Чланци поређани по датуму: subota, 13 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 13 jun 2020 15:09

Kako povećati prinos trešanja?

U voćnjaku Agrodunava u Karavukovu branje trešanja je u punom jeku. Mada ova godina nije naklonjena voćarima, zbog kasnih mrazeva i sadašnjeg kišnog perioda, u Karavukovu su zadovoljni.

Rezultat od 17 tona po hektaru postignut 2016. godine na oglednom polju trešnje teško je ponoviti, ali ovogodišnji rod takođe je dobar i u Agrodunavu koji ima 10 hektara trešnje u punom rodu i mladi zasad na još 10 hektara su prezadovoljni, jer trešnju je bilo teško sačuvati. Celokupan rod se pregleda, radi se kalibracija i samo najkvalitetnije trešnje se pakuju i prodaju supermarketima.

- Solidno izgleda, s obzirom kakva je godina. Pre ovih kiša bilo je jakih mrazeva, koji su trajali jako dugo, bila je velika borba sa mrazem, uspeli smo da sačuvamo dobar deo roda. Jedna sorta je stradala, očigledno osetljiva na mraz. Ove druge su sasvim solidno rodile. Sada nas ometaju i ove kiše svakodnevne - kaže Stevan Stanojković, direktor ZZ Agrodunav.

- Ovaj zasad kao i ogledni voćnjak PSS je specifičan po tome što je zastupljeno šest sorti, koje imaju različito vreme cvetanja, pa samim tim i različito vreme sazrevanja pa je zaštita morala da se usmeri i na to - kaže Tatjana Veselinović, koordinator prognozno izveštajne službe PSS Sombor.

Dodaje da su pored toga u zasadu imali i bumbare, pa su izbor fungicida suzili i vodili računa o fungicidima koji mogu da se koriste u zasadima gde su zastupljeni bumbari.

- S obzirom na to da smo jedan od regionalnih centara prognozno izveštajne službe, a ovaj voćnjak je jedan od punktova u kojim pratimo bolesti na zasadima trešnje, pa u njima imamo meteorološku stanicu koja služi za prikupljanje svih meteoroloških podataka i sve feromonske klopke koje nam služe za praćenje svih štetnih organizama u ovim zasadima - dodala je.

Prvi savremeni voćnjak zasadila je na jednom hektaru Poljoprivredna stručna služba Sombor 2012. godine, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Nakon tri godine zasađen je još jedan hektar i danas je trešnja najprepoznatljiviji proizvod Karavukova.

- Mi sada imamo na našem oglednom polju osam sorti i ove godine već smo dobili jedan benefit od toga, jer ne sazrevaju u isto vreme, tako da ćemo imati možda čitavih 30 dana berbu. Možemo sa manjim brojem kvalitetnih radnika to da oberemo i drugačije se odnose prema niskim temperaturama. Mi smo imali u fazi cvetanja nekoliko dana sa minus sedam i pored antifrost sistema i zadimljavanja došlo je kod određenih sorti do značajnog umanjenja. Naročito je stradala kordia, ali na primer sorta ferovia će biti za berbu za desetak dana. Ona je mnogo bolje podnela - kaže Vladimir Sabadoš.

Kvalitet, količina i kontiuitet su osnovni parametri da bi trešnja našla put do kupaca. Ovde kažu da su sve to postigli, ali i da tako moraju i da nastave, jer u voćarstvu greške se skupo plaćaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2911360/dobar-rod-tresnje-u-karavukovi-u-uzgoju-pomazu-i-bumbari

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U prodavnicama širom Sjedinjenih Država može se naći mnoštvo prehrambenih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji. Pored proizvoda velikih i poznatih kompanija i proizvođača, u ponudi na američkom tržištu nalaze se i proizvodi malih firmi, za koje čak i mnogi u Srbiji nisu čuli.Međutim, kako je ove godine svetska ekonomija naišla na ogromnu, neočekivanu prepreku - pandemiju koronavirusa - izvoznici su se našli pred izazovom kakav do sada nisu imali.

Mnoge kompanije imale su problem sa izvozom svojih proizvoda, a jedna od njih je i "Happy Honey", kompanija iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i prodajom visokokvalitetnog sirovog meda.Kada su uslovi normalni, njihovi proizvodi mogu se naći u čak 276 prodavnica američkog lanca "Cost Plus World Market". Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci korona ih je stavila na muke koje i dalje traju.

"Od početka godine ništa nismo izvezli zbog korona-krize. Plan nam je da nastavimo sa izvozom čim prođe ova situacija, odnosno čim bude moguće", rekao je za B92 CEO i suvlasnik te kompanije Aleksandar Vučković.

On nam je dao i jedan interesantan podatak kada je reč o potražnji na američkom tržištu, a to je da njihove proizvode zapravo i ne kupuju naši građani koji tamo žive.

"Naši građani uglavnom kupuju proizvode naših poznatijih brendova. Ono što mi izvozimo više kupuje američko stanovništvo", objašnjava Vučković.Često se u medijima može naići na tekstove o tome kako se domaća roba može po nižoj ceni "preko bare" nego kod nas. U realnosti, zaista postoji osetna razlika u cenama u odnosu na srpsko tržište, samo ne onako kako se priča. Uglavnom je sve dosta skuplje u Americi, pa čak i do tri puta skuplje za neke proizvode.

Tako, na primer, brzi uvid u ponudu jednog američkog trgovinskog lanca u čijoj ponudi ima i proizdova iz Srbije pokazuje da su cene, ipak, primetno više. Tako litar suncokretovog ulja dostiže cenu i do 4,23 dolara, što je oko 450 dinara, dok je u Srbiji za isti proizvod istog proizvođača potrebno oko 135 dinara.

Ukoliko, pak, želite da kupite srpsku kafu u Americi, moraćete da izdvojite oko 6,35 dolara, dok ćete u Srbiji 500 grama iste kafe platiti oko 450 dinara.

Gazirana voda uvezena iz Srbije takođe je skuplja u SAD, pa tako za jednu flašu treba izdvojiti čak 150 dinara, odnosno 1,4 dolara, dok u Srbiji istu vodu istog proizvođača možete kupiti za oko 40 dinara.

Cene za slatkiše i grickalice srpskih proizvođača takođe se razlikuju, a, interesantno, proizvod za koji nema velike razlike u cenama je - pirinač. U Americi ćete 900 grama pirinča uvezenog iz Srbije platiti 1,9 dolara, odnosno odnosno oko 200 dinara, dok se u Srbiji kilogram tog istog pirinča prodaje po ceni od oko 220 dinara.Međutim, nije na sve naše izvoznike pandemija koronavirusa uticala negativno. Tokom krize najbolje su, čini se, prošli oni koji svoje proizvode nude i preko onlajn platformi. U vremenu kada je poželjna socijalna distanca, najsigurnija kupovina je bila ona koje se mogla obaviti iz sigurnosti doma.Da je tako potvrđuje i slučaj kompanije "Šumska tajna" iz Veternika, koja se bavi proizvodnjom raznih prirodnih proizvoda poput čajeva, namaza od pečuraka, humusa i drugih. Oni za B92.net kažu da nisu imali problema kada je reč o plasmanu svojih proizvoda, pa ni na američkom tržištu."Naši proizvodi, pored toga što se mogu naći u tri-četiri prodavnice u SAD, su bili i jesu dostupni za naručivanje preko Amazona, tako da smo dosta toga prodali onlajn. Inače, prvi put u istoriji je u Americi zabeležena ovolika stopa prodaje preko interneta”, objašnjava Nikola Stanišić, prvi čovek ove kompanije.

Što se tiče popularnosti proizvoda, Stanišić ima slično iskustvo kao i ljudi u kompaniji "Happy Honey" .

"Amerikanci su ti koji uglavnom kupuju naše proizvode, zato što naši ljudi više kupuju džemove, ajvare i slično. Naši proizvodi su veganski, za dijabetičare, visokoproteinski, može se reći 'hipsterski'. Možda ih kupuju deca naših ljudi koji žive tamo", objašnjava Stanišić. "Šumska tajna" je u jeku korona-krize zabeležila rast prodaje od 30 odsto na srpskom tržištu. Stanišić ovo objašnjava time što je našim ljudima tokom trajanja vanrednog stanja prioritet bio da se obezbede hranom.

Kada su cene proizvoda kompanija sa kojima smo razgovarali u pitanju, važi isto pravilo — proizvodi su skuplji na američkom tržištu nego kod nas. Tako u Srbiji teglicu meda sa đumbirom možete kupiti po ceni od 599 dinara, dok u Americi, na ista teglica košta od 4 do 15 dolara. Takođe, namaz od crnog tartufa jeftiniji je u našoj zemlji — standardna cena je 649 dinara. Ukoliko ga naručujete preko Amazona, pak, cena je 15 dolara po tegli.Inače, podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govore da je tokom 2019. godine, ukupan obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa SAD iznosio 64,6 miliona dolara, što je oko 10 odsto manje nego 2018.U godinama pre toga prosečna godišnja vrednost ostvarenog izvoza iznosila je 37,6 miliona dolara, dok je prosečna godišnja vrednost uvoza bila na nivou od 19,8 miliona dolara. To znači da ke Srbija sa SAD u ovom segmentu godišnje beležila 17,8 miliona dolara suficita.

Izvoz proizvoda iz Srbije u SAD regulisan je Opštim sistemom preferencijala, kojim je omogućen izvoz srpskih proizvoda u SAD bez ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije za B92 navode i da je saradnja Republike Srbije Srbije i SAD u oblasti poljoprivrede u usponu, ali da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene, naročito izvozom proizvoda višeg stepena prerade iz Republike Srbije i to proizvoda i prerađevina od voća, povrća, proizvoda konditorske industrije i drugih.

Uslov koji roba mora da zadovolji je i kriterijum porekla, odnosno da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti i da se direktno isporučuje iz Srbije. Opšti sistem preferencijala poslednji put je reaktiviran 2018. i važiće do kraja 2020, kada se očekuje nova reaktivacija.

 Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=06&nav_id=1693510

 



Објављено у Agroekonomija

Mere podrške razvoju poljoprivrede u opštine Čajetina ove godine sprovode se kroz odvojene konkurse, a prvi koji se odnosi na investicije u fizička sredstva gazdinstva na snazi je od 10. juna do 10. jula. U Eko Agraru je i ove godine namenjeno od 40 hiljada do 800 hiljada dinara po jednom gazdinstvu koje ispunjava uslove u sektorima mesa, mleka, jaja, voćarstva, pčelarstva i akvakulture. Među prihvatljim investicijama su nabavke mašina za setvu, đubrenje, ubiranje, transport, a treba znati da u obzir dolaze nove mašine i oprema. Među dobavljačima sa kojima je obavezan kupoprodajni ugovor uz račun, nalaze se domaći proizvođači i ovlašćeni uvoznici, a jedan od njih se predstavio i na nedavnom Agro danu.

„Ovde u Čajetini ljudi su najviše zainteresovani za opremu za farme poput rasturača stajnjaka, prikolica, cisterni i sa tim smo prisutni. Čuli smo da je opština izašla sa svojim subvencijama, prisutne su i državne subvencije i trudimo se da svojim poslovanje učinimo da svake godine snižavamo cene i da učinimo pristupačnijim sve naše proizvode,

kaže menadžer prodaje u „Majevici“ Radovan Koman. Na snazi su i javni pozivi pozivi koje je raspisalo ministarstvo poljoprivrede za nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji u investicijama sprovedenim od 1. januara 2020. godine do završetka konkursa, 15. juna, kao i za kupovinu novog traktora do 30. juna. Iznos državnog podsticaja je 65%, a važno je napomenuti da se po jednoj investiciji ne mogu korisiti subvencije i od opštine i od države.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/subvencionisana-nabavka-poljoprivrednih-masina-video/

Објављено у Agroekonomija

Domaćinstvo Vukićevća iz Samaila poljoprivrednom proizvodnjom se bavi više decenija. S kolena na koleno, prenose znanje i proširuju proizvodnju. Ovo petočlano domaćinstvo opstaje sopstvenim radom. Ipak, povoljniji krediti omogućili bi im da obnove mehanizaciju.

Posla ima od ranog jutra. Dobrom organizacijom, Vukićevići sve postižu. Imaju dovoljno za sopstvene potrebe, ali i za prodaju.

"Može da se živi, ali da je teško, teško je. Meni je drago što su deca nastavila dalje da rade, da proširuju, vidim da su privrženi poljoprivredi," kaže Mirjana Vukićević, nastariji član domaćinstva.

Mladi Vukićevići pokušavaju da očuvaju tradiciju. Sigurni su da uz pomoć države mogu da prošire proizvodnju.

Petnaestogodišnja Nikoleta Vukićević voli da živi na selu. "Lepo je," kaže ona, "imamo lepe običaje i trudimo se da ih prenesemo.
Njen brat, Nikola Vukićević, dodaje:" Hteo bih da proširim stočni fond , još ako bi bilo nekih povoljnih kredita da napravim još štala i da s kupim novu mehanizaciju".

Vukićevići imaju sedam krava, sedam hekatara sopstvene zemlje, a obrađuju još petnaest hektara iz zakupa. Mišljenja su da na selu može lepo da se živi.
" Značio bi mi neki povoljniji kredit sa dužim grejs periodom i povoljnijom osnovnom kamatom," kaže Aleksandar Vukićević.

Osnovna im je proizvodnja mleka, ali sada se orijentišu na jagode jer su to, kažu, prve pare u toku godine. Na 25 ari imaju desetak hiljada sadnica, planiraju da dupliraju broj.

Vukićevići rado prihvataju savete poljoprivrednih stručnjaka, kako bi unapredili proizvodnju. Bili su i domaćini Dana polja strnih žita, koje je organizovala Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3985660/sta-je-potrebno-da-bi-uspesni-poljoprivrednici-postali-jos-uspesniji.html

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30