Чланци поређани по датуму: subota, 09 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pre primene pesticida, potrebno je ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida, jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida. U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano da je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid, potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

Test se obavlja na sledeći način:

Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo, jedan po jedan, prvo se dodaje čvrsta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je, na primer, odvajanje slojeva, taloženje, zagrevanje, preterano penušanje preparati nisu kompatibilni i ne smeju se koristi zajedno.

Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći:

Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem
Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)
Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:
-Prvo staviti čvrste formulacije–WF,DF,WDG;
-Tečne formulacije – SC,SL;
-Praškaste formulacije–S,SP;
-Adjuvanti;
-Koncentrati za emulziju–EC
Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača
Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.
Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Iako je kiša najbolji izvor obezbeđivanja vlage u zemljištu, zbog sve češćih klimatskih promena, uočava se značajan nedostatak padavina u periodima kada je zemljištu to neophodno, što okreće poljoprivrednike veštačkom navodnjavanju useva. Ovu zimu obeležilo je pretežno suvo vreme, te se veliki poljoprivredni proizzvođači moraju osloniti na navodnajvanje. Međutim, u tom procesu veoma je važno koristiti adekvatnu vodu.Pre početka bilo kakve poljoprivredne proizvodnje koja zahteva upotrebu navodnjavanja, potrebno je konsultovati stručnjake i odneti vodu na analizu kako bi se videlo da li je odgovarajućeg sastava, da li je odgovarajuća mineralizacija, mikrobiološka ispravnost, toksikološka ispravnost i onda krenuti sa poljoprivrednom proizvodnjom", ukazuje Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodaje da je to bitno ukoliko su u pitanju kulture koje zahtevaju veliku količinu vode.Svest poljoprivrednika o značaju kvaliteta vode za navodnjavanje se podiže, navodi ona, ukazujući da je u toku prošle godine na adresu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu stiglo najviše zahteva za kontrolu kvaliteta vode od onih koji su želeli da uđu u proizvodnju borovnice.

"Oni su hteli da budu sigurni da je voda ispravna s obzirom na to da ulažu u ovu proizvodnju više desetina hiljada evra. U povrtarstvu je takođe veoma važna analiza vode, te savetujemo proizvođačima da dva puta godišnje donose vodu na analizu, na početku sezone i u toku leta."Ukoliko se zemljište zaliva vodom koja je veoma mineralizovana, može doći do pogoršanja mineralnog sastava zemljišta što se, dodaje, može loše odraziti na prinos biljaka.Veoma je bitno kontrolisati vodu, pre svega sa aspekta mineralizacije. To je prioritet kada je u pitanju bunarska voda jer je ona u Vojvodini često mineralizovana. Druga stvar je mikrobiološki sastav vode. To se pre svega odnosi na površinske vode, jer različite patogene bakterije mogu da zaostanu na recimo povrtarskim kulturama ukoliko je folijarno zalivanje u pitanju i time da budu nepodobne za ljudsku upotrebu", objašnjava naša sagovornica.Iako se može činiti da je voda za piće najpogodnija za zalivanje povrtnjaka, Grabićeva objašnjava da istraživanja pokazuju da voda iz vodovoda, iako je prošla i mikrobiološku i toksikološku proveru i sa te strane je bezbedna, u slučaju navodnjavanja takvom vodom dolazi do degradacije ili biljke ili zemljišta ili opreme.

"Rezidualni hlor jeste problem, ali i mineralizacija, koja je po pravilniku za pijaću vodu dobra, dok u slučaju klasifikacija vode za navodnjavanje može biti veoma nepovoljna. Dugoročno, to se može odraziti i na degradaciju kvaliteta zemljiša. Ipak, u ovom slučaju treba podvući da količine vode predstavljaju problem! Pijaća voda je isključivo namenjena vodosnabdevanju, tj. upotrebi u domaćistvu i napajanju stoke, a upotreba radi zalivanja se može sprovesti samo ukoliko zalihe vode za pomenute prioritetne namene nisu ugrožene prema Zakonu o vodama."Dodaje da se to odnosi i na primenu bunarske vode kod koje, napominje, treba uzeti u obzir izdašnost bunara, odnosno da li bunar može da podmiri potrebe datog povrtnjaka. Zaključuje, potrebno je da svi veliki povrtari dobro sagledaju raspoložive količine vode i moguće konflikte, kako bi obim svoje proizvodnje i zahteve za vodom prilagodili specifičnoj situaciji.

Dodatne količine vode, savetuje, trebalo bi obezbediti i prikupljanjem kišnice, što je, ukazuje, u Srbiji retka praksa.Klimatske promene koje se događaju oslikavaju se kroz sve nestabilnije vremenske prilike kao što su duži sušni intervali i nepogode praćene obilnijim padavinama, te se prikupljanju kišnice vidi kao jedno do mogućih rešenja", poručuje Grabivićeva.

Ovakav vid navodnjavanja, dodaje, odnosi se pre svega na proizvođače koji imaju proizvodnju u plastenicima i staklenicima jer zatvorena proizvodnja onemogućava direktan kontakt atmosferskih padavina i kiše sa zemljom i biljkama.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/nije-svaka-voda-dobra-za-zalivanje-strucnjaci-savetuju-pre-primene-analiza/59719/

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 09 maj 2020 15:15

Francuzi uništavaju pivo zbog korone

Udruženje francuskih proizvođača piva upozorava da će morati da uništi deset miliona litara ovog pića zbog zatvorenih kafića, restorana i pabova u doba korone.Udruženje ukazuje na činjenicu da je zaustavljen turizam, te da su otkazani svi festivali.

Milioni litara piva moraju biti uništeni jer je rok trajanja pri isteku.

Agencije prenose da će i sam proces uništavanje piva nekim firmama predstavljati znatne troškove.

Oko 70 odsto francuskih pivara već je ranije izvestio o "najmanje dvostrukom" smanjenju prodaje ovog pića od sredine marta. Identične probleme u doba pandemije imaju i pivari širom Evrope i sveta.

Izvor:https://www.021.rs/story/Zivot/Magazin/242836/Francuski-pivari-morace-da-uniste-10-miliona-litara-piva.html

Објављено у Agroekonomija
subota, 09 maj 2020 15:03

Srpsko brašno i za komšije

Povećanu tražnju brašna domaća mlinska industrija uspešno je zadovoljila kako na domaćem, tako i na tradicionalnim tržištima zemalja regiona.U trećoj dekadi marta zabeležena je tri puta veća proizvodnja i prodaja pakovanja od jednog kilograma, u čemu su se posebno istakla naša dva najveća mlina, onaj u Senti i novosadski "Danubijus", koji proizvode oko 60 odsto takozvanog kilskog brašna u našoj zemlji.

"Senćanski mlin je još ranije, pre pandemije, znatno povećao kapacitet svoje pakirnice "kilskog" brašna, a kad je pojačana potražnja za tim proizvodom, povećali su i broj smena i tako efikasno odgovorili na zahteve sa tržišta", kaže, za "Novosti", Zdravko Šajatović, direktor poslovnog udruženja "Žitounija" u Novom Sadu.Kada je, nakon kraće zabrane izvoza brašna, plasman te robe u inostranstvo ponovo dozvoljen jer nije bilo ugroženo domaće tržište, tu priliku su vrlo dobro iskoristili domaći mlinari, zadovoljivši i potrebe tradicionalnih kupaca u regionu, poput BiH, Severne Makedonije i drugih.

"Zahvaljujući toj konjunkturi, potpuno su uposlili svoje kapacitete, rešili se viškova pšenice i brašna i ostvarili znatan devizni priliv našoj zemlji", dodaje Šajatović, napominjući da su značajne izvozna rezultate ostvarili i domaći proizvođači testenina.

I Mlin BMM u Kaću imao je prvih dana vanrednog stanja dvostruko veću prodaju brašna u pakovanju od po 25 kilograma od uobičajene, ali je ubrzo ta navala kupaca utihnula i proizvodnja i prodaja su stabilizovane, navodi vlasnik tog mlina Bora Mitrović.

"Uspeli smo da zadovoljimo kompletnu tražnju, ali ubrzo je usledio pad proizvodnje i prodaje jer su prestale da rade škole, picerije i drugi naši značajniji kupci" kaže Mitrović, i napominje da se poslednjih dana ipak oseća izvestan oporavak tržišta i da se situacija polako vraća "u normalu".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=09&nav_id=1682248

Објављено у Agroekonomija

POVRTARIMA u Srbiji na račun su legle pare od države, na ime jednokratne novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima. Za njihovu pomoć ukupno je isplaćeno oko 410 miliona dinara. Bez ikakvih posebnih prijava, na osnovu podataka o registrovanim gazdinstvima, novac je uplaćen još pre desetak dana. Tokom sledeće nedelje, novčana sredstva dobiće male mlekare i pčelari stariji od 70 godina.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, uskoro će posebnom merom biti obuhvaćeni i cvećari. Pare su zasada uplaćene povrtarima, a ostalima bi trebalo tokom sledeće nedelje.

U resornom ministarstvu objasnili su nam da je novac uplaćen svima po automatizmu, svim gazdinstvima koja su ispunila uslove. Država je izdvojila 25 dinara po kvadratnom metru, upisane površine pod gajenjem povrća u plastenicima, a maksimalno do 90.000 dinara po gazdinstvu. Po grlu krave izdvojeno je 3.000, a najviše 30.000 dinara. Za ovce i koze po 500, a maksimalno 20.000 dinara, a pčelari, stariji od 70 godina, dobijaju 800 dinara po košnici, a najviše do 20.000. Pare su mi za plastenike, bez ikakve prijave, legle na račun još pre 10 dana - ispričao nam je Goran Daničić, povrtar iz sela Svoljak kod Uba. - To ću sigurno iskoristiti za nabavku nekog repromaterijala. Neke zaostatke ću nadoknaditi, ali teško sve. Gubitak je veliki. Evo i sad sa cenom mladog kupusa. Prodajemo ga na kvantašu od 10 do 20 dinara za kilogram, a prošle godine je cena bila oko 40 dinara. Ne znam zbog čega je tako niska cena. Teško se i prodaje. Najviše zbog velikih količina uvoznog, koji se prodavao po marketima, dok pijace još nisu radile.

Za realizaciju ove pomoći, država je izdvojila 1,15 miliona dinara. Zajedno sa usvojenom Uredbom o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima, kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, u vrednosti od 1,45 miliona dinara, poljoprivrednicima će ukupno biti na raspolaganju 2,6 miliona dinara.

Poljoprivrednici u Srbiji nisu morali da budu u sistemu PDV, da bi konkurisali za pomoć države. Bilo je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Čak ni za meru uzimanja kredita.

KREDITI, po povlašćenim uslovima, sa jedan odsto kamate, na tri godine, može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:863735-Drzava-isplatila-410-miliona-povrtlarskim-gazdinstvima-uskoro-pomoc-stocarima-i-pcelarima-Pare-na-racunu-i-bez-prijave

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31