prenose kalemljenjem.

Osnovna preventivna mera je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada. Širenje virusa u prirodi se ne može sprečiti ali se određenim merama može ograničavati. Te mere su sledeće : proizvodnja sadnog materijala samo u nezaraženim područjima gde nema izvora zaraze. Pre podizanja novih zasada neophodno je unistiti sva zaražena stabla roda Prunus koja su domaćini virusa. U novim zasadima odmah uklanjati sva stabla na kojima se pojavi zaraza. Suzbijanje biljnih vašiju je neophodna mera u rasadničkoj proizvodnji. Pooštravanje karantinskih mera i zakonskih propisa kojima se reguliše proizvodnja i promet sadnog materijala. Primena otpornih i tolerantnih sorti koje predstavljaju značajan genetski materijal u selekciji.

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala se zasniva na nekoliko postupaka. Okularnim odabiranjem biljaka koje ispunjavaju uslove u zdravstvenom i pomološkom pogledu. Odabrani materijal se podvrgava toplotnom lečenju – termoterapiji kako bi se uništili mogući virusi u buljkama. Zdrav početni materijal se može dobiti i izdvajanjem i gajenjem vršnog meristema koji je nezaražen virusima. Pre nego što se počne sa umnožavanjem ovog materijala on se proverava pomoću dva osnovna postupka: serološkim analizama i indikator biljkama. Od posebnog značaja je enzimski imunoadsorpcioni test (Elisa), pomoću koga se mogu otkriti male količine virusa u biljnom materijalu. Indikator biljke na određene viruse reaguju brzo i pokazuju dijagnostičke simptome. Biljni materijal čije je povoljno zdravstveno stanje potvrđeno proveravanjem umnožava se i on predstavlja super elitu iz koje se obrazuju elitni klonovi i matična stabla za rasadničku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/16/vocarstvo/preventivne-mere-za-sarku-sljive/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 16 jun 2020 14:34

Svi se latili motike i sade bašte

Poljoprivreda je u doba epidemije virusa korona isplivala u prvi plan. Narod se okrenuo maksimalno radu u baštama i obrađivanju zemlje, što je rezultiralo rekordom u zasejanim površinama. Zvanični podatak kaže da je u Srpskoj zasejano 20.000 hektara više nego inače u ovom periodu, otkriva u intervjuu, za "Novosti", Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.

- Narod koji nikada nije sejao, sada jeste. Povećale su se zasejane površine i kod, da kažem, profesionalnih ratara. Sa terena su podaci da se mnogo uvećala i prodaja semena, đubriva, zaštitnih sredstava - ističe ministar Pašalić.

Da li ovo znači da nema straha od nestašice hrane, pa čak i ako se korona vrati?

- Resurs u hrani je bezbedan. Nema straha od gladne godine. Možemo proizvesti količine hrane koja nam je potrebna. Od mleka, pilećeg, junećeg i svinjskog mesa. Proizvodnja pšenice nije upitna. Imamo stabilnu situaciju. Na tržištu sada imamo i višak junećeg i jagnjećeg mesa jer ugostitelji nisu radili. Očekujemo otvaranje inostranih tržišta poput Turske, što će pomoći uzgajivačima mesa da ga prodaju.

Šta znači veliko povećanje broja poljoprivrednika za RS?

- To je odlično. Kod nas je sada zaživela i "urbana poljoprivreda", kako po malim, tako i velikim sredinama. Ona je sjajna jer pored proizvodnje hrane ljudi borave više u prirodi. Urbana poljoprivreda ima odličan društveno-socijalni momenat za građane i ona je već zaživela po celoj Evropi poslednjih godina, a evo stiže i kod nas. Zasada Banjaluka prednjači. Kreiramo i mere da je ojačamo. Ovde je bitan i detalj da građani koji proizvode hranu znaju da je to zdrava hrana bez dodataka.

Da li su umanjene kapitalne investicije u resoru poljoprivrede?

- Nisu. Naprotiv, imamo veliki interes građana za podsticaje. Povećali smo budžet za kapitalne investicije sa sedam na 14 miliona KM. Agrarni budžet je 75 miliona maraka i najveći je u istoriji RS. Imamo oko 1.500 ljudi prijavljenih za traktore i priključke.

Koliki je broj gazdinstava u Srpskoj?

- Broj gazdinstava se smanjuje, ali oni koji ostaju se ukrupnjavaju, specijalizuju i postaju moćniji. To je trend u Evropi. Sada u RS imamo oko 45.000 gazdinstava u registru. Bilo ih je više oko 100.000 pre desetak godina. Broj pratimo prema proizvođačima mleka. Iako broj mlekara pada, raste proizvodnja mleka, što govori da se modernizuje proizvodnja.

Kako uopšte zadržati ljude na selu?

- Kroz razne podsticaje. Mi svim mladim agronomima dajemo podsticaj od 40.000 KM da pokrenu biznis na selu. Od ove godine isplaćujemo i 500 KM za svako rođeno dete na selu.

Započelo je i brendiranje proizvoda iz RS?

- Tako je. Brendiramo geografsko poreklo. Završili smo nevesinjski krompir, sada radimo na brendiranju proizvoda od drenje u Drvaru.

Zbog obilnih padavina, da li je u sektoru vodoprivrede sve pod kontrolom?

- Od 2014. godine kada su bile poplave, u kapitalne objekte u vodoprivredi je uloženo oko 215 miliona KM. Konstantno radimo na sanaciji nasipa, uređenju korita i objekata u RS.


POJAČANE KONTROLE U "ŠUMAMA RS"

U "ŠUMAMA RS" sa policijom se kontroliše promet trupaca?

- Sa policijom smo pokrenuli akciju, gde radimo kontrolu svih kamiona koji voze drvni sortiment. Proveravamo da li su papiri čisti i da se spreče i sankcionišu nelegalno izvlačenje i prodaja trupaca.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:870744-Boris-Pasalic-Svi-se-okrecu-gajenju-povrca

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30