Чланци поређани по датуму: četvrtak, 07 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela koje su zastupljene na svim kontinentima. Pored pčela radilica koje skupljaju nektar i hrane društvo, centralna figura oko koje se vrti život u košnici je matica. To je zrela ženka čiji je zadatak nošenje jaja čime umnožava vrstu i doprinosi opstanku društva. Osim toga, ona luči feromone po kojima je pčele prepoznaju i čime ona pčelinje društvo drži na okupu.
Svadbeni let matice
I dok pčela radilica u sezoni živi između 30 i 45 dana, matica može da poživi i pet godina. Prve i druge godine je najplodnija, u trećoj već leže previše trutovskih jaja, a u četvrtoj godini ništa ne vredi. Matica izleće iz košnice samo iz dva razloga - kad se pari i ukoliko dođe do rojenja. Iako ceo
život faktički provede u košnici matica se pari samo napolju van legla. Već četvrtog ili petog dana nakon rađanja izleće na oplodnju ukoliko je u tome ne spreči loše vreme. Ako je matica zdrava, poleti na svadbeni let visoko u vazduh, praveći krugove i pri tome vodi računa o položaju pčelinjaka.
Tokom ovog leta ona ostavlja mirisan trag koji osete trutovi i poleću za njom, a najvredniji je stigne i oplodi. Priroda je uredila tako da se matica sa trutom ne može pariti u košnici. Trut je za parenje sposoban samo u letu, a razlog za to je njegov polni organ koji je u trbuhu, i može se ispoljiti jedino kad naporno
leti za maticom. Pri oplodnji organ truta poklopi se tačno sa polnim organom matice. Ovu ljubav trut plati glavom zato što mu se u trenutku oplodnje polni organ preokrene i ne može ga više vratiti u prvobitan položaj. Matica se polnog organa oslobodi, a u tome joj pomažu i pčele, koje joj sitne bele končiće, koji joj vire iz polnog organa čupaju, čim se oplođena vrati u košnicu. Već treći ili četvrti dan pošto se matica oplodila, počinje da nosi jaja. Leženje jaja uslovljeno je pašom, toplinom i prisutnošću dovoljnog broja mladih pčela u pčelinjem društvu.i naizgled zdrava matica. Međutim, ako se kroz četiri, a najdalje kroz šest nedelja pošto se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neplodna, tj. trutovnjača. Ona može da leže jaja, ali se iz njih legu samo trutovi.
To može da se raspozna po spoljnom obliku ćelija. Naime, leglo radilica ima ravne poklopce na ćelijama, dok su trutovske ispupčene. Da bi se ovo izbeglo najbolje je kupiti maticu koja je selektovana i odgajana.
Jedan od najboljih srpskih proizvođača matica je Zoran Stojanović iz sela Ribnica nedaleko od Kraljeva. Kao registrovano preduzeće bavi se gajenjem matica od 2005. i to u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
- Odgajanje i selekcija je odabir matica od majke rodonačelnice, pa matice nasleđuju najbolje genetske osobine majke. Selektivnim programom dobijate najkvalitetnije matice koja je osnov kvalitetnog pčelinjeg društva. S obzirom na to da je cena jedne matice oko 1.000 dinara ekonomičnije je da kupite maticu nego da se nadate da će ona koja se izlegla u košnici biti dovoljno kvalitetna – kaže za Agrobiznis magazin Stojanović i ističe da je u odgajanju matica najvažniji tajming koji mora da se striktno poštuju.
Da pčelar kupuje najbolju maticu osim samog Stojanovića garancija je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji kontroliše rad odgajivača, daju sve neophodne
stručne savete ukoliko je to potrebno, dok u resornom ministarstvu dobijaju sertifikat za rad koji važi šest ggodina ali se obnavlja svake godine.
Stojanović je bivši profesor biologije, a pčelarstvom se bavi od sedamdesetih godina prošlog veka. Ljubav prema pčelama je nasledio od oca, a 2004. je napustio školu i posvetio se samo pčelarenju. Danas ima oko 800 društava koje su raspoređene na osam lokacija oko Kraljeva. Deo košnica
je statičan, a deo seli od paše do paše. U svemu mu pomažu dva sina, mada je kako kaže, i ćerka sve više zainteresovana za pčelarenje.
- Tokom jedne pčelarske sezone pređem i po 40.000 kilometara seleći košnice na ispašu, često na livade koje su na 1.000 metara
nadmorske visine ili u Vojvodinu na ispašu suncokreta. Pčelarstvo je ozbiljan posao koji zahteva veliku posvećenost, spremnost pčelara da stalno uči, da razmenjuje iskustva sa kolegama kako bi povukao pravi potez u pravo vreme. Pčelarenje je ozbiljan posao koji zahteva veliku odgovornost pčelarakoji u jeku sezone od aprila do avgusta radi najmanje deset sati dnevno – ističe naš sagovornik.
Uprkos ogromnom iskustvu koje ima ovaj šezdesetogodišnji pčelar ne želi da se bavi prognozama kakve će biti ova pčelarska sezona jer na to, kako ističe, često utiču brojni faktori poput vremenskih uslova na koje ljudi nemaju uticaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Institut BioSens u saradnji sa 38 partnera iz Evrope kroz projekat agROBOfood podstiče građenje snažnog evropskog ekosistema koji će omogućiti efektnu primenu robotskih tehnologija u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Projekat agROBOfood (finansiran kroz program Evropske Unije Horizont 2020) povezuje svet robotike, poljoprivrede, istraživanja, nauke, razvoja i poslovanja. U okviru projekta, realizovaće se sedam inicijalnih inovativnih eksperimenata sa različitim fokusom. Na primer, razvoj robotske ruke za sakupljanje uzoraka zemljišta, unapređenje sistema za automatsko branje povrća u staklenim baštama, uvođenje robota za rad na niskim temperaturama i slično. Eksperimente će nadgledati mreža Digitalnih Inovacionih Habova uspostavljenih u 7 regionalnih centara (za naš region to je Institut BioSens) koji će eksperimentima pomoći da dostignu tehničku i tržišnu zrelost.

Prvi otvoren poziv nudi ukupno 2,65 milona evra (od 300.000 do 500.000 po konzorcijumu) i usmeren je ka malim i srednjim preduzećima iz cele Evrope kojima su neophodna sredstva, kao i tehnička podrška kako bi razvili svoja inovativna rešenja u oblasti robotike, primenjiva u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Ovaj poziv namenjen je preduzećima koji ispunjavaju sledeće uslove:
Rešavaju realan problem u poljoprivrednom sektoru
Imaju oformljen konzorcijum koji se sastoji od 2 do 5 članova (malih i srednjih preduzeća)
Svi članovi konzorcijuma su aktivna registrovana preduzeća
Konzorcijum se sastoji od bar jednog krajnjeg korisnika (npr. poljoprivredno gazdinstvo) i najmanje jednog preduzeća koje razvija tehnološka rešenja (npr. preduzeće koje razvija robotska rešenja za poljoprivredni sektor)
Konzorcijum je uspostavio kontakt sa regionalnim Digitalnim Inovacionim Habom (za naš region to je Institut BioSens – kontakt osoba je Staša Stojkov Rošić.)
Inovativno rešenje je bazirano na robotskim tehnologijama
Prvi otvoren poziv traje do 31. maja, 2020. godine, a početak implementacije za izabrane projekte je septembar 2020. godine. Detaljnije o samom projektu i procesu prijave, možete pronaći na zvaničnom sajtu, a dodatna pitanja pošaljite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/agrobofood-velika-sansa-za-inovacije-u-poljoprivredi-konkurs-za-265-miliona-eur/

Објављено у Agroekonomija

Jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrdnici osećali su negativne posledice. Ograničeno kretanje značilo je manje prikupljenog meda, ali više slobode za pčele, piše BBC.

Naučnici kažu da bi pčele mogle doživeti preporod. Populacija pčela je u svetu drastično opadala usled zagađenja vazduha, gubitka staništa kao i zbog upotrebe pesticida.

„Ova stvorenja su od vitalnog značaja za ono što jedemo i kako izgleda naša priroda“, kaže Džil Perkins, izvršna direktorka Funda za očuvanje pčela.

Međutim, komercijalni pčelari u Kanadi i mnogim evropskim zemljama u velikoj meri zavise od sezonskih radnika i od uvoza matica iz celog sveta kako bi nadoknadili svoje kolonije, izjavio je Džef Petis, predsednik Apimondije, međunarodne federacije pčelara. Obično se pčele prevoze avionom, ali s obzirom na to da su letovi prizemljeni prevoze se preko kontinenta, kaže Pettis.

"Ako pčelari ne mogu da nađu radnu snagu za proizvodnju meda, kolonije će biti zagušene", kaže on. To znači da će se pčele ranije razdvojiti i formirati nove kolonije, što će znatno otežati posao pčelarima.

Ovo može imati ozbiljnih posledica na poljoprivredu. Pčele su najznačajniji oprašivači na svetu, oplođuju trećinu hrane koju jedemo i 80% cvetnica. Pčele i drugi insekti koji oprašuju imaju globalnu ekonomsku vrednost od oko 120 milijardi funti.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/karantin-poma%C5%BEe-p%C4%8Delama-ali-ne-i-p%C4%8Delarima

Објављено у Pčelarstvo

Skupština Srbije ukinula je vanredno stanje, koje je uvedeno 15. marta zbog epidemije koronavirusa.Prodavnice, koje su radile po izmenjenom radnom vremenu, saopštile su nova radna vremena.

DIS marketi ponovo rade po redovnom radnom vremenu."Svi DIS marketi od danas će raditi po redovnom radnom vremenu svakog dana. Spisak svih DIS marketa po gradovima sa informacijama o radnom vremenu možete pronaći na našem zvaničnom sajtu. Mere opreza koje smo preduzeli tokom trajanja vanrednog stanja nastavićemo da poštujemo", naveli su iz DIS-a i istakli da sada rade od 07 do 22h. Novo radno vreme imaju i Aroma marketi, koji rade od sedam ujutru do devet uveče od ponedeljka do subote, a nedeljom od sedam do tri sata po podne. Iz Aroma marketa napominju da su privremeno zatvorene dve prodavnice u Beogradu, u Miloja Đaka 15 i Rankeovoj 16.

"Zbog trenutne situacije sa koronavirusom moramo da optimizujemo raspored rada naših zaposlenih, stoga neke maloprodajne objekte, nažalost, privremeno moramo zatvoriti", navode iz Aroma marketa.

U četvrtak 7. maja Maxi, Tempo i Shop&Go radnje biće otvorene za kupce do 17 časova. Od petka 8.maja najveći deo prodavnica će imati regularno radno vreme koje je bilo na snazi pre proglašenja vanrednog stanja.

Maxi i Shop&Go prodavnice koje su uobičajeno otvorene za kupce 24 časa, na to radno vreme će se vratiti od ponedeljka 11. maja.

Prodavnice kompanije Lidl ponovo rade puno radno vreme.

"U skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije o ukidanju vanrednog stanja i prestanku zabrane kretanja, većina Lidl prodavnica u Srbiji od petka 8. maja vraća se na radno vreme od osam do deset uveče, dok će pojedine prodavnice u Beogradu i Subotici, otvarati vrata sat vremena ranije, od sedam časova. Uvek aktuelna radna vremena svih Lidl prodavnica u Srbiji pratite na zvaničnoj stranici kompanije", saopštili su iz Lidla.

Lidlove prodavnice, koje će raditi od sedam ujutru do deset uveče, u Beogradu su na adresama: Zemunska 4, Vojislava Ilića 143, Save Maškovića 4, Tošin bunar 41, Vojvođanska 117, a u Subotici na adresi Pala Papa 1.

IDEA marketi će još danas raditi skraćeno, to jest do pet sati posle podne, dok će informacije o promeni radnog vremena biti objavljene sutra.

Robna kuća IKEA Beograd ponovo je otvorena od srede 6.5.2020. Od 8.5.2020. radno vreme robne kuće je ponedeljak – nedelja od 11 do 19 časova.

Iz Lily drogerija su, po ukidanju vanrednog stanja, saopštili novo radno vreme prodavnica, koje možete videti OVDE.

U skladu sa odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o ukidanju vanrednog stanja u zemlji, većina dm drogerija radiće puno radno vreme, počevši od 7. maja 2020. godine, saopšteno je. Kako je navedeno u saopštenju, većina dm drogerija u Srbiji je otvorena za kupce po uobičajnom režimu rada, sa izuzetkom drogerija koje posluju u tržnim centrima, koji će ovog vikenda raditi najkasnije do 17 časova. Sve detalje o aktuelnom radnom vremenu pojedinačnih drogerija kupci mogu da pronađu na zvaničnom sajtu kompanije.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=07&nav_id=1681687

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31