Чланци поређани по датуму: petak, 08 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Da li ste čuli za Žaklinu? Ona ima odgovor na sva pitanja i dileme u muško – ženskim odnosima. Ovaj jedinstven, komičan lik dočarao je mladi glumac Stefan Usiljanin. Rođen je u Kraljevu i, po sopstvenom priznanju, najlepše dane proveo je kod dede i babe na selu.
- Glumom sam počeo da se bavim 2007. godine kad je naš poznati reditelj Zoran Savković prepoznao u meni veliki dar i talenat za glumu i scenu. Iste godine
postajem član pozorišnog ateljea „Sunce“ gde sam igrao sjajne uloge sa postavkom fenomenalnih glumaca pod palicom Zorana Savkovića – počinje priču za
Agrobiznis magazin Stefan koji danas živi u Beogradu.
Publika, ali i kritičari ga svrstavaju u komičare što je jedan od najtežih oblika glumačkog izražavanja.
- Prija mi ta titula komičara, jer mogu i umem da nasmejem ljude što je danas najveći dar. Želeo sam da nasmejem što više ljudi čak i one koji nisu u mogućnosti da me vide u pozorištu, pa sam iskoristio popularnost društvenih mreža. Na Instagramu sam kreirao lik žene koja se zove Žaklina – kaže talentovani Kraljevčanin i otkriva detalje intrigantnog i zanimljivog lika koji je osmislio i dočarao da izmami osmeh ljudima.
Ko je Žaklina?
- Žaklina priča o svakodnevnim situacijama u kojima se nalaze svi i muškarci i žene, govori kroz komediju sa scenskim pokretom u nekom svom maniru. Ona je žena iz naroda. Ima specifičan stil oblačenja kao i šumadijski naglasak koji sve to upotpunjuje. Pratioci na Instagramu dobijaju snimak od jednog minuta gde mogu lepo da se nasmeju, a i prepoznaju sebe.
Na pitanje zašto je on kao muškarac odlučio da dočara lik žene, mladi glumac otkriva da je to uradio s namerom.
- Kreirao sam ženski lik jer ne volim pravila. Osim toga kad muškarac pa još sa bradom glumi ženu već je samo po sebi smešno. Nije mi prvi put da igram ženski lik, kao glumac moram da se prilagodim svakoj ulozi koja god to rola bila. Ja ne biram uloge već one mene. To pokazuje i moju profesionalnost prema poslu, glumac mora i može sve da odigra! Tu se i stvorila ideja za moju monodramu „Žaklina, žena iz naroda“ po tekstu Alekse Strika, a u režiji Jasmine Stijović – kaže Stefan i otkriva gde pronalazi inspiraciju za urnebesne skečeve. - Inspiraciju nalazim među ljudima. Neke situacije su istiniti događaji
iz života mojih prijatelja i rodbine samo ih ja malo korigujem, dodam svog talenta i dobijem rezultat.
Klipove snima sam, ponekad mu pomaže sestra kad ima slobodnog vremena, ali uglavnom sve radi po sistemu sam svoj majstor.
- Ideje su moje. Što se tiče šminke i garderobe Žaklina nije zahtevna, mnogo je skromna i ne treba joj puno (smeh). Sve sam osmislim i radim, a svemu me je naučio rad u pozorištu.
Stefan je odrastao na selu i ne krije da mu nedostaje seoski način života.
- Život na selu me je naučio mnogo toga dobrog. Nije mi stran rad u poljoprivredi, kao ni uzgoj domaćih životinja. Uz svoju baku i deku sam naučio sve što se tiče sela. Najsrećnije detinjstvo je na selu, gde se diše punim plućima i jede zdrava, domaća hrana – kaže uz setni osmeh mladi glumac i priseća se šta je sve nekada radio na imanju.
- Sadio sam svo povrće, zalivao, negovao biljke, vodio računa o imanju koliko sam bio u mogućnosti dok sam bio mlađi i dok sam živeo na selu. Nekada mi fali sve to, selo me podseti i vrati u to predivno doba života. Sela ne smemo da zaboravimo! Odatle sve počinje – poručuje Stefan.
Neizbežna tema u razgovoru bila je i pandemija korona virusa koja hara širom sveta. Ni Srbija nije pošteđena, a vreme provedeno u kući Stefan je rešio da iskoristi kreativno i na najbolji način u datim okolnostima.
- Ako nešto dobro izvučemo iz ove pandemije to je zbližavanje najbližih i najvoljenijih, a to je porodica. Svi smo u svojim domovima i imamo vremena za sve. Ja sam u rodnom Kraljevu i predivno mi je. Vreme provodim tako što čitam, pomalo pišem, odmaram, punim baterije i pripremam novi projekat što me jako raduje – veli mladi glumac i otkriva deo svojih planova vezanih za povratak na scenu posle epidemije.
- Kada prođe sve ovo nastavljam sa igranjem moje monodrame „Žaklina, žena iz naroda“. Ljudi su zainteresovani da vide tu ženu uživo, dobijam
ponude iz cele Srbije, ali i iz dijaspore. Uz to pripremam još jednu predstavu sa koleginicom Jovanom Petronijević i biće to takođe komedija. Planova uvek ima. Glumci nikada ne spavaju, to su večita deca!
Video klipove sa Žaklininim anegdotama ne broji, kaže ima ih mnogo.
- Najviše iskustva imam u pozorištu. Do sada sam odigrao više od 25 predstava, imao sam 9 premijera, a neke komade igram i danas. Daj Bože biće ih još. Glumio je u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, „Urgentni centar“ Katarine Živanović, kao i u filmovima „Prelepa Srbija“ Marija Glamazića i ostvarenju „Kao na filmu“ Ilije Višnjića.
Stefan je i dobitnik nekoliko vrednih priznanja – nagrade „Zlatna Buklija“ za film „Prelepa Srbija“, povelje „Nekad i Sad“ na sceni Milena Kovačević, kao i
priznanja za rad i razvoj kinematografije grada Kraljeva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Prema podacima Centra za praćenje korona virusa na čuvenom Univerzitetu Džon Hopkins (Baltimor, SAD), dana 15. aprila, broj potvrđenih slučajeva COVID-19 u svetu premašio je dva miliona. Nekoliko lekara istraživača iz Kine (Wei Yang, Fu-liang Hu, Xiao-feng Xu) pokušalo je da odgovori na pitanje iz naslova, te da ispita potencijalnu preventivnu i terapijsku primenu pčelinjeg otrova kod infekcija izazvanih novim korona virusom SARS-CoV-2.

 Naime, ovi lekari su sa nama podelili jedno otkriće. U Hubei provinciji, epicentru COVID-19 u Kini, lokalno udruženje pčelara sprovelo je specifično istraživanje među pčelarima. Od 23. februara do 8. marta anketirano je ukupno 5115 pčelara, uključujući 723 u Vuhanu, gradu koji je bio epicentar epidemije u provinciji Hubei. Nijedan anketirani pčelar nije razvio simptome povezane sa COVID-19, niti je bili ko od njih imao neki zdravstveni problem u tom periodu. Nakon toga, anketirano je petoro apiterapeuta u Vuhanu, i praćen je 121 pacijent njihove Klinike za apiterapiju u Vuhanu. Ovi pacijenti su bili na apitoksinoterapiji (terapija pčelinjim otrovom – ubodi pčela) od oktobra 2019. godine do decembra 2019. godine, ali i sami apiterapeuti su na sebi primenjivali istu terapiju, jer im je to godinama sastavni deo sopstvene zdravstvene nege.

Bez ikakve zaštitne opreme, dvoje od petoro apiterapeuta bilo je izloženo sumnjivim slučajevima COVID-19, a drugi su bili izloženi potvrđenim slučajevima COVID-19 (u kontaktu sa obolelim pacijentima), i niko od njih na kraju nije bio zaražen niti je pokazao simptome bolesti. Nijedan od 121 pacijenta nije bio zaražen virusom SARS-CoV-2, a troje od njih su imali bliski i neposredni kontakt sa članovima najbliže porodice kojima je potvrđena infekcija novim korona virusom SARS-CoV-2.

Moglo bi se se pretpostaviti da su pčelari manje izloženi novom korona virusu, jer mnogi žive u manje naseljenim ruralnim područjima, ali pet pomenutih apiterapeuta i njihovi pacijenti žive u Vuhanu, gusto naseljenom gradu sa više miliona stanovnika.

 Kao što je poznato, ubod pčele može izazvati alergijske reakcije, čak i one ozbiljne koje mogu dovesti do smrtnog ishoda zbog prekomernog odgovora imunološkog sistema čoveka. Pčelinji otrov može uticati na taj isti imunološki sistem čoveka na više načina (Cherniack, Govorushko, 2018), između ostalog i tako što pojačava diferencijaciju regulatornih T ćelija (Caramalho, 2015), koje igraju važnu ulogu u kontroli SARS-CoV-2 infekcije (Chen, 2010).

 Da li stimulacija imunološkog sistema uzrokovana pčelinjim otrovom smanjuje osetljivost organizma na SARS-CoV-2? Da bi se došlo do odgovora, potrebni su eksperimenti na životinjama. Majmuni bi mogli biti pogodni za ovo istraživanje. Majmuni se mogu podeliti u dve eksperimentalne grupe, i to majmuni iste vrste i istog uzrasta. Jedna grupa bi mogla biti tretirana pčelinjim otrovom svakodnevnim ubodima pčela, dok druga grupa ne bi bila podvrgnuta takvom tretmanu. Zatim bi majmuni i iz jedne i iz druge grupe mogli da se odgajaju u istom okruženju, kontaminiranom novim korona virusom SARS-CoV-2, a onda bi bila vršena testiranja na infekciju pomenutim virusom.

 Ideja lekara koji su došli do nekih saznanja i podelili ih s nama jeste da ovim motiviše naučnike istraživače da u odgovarajućim uslovima testiraju ovu pretpostavku. U nedostatku vakcine protiv novog korona virusa, pčelinji otrov bi mogao da pruži nadu da će se čovečanstvo uspešno izboriti sa novom bolešću nazvanom COVID-19.

Izvor:http://spos.info/pcelinji-otrov-protiv-korone/

Објављено у Pčelarstvo

Soda, sirće, začini, mleko, neka su od sredstava koja se koriste u borbi protiv lisnih vaši. U narednim godinama borbu voćara protiv ove štetočine otežaće zabrana insekticida iz grupe neonikotinoida.Veliki sam zagovornik prskanja voćaka protiv lisnih vaši (Aphis sp.) bez hemije. Naravno, ovi štetni insekti nikako ne bi trebalo da se potcene, jer mogu da uzrokuju ozbiljnu štetu na voćkama, ako se na vreme ne reaguje. Ipak postoje načini da se, bez hemijskih sredstava, rešite njih, tačnije, zelene i pepeljaste lisne vaši, kao i brašnaste i tamnosmeđe, koje napadaju kruške, šljive i jabuke.

Ovo će biti naročito važno u narednom periodu, jer će se ubrzo potrošiti zalihe insekticida iz grupe neonikotinoida, npr. Actara, Mospilan, Calypso i dr. koji su zabranjeni u većini evropskih zemalja.Mnogi voćari reše prvu generaciju štetočina upravo upotrebom pomenutih insekticida, ali se na taj način uništavaju i korisni insekti kao što su bubamare, koji su njihovi prirodni neprijatelji. Lisne vaši imaju više generacija godišnje. Na stablima se pojavljuju odmah posle cvetanja kada, vrlo brzo, dolazi do uvrtanja listova ka unutra, prema glavnoj žili. List posvetli, a plodovi opadaju, jer larve sisaju sokove iz tkiva, zbog čega peteljke ne mogu da drže plod. Izlučuju mednu rosu koja privlači mrave i čim vidite njih na stablima znajte da su tu prisutne i lisne vaši.Da ne bi koristili hemijske preparate, postoje i drugi načini borbe. Prvi je, naravno, pomoću koprive. Mnogima je poznato da kada je ostavite da odstoji jedan dan, znači 24 sata, u plastičnoj ili drvenoj kanti, nikako metalnoj, može da se koristi kao insekticid u borbi protiv vaši. Međutim, prskanja moraju da budu češća pa mnogi voćari, čak i 'vikendaši' koji imaju manje stabala, nemaju vremena, odnosno, strpljenja da redovno tretiraju svoje voćke.Rešenje je u tome da kopriva duže stoji u kanti. Barem 20 dana jer onda je ne samo đubrivo već i odličan insekticid. U mom voćnjaku nemam problema sa lisnim vašima od druge godine, a voćke su stare 11 godina. Ona može i duže da stoji, ostavim je preko zime u plastičnim kantama, nakon čega je biljka potpuno rastvorena, a u vodi, plivaju crvi. Takva voda pravi je eliksir za stabla. Čisti ih od svih insekata i hrani jer je puna azota, gvožđa, magnezijuma i drugih korisnih elemenata.Drugi vid borbe su začini. Da, crni mleveni biber, čili papričica, ljuta mlevena paprika. Pomažu i sirće, rasol, beli luk, cimet, karanfilić, sve što je ljuto. Mešanjem, ali uz dobro ceđenje (da ne bi došlo do začepljenja dizne na prskalici) ne postoji vaš koja može da izdrži prisustvo začina na svom telu koje je meko, bez skeleta. Doze mogu slobodno da se određuju, što ljuće - to bolje. Treba samo paziti sa sirćetom i rasolom da ne bi došlo do paleži lista. Preporučena količina je dve litre rasola u prskalicu od 10 litara vode i jedan litar sirćeta (kupovni, sa devet odsto alkohola ili jabukovo) u 10 litara vode.Beli luk takođe uništava vaši. Važno je da se čenovi izrežu (pola kilograma luka) i potope jedan ili više dana u toplu vodu (50 litara) kako bi se otpustio sumpor i alicin. Dve litre vode sa rastvorenim lukom dovoljne su za prskalicu od 10 litara vode. Može se dodati i crveni luk. Ovo povrće može se mešati sa ljutom paprikom, biberom i čilijem, jer je tada efekat intenzivniji.

Najvažnije je da sredstvo dođe i na naličje lista, dakle ispod uvrnutog dela, jer nema efekta ako se primeni samo na spoljašnjoj strani, a mlaz iz prskalice treba da bude jak. To je često razlog zašto tretiranje mnogim voćarima ne uspe. Slaba pokrivenost, odnosno, nedostatak sredstva, unutar ukovrdžanih listova.Treći vid borbe je mleko. Domaće, nekuvano, nikako kupovno, u dozi jedna litra na sedam do 10 litara vode. Mleko guši larve, oslobađa i sumpor koji isparava na višim temperaturama i uništava vaši. Dodajte malo jestivog ulja da mleko duže ostane na listu.

Četvrti vid borbe su sirće i soda bikarbona. Preporučena doza je pet litara sirćeta i kilogram sode na 500 litara vode, uz što bolje 'kupanje' stabla. Sirće i soda, kada se pomešaju daju upravo so. Uz veću količinu vode larve će biti isprane sa i unutar listova, jer će im se osušiti medna rosa.Peti vid borbe je "Neem" ulje i "Ozoneem trishul". Reč je o novim, ekološkim, insekticidima koji se dobijaju od "Neem" biljke, svetog drveta u Indiji, a deluju na sve stadijume vaši. Nisu opasni po okolinu ali nisam siguran da li su štetni za bubamare, pa ih preporučujem ako vam se ne da pripremati gore navedena sredstva. U svakom slučaju bolje je i njih primeniti nego insekticide iz grupe neonikotinoida.Prirodna sredstva su veoma efikasna, samo se treba utrošiti više vremena na pripremu ali imajte na umu da vredi. Zaštitite pčele i korisne insekte. I ako nemate vremena da pripremate sredstva i prskati vaši, ostavite ih na milost i nemilost bubamarama.Možda u prve dve, tri godine ne bude efekta ali kasnije će sigurno biti, odnosno, populacija korisnih insekata vrlo brzo nakon cvetanja biljaka može da uspostavi kontrolu nad lisnim vašima. Ako se poneki list i osuši, nije strašno, ne težite za perfekcijom, jer to znači primenu hemije i smrt za mnoge korisne organizme.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/primenite-ove-prirodne-preparate-u-borbi-protiv-lisnih-vasi/59746/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda."Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.

U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.

Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.

"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.

Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.

"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu

Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-rasade-i-cveca-put-ka-zaradi_1122170.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31