Чланци поређани по датуму: četvrtak, 11 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 11 jun 2020 17:27

Skok plasteničke proizvodnje u Vojvodini

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 11 jun 2020 06:47

Osiguranje poljoprivrede ima smisla

U Leliću kod  Valjeva AGROPRESS uz podršku DUNAV OSIGURANJA održao je stručnu radionicu o značaju voćarstva, organske poljoprivbrede i osiguranja poljoprivredne proizvodnje tokom koje su iskustva razmenili poljoprivrednici koji imaju i oni koji nemaju osiguranje.  

Poljoprivrednik iz Pepeljevca kod Lajkovca Vladimir Mitrović  koji ima ratarsku proizvodnju na 120 hektara a gaji i goveda i svinje dve godine je osiguranik. 

"Nije bilo zadovoljavajuće sa drugim osiguranjima pa sam prešao prošle godine u Dunav osiguranje, bila su u dva navrata udari grada, izašli su ljudi realno procenili štetu na oko 800.000 dinara i to je isplaćeno relativno brzo", rekao je on.

Kako je dodao skoro celokupnu ratarsku proizvodnju od najvećeg rizika - udara grada osigurava u Dunav osiguranju.

"I mladjim i starijim nosiocima gazdinstava preporučujem da sve osiguravaju jer to ima smisla", rekao je on. 

Dunav osiguranje stalno radi na edukaciji poljoprivrednika. Kompanija podržava Udruženje novinara AGROPRESS na projektu “Preduzetništvo u agrobiznisu” gde se u vidu radionica radi na obuci poljoprivrednika kako da što uspešnije realizuju proizvodnju kojom se bave. Treća radionica u ovoj godine  bila je usmerena na podizanje svesti o značaju osiguranja, organsku poljoprivredu i voćarstvo.

Vladimir Mitrović, nosilac poljoprivrednog gazdinstva iz  Pepeljevca

Na tribini održanoj u etno kući Radosavljević u selu Lelić kod Valjeva učestovali su i savetodavci u poljoprivrednoj službi kao i predavači u poljoprivrednoj školi. 

Milan Novaković, upravnik školske ekonomije „Poljoprivredne škole“ u Valjevu

Upravnik školske ekonomije Poljoprivredne škole u Valjevu Milan Novaković rekao je da ta ustanova ne osiguravaju samo useve, nego i učenike i radnike, traktore i vozila, plodove i stočni fond. 

Farma svinja u Pepeljevcu

"Sve osiguravamo a tokom dugogodišnje saradnje sa Dunav osiguranjem imali smo vrlo korektnu saradnju", rekao je on. 

Naveo je da je prošle godine bila velika šteta od 1,3 miliona dinara na sadnom materijalu, a kod uginuća životinja iznosila je 300.000 dinara, i dodao da je sve naplaćeno bez problema. 

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Jovan Milinković ocenio je da još uvek postoje gazdinstva, gde su stariji proizvodjači koji teško prihvataju novine i smatraju da je osiguranje trošak.

Jovan Milinković, savetodavac Stručne službe za voćarstvo i vinogradarstvo za Kolubarski okrug

"Ne shvataju da je osiguranje mogućnost da ne daj bože sutra nadoknade ozbiljnu količinu novca koje bi ostvarili proizvodnjom. Smatram da treba puno još raditi prvenstveno na edukaciji, da ljudi shvate da je osiguranje po meni u našim uslovima, gotovo besplatan vid zaštite ", rekao je on. 

Glavna filijala Dunav osiguranja Valjevo posluje na teritoriji Kolubarskog okruga a i pokriva Valjevo, Osečinu, Ub, Lajkovac, Mionicu i Ljig. 

Poljoprivrednicima osigurava sve vrste gajenih kultura, gde pokriva šte u rasponu od  grada i groma do oluja i ranog mraza kod voćarskih kultura, a nudi i osiguranje životinja. 

Direktorka "Dunav osiguranja" u Valjevu Tatjana Unković rekla je da na području Kolubarskog okruga postoji tendencija rasta u osiguranju poljoprivrede od 12 miliona dinara premija pre nekoliko godina do 19 miliona dinara koliko je premija bila 2019. godine.  

Tatjana Unković, direktorka Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Valjevu

" Neki smatraju da je osiguranje skupo, a evo samo jednog primera za maline gde je očekivani prinos na 10 ari jedna tona, cena maline je 150 dinara za kilogram, pa je vrednost 150.000 dinara a ugovaranjem učešća u šteti od 10 procenata  premija sa porezom iznosila bi 5.154 dinara. Sa 70 odsto regresiranja koliko se odborava u ovom regionu cena osiguranja za tog poljoprivrednika iznosila bi 1544 dinara", istakla je ona. 

Na trećoj radionici, čiji je suorganizator bilo udruženje novinara "Agropres", iskustva su razmenjivali stručnjaci i poljoprivredni proizvodjači. 

Zajednički je konstatovano da osiguranje pruža proizvodnju sa manje briga posebno u uslovima sve većih posledica koje donose klimatske promene. 

Izvor: TANJUG

FOTO: Aleksandar Mijatović

 

Објављено у Osiguranje

Nastavak podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede BEOGRAD, 10. juna (Tanjug) - Gradski Sekretarijat za privredu objavio je da se nastavljaju obustavljeni postupci za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti mehanizacije, stočarstva, pčelarstva, voćarstva i povrtarstva za ovu godinu na teritoriji grada Beograda. Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina nastavlja se nakon vanrednog stanja, zbog čega je bio prekinut. Sredstva u iznosu od 130 miliona dinara koja su obezbeđena za ova podsticajna sredstva, promenjena su i sada iznose 113.510.000 dinara, navedeno je u saopštenju. Prihvatljivi troškovi su za nabaku novog traktora snage motora do 60 kilovata sa standardnim delovima, uređajima i opremom, uključujući pripadajuću traktorsku kabinu ili zaštitni ram. Takođe, nastavlja se Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva. Sredstva u iznosu od 20 miliona dinara koja su obezbeđena za dodelu podsticajnih sredstava u ovoj oblasti menjaju se i sada iznose 10 miliona dinara. Nastavljen je postupak dostave prijava na Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva. Sredstva u iznosu od 40 miliona dinara koja su obezbeđena menjaju se i sada iznose 30 miliona dinara. Nakon vanrednog stanja nastavljen je i postupak dostavljanja prijava za Javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti voćarstva i povrtarstva. Sredstva u iznosu od 50 miliona dinara se menjaju se, tako da iznose 40 miliona dinara. Prijave dostavljene od 4. marta do 17. marta smatraju se blagovremenim, kao i dokumentacija pribavljena po javnom pozivu od 4. marta. Preostali rok za dostavljanje prijava po javnom pozivu je petnaest radnih dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja. (Kraj) jls/dž

Izvor: Tanjug

Објављено у Agroekonomija

Episkop šabački i administator valjevske eparhije SPC, najstariji po stažu vladika u SPC, odlučio je da Ordenom vladike Nikolaja odlikuje ministra poljoprivrede u Vladi Srbije, Branislava Nedimovića, bivšeg gradonačelnika Sremske Mitrovice. Nedimović je, kaže vladika za "Novosti", kao čelnik Sremske Mitrovice, pre nekoliko godina, zatražio blagoslov da se i u selu Ravnju, istorijski čuvenom po junaštvu, ne samo iz epske poezije o Zeki Buljubaši i njegovim "golaćima" i u delima Janka Veselinovića, izgradi crkva, "jer je bilo jedino selo u tom delu Srema bez pravoslavne bogomolje". -Dao sam blagoslov od srca, a zahvaljujući gospodinu Nedimoviću izgradnja bogomolje je odmah počela i, evo, završena je na radost svih nas -kaže vladika Lavrentije. -Od trenutka kada je došao po blagoslov i sve do sada video sam da je reč o ličnosti, koja nosi ljubav prema svome rodu i Bogu i zato neka nosi orden sveca iz Lelića i neka se njime ponosi. Orden Nedimoviću biće uručen na osvećenju crkve, danas(četvrtak) u Ravnju, koja je posvećena Svetom caru Konstantinu i Jeleni, a placa za nju, površine 40 ari, darovao je meštanin profesor Tomislav Pavlović.

Izvor: www.novorsti.rs

Објављено у Nagrade i priznanja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30