Чланци поређани по датуму: sreda, 06 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jedna od povrtarskih biljnih vrsta koja se svake godine gaji u Sremu su i krastavci. Paori ga podjednako gaje i u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru. Na gazdinstvu Rajačić u Grabovcima u opštini Ruma, već 10 godina proizvodi se krastavac. Dobro znaju kompletnu tehnologiju proizvodnje, a nakon dobro odgojenog rasada usledilo je iznošenje na njivu i pokrivanje folijom i agrilom. Trenutno je pod tunelima 3.000 biljaka.

"Već više od 10 godina porodično bavimo se proizvodnjom krastavca salatara, ove godine nam je krastavac na površini od oko 20 ari, sto je nekih 3000 biljaka. U pitanju je sorta ajaks, kojom smo zadovoljni, do sada se najbolje pokazala i što se tiče prinosa a i kvaliteta. Krastavac je tek rasađen pa je rano za neke ozbiljnije prognoze, mada smo trenutno zadovoljni kako izgleda i kako napreduje", kaže Ivan Rajačić i dodaje da s obzirom da sve sami odrađuju, nemaju rashode na plaćanje radnika, pa je samim tim i sve isplativije.Trenutna situacija u vezi sa koronom nas nije mnogo poremetila, jer nemamo sada proizvod za prodaju, a nadamo se da će to biti gotovo dok naš krastavac stigne. Obično prodajemo stalnim kupcima, koji dolaze kod nas kući i već godinama uspešno sarađujemo." Najbolje uspeva posle strnih žita, mahunarki, luka, paprike i višegodišnjih trava, ranog kupusa i drugog ranog povrća. Na istom mestu ne treba ga gajiti najmanje četiri godine, kaže Ivan i dodaje da uz primenu pune agrotehnike rod može biti dobar i kvalitetan.Krastavci su interesantni za proizvodnju, jer brzo rastu i mogu početi da rađaju 60 do 70 dana nakon setve. Što se salatara tiče njihova masa varira od 200 do 300 grama, a prinos se kreće od 10 do 30 kilograma po kvadratnom metru, što zavisi od vremena uzgoja i trajanja berbe.Pojedini poljoprivrednici godinama gaje i luk na svojim njivama i kažu da ta vrsta proizvodnje nije nimalo jeftina, ali zna da donese i dobru zaradu. Luk je biljna vrsta koja traži često zalivanje, pravovremenu i adekvatnu zaštitu. U porodici Radić ove godine luk je na površini od tri jutra. Zasejan je jesenas, a kako sada stvari stoje obećava i dobar rod.

"Od kada znam za sebe, porodično se bavimo proizvodnjom crnog luka, nekada smo sami proizvodili seme, odnosno arpadžik. Međutim poslednjih petnaestak godina, sejemo luk iz baruta. Ne odustajem od te proizvodnje, jer koliko god da je naporno i potrebno dosta truda i ulaganja, ipak to budu, takoreći, prve pare, koje uvek dobro dođu za nastavak cele poljoprivredne sezone", kaže Ružica Radić, koja je zadužena za proizvodnju i prodaju luka i dodaje da nekada bude loša godina, ali dobra godina nadoknadi sve one loše.Ove, kao i svake prethodne godine, posejali smo više sorti, zbog toga što neka stiže ranije, a neka kasnije što nam odgovara zbog plasmana. Svakako da ne očekujem da ove godine bude dobro kao i prošle, jedino što mogu da se nadam jeste da će ove godine biti bar približno tako, a bila bih zadovoljna i sa cenom od oko 30 dinara. Što se tiče plasmana, uglavnom prodajemo dugogodišnjim kupcima, koji dolaze do nas, a verujemo i da će se pregovori oko saradnje sa nekim marketima uspešno završiti, pa će to biti još jedan prodajni kanal." Vađenje luka na njivama Radića počeće krajem maja. Sada se, zbog nedostatka padavina usev svakodnevno zaliva, ali bez bilo kakve zaštite, zbog karence.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/ceka-se-rod-luka-i-krastavca-proizvodaci-se-nadaju-dobrom-kvalitetu/59685/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U toku je poziv i prijave za GI sertifikacionu akademiju – program koji naše nacionalne brendove treba da dodatno učvrsti i afirmiše.

Futoški kupus, Zlatarski sir, Leskovački ajvar su neki od skoro 50 zaštićenih proizvoda sa poreklom i deo nacionalne šeme kvaliteta i prava intelektualne svojine.

Proizvodi koji nose oznaku geografskog porekla svoju reputaciju duguju specifičnom kvalitetu, potvrđenom kroz proces sertifikacije. Zato je uloga pojedinaca obučenih za sprovođenje sertifikacionog procesa važna, a značaj
veliki u sveukupnom životu ovih proizvoda.

Zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, zemlje koja brižljivo neguje svoje proizvode sa poreklom, organizuje se GI sertifikaciona akademija, obrazovni online i mentorski program namenjen svima koji su uključeni ili žele da budu
deo sistema potvrde kvaliteta proizvoda sa zaštićenim oznakama geografskog porekla (OGP).

GI sertifikaciona akademija je besplatan program namenjen svim akterima u ovom sistemu – proizvođačima, savetodavcima, diplomcima i svima koji su aktivni podržavaoci i istraživači u domenu ruralnog razvoja i proizvoda sa poreklom.

Program traje od maja do decembra ove godine i kroz online obuke i trenski rad će obučiti prvu generaciju savetodavaca i predstavnika proizvođačkih grupa, koji će na kraju programa imati znanje i vladati veštinama za primenu pravila sertifikacije proizvoda sa poreklom.

Sve informacije o programu mogu se pronaći na sajtu www.giakademija.rs

Prijave su otvorene do 11. maja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2868783/besplatna-obuka-za-sertifikaciju-proizvoda-sa-geografskim-poreklom

Објављено у Agroekonomija

Od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može se obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva. Za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno je ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za proizvodnju belog sleza, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra.Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra, navodi se u saopštenju ministra Milana Krkobabića. Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.

Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.

Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014 godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara.

Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja i viši stepen prerade.

"Činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko pet procenata, Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju i istovremeno primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade - biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva", naglašava Krkobabić.

Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse i principa organske poljoprivrede.

Sakupljanje u prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i očekuju dobru zaradu.

Izvor: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3945217/lekovito-bilje-zarada.html

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
sreda, 06 maj 2020 15:59

Danas je Đurđevdan

Vernici Srpske pravoslavne crkve slave 6. maja Đurđevdan u spomen na stradanje Svetog Đorđa koji je pogubljen 23. aprila 303. po novom kalendaru. Smatran je za jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan je, odmah posle Nikoljdana najveća slava po broju domaćinstava koji ga praznuju, a poštuju ga i katolici kao imendan, pa čak i muslimani u Srbiji.
Po predanju Sveti Đorđe je zaslužan za stvaranje nemanjićke Srbije, a čini se da se ni jedan verski praznik kao ovaj nije izmešao sa predhrišćanskim verovanjima i narodnim običajima. Njegovo praznovanje posebno je naglašeno u oblastima sa razvijenijim stočarstvom. Đurđevdan je 2015. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Od davnina Sveti Đorđe je imao snažan kult kod Srba i poznat je kao oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih, lekar bolesnih, borac protiv careva, pobednik i velikomučenik. Sveti Đorđe je, kažu istoričari, zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. U narodu se Đurđevdan smatran za granicu između zime i leta, a vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu, plodnost stoke i dobre useve. Dani oko Đurđevdana smatraju se magijskim, pa se pletu venci od mlečike, đurđevka, zelenih vrbovih ili leskinih grančica i prolećnog cveća, a venac se kači na vrata ili kapiju i tu ostaje do narednog Đurđevdana. Dok se kuća kiti obično se izgovaraju reči:“ Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Uoči Đurđevdana domaćica
u posudu sa vodom stavlja razno prolećno bilje, dren, zdravac i čuvarkuću, crveno jaje koje je ostalo od Vaskrsa i sve to stavi pod ružu da prenoći. Sutradan se ukućani umivaju tom vodom da budu zdravi kao dren, lepi kao ruže i da im kuća bude čuvana.
Pre svanuća narod se okuplja na Đurđevdanski uranak na nekom proplanku ili još češće na obalama reke kako bi se kupali u reci u koju se pre toga bacaju venčići od cveća ili sipa mleko. Mladići se opasuju vrbovim grančicama da bi bili napredni kao vrbe, a uranak je bio i prilika za da se „gledaju“ momci i
devojke, da se bira sebi par.
Svaka domaćinska kuća trudi se da za Đurđevdan ima bogatu trpezu. Najčešće se peku mladi jaganjci na ražnju tek odbijeni od sise, jer je njihovo meso tad
najslađe. Veruje se da na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao onda na Markovdan da mora da spava na tom istom mestu. Po ovom prazniku se gledalo i kakva će biti godina. Ako je na Đurđevdan vedro verovalo se da će biti plodna godina, a ako pada kiša - da će leto biti sušno.
Sveti Đorđe je na ikonama predstavljen na konju, u vojvodskoj odori i kopljem probada aždaju koja predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.
Sveti Đorđe je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. I zaista deset godina nakon njegove smrti car Konstantin je hrišćanstvo proglašeno zvaničnom religijom Rimskog carstva. Iz perioda srpskog ropstva pod Turcima ostale je i legenda za Đurđevdan hajduci napuštaju jatake kod kojih su zimovali i vraćaju se u šumu da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31