Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Објављено у Agroekonomija

U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.Srbija je u Evropi, ako isključimo Tursku, zemlja sa najvećim površinama pod dunjom, i to više od 1.600-1.700 hektara. Međutim, orijentacija domaćih proizvođača usmerena je isključivo ka preradi odnosno proizvodnji rakije, saznajemo od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenada Magazina.

Da se srpska dunja uzgaja pretežno za ovu namenu, potvrđuje i proizvođač Ranko Čabilovski iz Novog Sada čiji se voćnjaci pod ovom kulturom nalaze na površini od dva hektara u Plandištu u Banatu. Pre šest godina upustio se u ovu proizvodnju kada je zasadio prvi voćnjak, dok je nove zasade uveo pre godinu dana te sada ima ukupno 1.200 stabala. Za dunju se, kaže, odlučio zbog isplativosti proizvodnje.Za dunju sam se odlučio jer za sada ima najbolji odnos uloženog vremena i vrednosti koja se može ostvariti odnosno profit. Dunja je skupo voće i sa manjim prinosima može da se ostvari dobra zarada. Nema problema što se tiče kvaliteta, jer se ona svakako proizvodi za preradu gde nije neophodan vrhunski kvalitet i on i ne utiče toliko na cenu", ocenjuje Čabilovski.Plodove plasira malim destilerijama i pojednicima koji peku rakiju za svoje potrebe. Ove godine nada se zadovoljavajućem rodu. Trenutno je u njegovom voćnjaku, kaže, dobra situacija, očekuje 20 do 30 tona po hektaru, sa mrazem nije imao problema, ali ukazuje da najveću opasnost po ovo voće predstavlja bakteriozna plamenjača ervinija.

"Dunja je specifična voćna vrsta zato što kasnije cveta tako da gotovo nikad nema problema sa mrazem, ako dunja izmrzne onda je verovatno sve drugo od voća izmrzlo. Najveći problem kod dunje je bakteriozna plamenjača koja ume ponekad i da desetkuje prinose. Od te bolesti najviše zavisi rod. Ko se izbori sa tim, može da očekuje 20 do 30 tona po hektaru što je dobro. Za sada je kod mene dobra situacija."Da je ervinija najveći neprijatelj dunje, smatra i Magazin i ističe da je to glavni razlog zašto neki voćari ne ulaze u proizvodnju dunje.

"U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada. Očekuje nas neizvesna godina, dosta smo izbegli oštećenja od mraza koja smo imali na drugim voćnim vrstama jer ona kasno cveta pa je to u ovom slučaju dobro", kaže Magazin.Dodaje da se u poslednje vreme može primetiti da proizvođači pokušavaju da, uz promenu sortimenta, dođu do boljih rezultata i smanje problem sa ervinijom.

"Ipak, ko uspe da sačuva plodove od ervinije može jako dobro da proda plodove koji se lako beru, a tržište apsorbuje svu proizvedenu količinu. Ne traži se kvalitet da plod mora da bude savršenog izgleda, već plod koji može da zadovolji prerađivačku industriju", ističe naš sagovornik.Osim ervinije, problem kod ovog voća, dodaje, predstavlja neodgovarajući moment berbe i neadekvatno postupanje sa plodovima u periodu posle berbe do prerade.

"Proizvođači moraju da imaju u vidu da je kod dunje mnogo bolje obratiti plodove ranije i držati ih u hladnjači gde će dozreti jer tako mogu da dozru ujednačeno, da razviju aromu i da budu spremni za rakiju. Potrebno je pratiti temperaturu, nije isto da li pred berbu imamo visoke temperature ili hladno vreme, uslovi čuvanja plodova se u tom slučaju menjaju."Ističe da su pod većim rizikom mladi zasadi u koje, napominje, ervinija ne bi smela da uđe. Ukoliko do toga dođe, objašnjava, mlado stablo zaraženo ervinijom ima mnogo češća sušenja i problema u daljem razvoju.

"Savet je da se u mladim zasadima pupoljci zakidaju, da se sprovodi adekvatna zaštita, tako da kad stabla dovoljno ojačaju može dolaziti do zaraza sa ervinijom, ali će to mnogo manje dovoditi do sušenja stabala."Kada je u pitanju industrija prerade, Magazin ukazuje da se u tom segmentu pretežno traži leskovačka dunja.

"Leskovačka dunja je vodeća, a prati je vranjska. Kvalitet dunje koja se proizvede u Srbiji je dosta solidan."

Najveće površine pod ovim voćem, ukazuje Magazin, nalaze se u južnoj i centralnoj Srbiji i to pretežno u opštini Blace, Aleksandrovcu, Kraljevu, Prokuplju i Vranju, ali, dodaje, zastupljena je i u severnim predelima naše zemlje. Iako prinosi variraju od godine do godine, napominje da se beleži trend rasta."Možemo reći da je višegodišnji prosek otprilike 14.000 tona. Iako nemamo veliku orijentaicju ka izvozu dunje kao svežeg ploda, imamo izvoz voćnih rakija koji raste budući da je to naš specifičan proizvod koji se u malom broju može videti u svetu."

Ocenjuje da je cena dunje u Srbiji stabilna pozivajući se na činjenicu da nema velikog izbora i velikog drugog tržišta koje apsorbuje ili šalje dunju na naše tržište te, u smislu toga, ne očekuje drastične promene po pitanju cene ovog voća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/neizvesna-godina-za-dunju-problem-ervinija/60663/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 15 jun 2020 08:23

Da li znate šta je čuvarkuća?

Danas startuje novi projekat Privredne komore Srbije – "Stvarano u Srbiji". To je jedan od načina za pomoć i promovisanje srpske ekonomije. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je za RTS da to nije jednostavna kampanja koja se bavi promocijom domaćih proizvoda, već potpuno nova filozofija.Marko Čadež je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je stvoren kolektivni žig koji se zove "čuvarkuća".

Kako je objasnio, to neće značiti samo da je neki proizvod proizveden u Srbiji, već će govoriti i na koji način je proizveden, kojeg je kvaliteta i koliko je uloženo domaćeg znanja, sirovina i rada.

"Kupac kada vidi žig u radnjama, on zna da je u taj proizvod uloženo više od 80 odsto rada i vrednosti odavde", poručio je Čadež.

Napominje da je to nova filozofija za kupce, jer znaju da su u neki proizvod uključeni domaći dobavljači, a na taj način se stvara novac za renoviranje škola.

"Zašto bismo nešto uvozili ako imamo isti kvalitet ovde? To je ‚čuvarkuća‘ i na taj način čuvamo kuću", poručio je Čadež.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3986959/radnje-proizvod-zig-stvarano-u-srbiji.html

Објављено у Agroekonomija

Primena pravilnika o voćnim sokovima odlaže se do 1. januara 2021. godine, predviđeno je izmenama pravilnika ovjavljenih u najnovijem Službenom glasniku.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donelo je pre više od godinu i po dana Pravilnik o voćnim sokovima i određenim srodnim proizvodima namenjenim za ljudsku upotrebu. Prvobitno je primena planirana za 1. jul 2020.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta voćnog soka kao i voćnog nektara.

Na primer, ako se proizvod dobija od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč "voće" može da se zameni nazivom te vrste voća, primera radi naziv: "voćni sok jabuke" zamenjuje se nazivom: "sok jabuke".

Za proizvode koji se proizvode od dve ili više vrsta voća, naziv proizvoda se sastoji od naziva upotrebljenog voća, prema opadajućem redosledu, na osnovu količine upotrebljenog voćnog soka ili voćne kaše.Ako se proizvod dobija od tri ili više vrsta voća, nazivi voća u nazivu proizvoda mogu da se zamene izrazom - "od više vrsta voća", ili sličnim rečima ili brojem upotrebljenih vrsta voća.

Voda koja se isključivo dodaje koncentrisanom voćnom soku i koncentrisanoj voćnoj kaši, radi vraćanja u prvobitno stanje, pri čemu je količina dodate vode jednaka količini vode koja je izdvojena prilikom njegovog koncentrisanja, ne mora da se navodi u spisku sastojaka.

Ako se voćnom soku dodaje voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva u količini većoj od one koja im je tehnološkim postupkom uklonjena, to treba da se navede na deklaraciji proizvoda, u spisku sastojaka.

Kod mešavine voćnog soka i voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka kao i kod voćnog nektara, koji je delimično ili u potpunosti dobijen od jednog ili više vrsta koncentrisanih voćnih sokova i/ili koncentrisanih voćnih kaša, na deklararaciji proizvoda navode se reči: "proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše" ili "delimično proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše".

Kod voćnog nektara, na deklaraciji treba da se navede minimalan sadržaj voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka rečima: "udeo voća: najmanje...%".

Pri označavanju koncentrisanog voćnog soka koji nije namenjen isporuci krajnjem potrošaču, mora se navesti da li je dodat i u kojoj količini limunov sok, sok od limete ili materije za regulisanje kiselosti u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/odla%C5%BEe-se-primena-pravilnika-o-vo%C4%87nim-sokovima

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 15 jun 2020 08:16

Nove mere za veći prinos u poljoprivredi

Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica biće prve lokalne samouprave u Srbiji koje će dobiti najsavremenije meteo-stanice i poljoprivrednicima omogućiti podatke u realnom vremenu o mikroklimatskim uslovima i predviđanje vremenskih prilika sa preciznošću od 90 odsto, saopštio je NALED.To je deo unapređenja koji će doprineti efikasnijem i lakšem prikupljanju podataka koji za cilj ima povećanje prinosa, uz optimalnu upotrebu đubriva, pesticida i vode.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

– AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta – naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu.

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

– U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65% zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj saradnji, rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nove-meteo-stanice-za-veci-prinos-u-poljoprivredi/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30