Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 04 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 04 maj 2020 12:33

Aronija kao lek i super hrana

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u
Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.
Aronija predstavlja najjači do sada poznati prirodni antioksidans. U Srbiiji se gaji na par stotina hektara. Sadržaj minerala i vitamina u aroniji je takav da jedna mala čašica ujutru obezbeđuje detoksikaciju organizma i potrebne minerale. Pročišćava krv, posebno je uspešna u podizanju gvožđa, podiže imunitet. Neukusnija je od ostalog bobičastog voća i zbog toga nema veliku komercijalnu primenu.
Milutin Pantić, diplomirani ekonomista iz Beograda, počeo je da gaji aroniju pre 7 godina na sopstvenoj plantaži na površini od 5ha, iako pre toga nije imao iskustva u poljoprivredi. Njegova plantaža je u Sremu, u mestu Deč, koja je jedna od tri najveće takve plantaže u Srbiji. Od prošle godine poseduju i sertifikat o organskoj proizvodnji.
Proizvodnju aronije započeo je na osnovu ličnog pozitivnog iskustva u korišćenju aronije iz Nemačke, koje je bilo inicijalni impuls. Zatim jedan od drugova
sa kojima zajedno radi odlazi u Japan na studijsko putovanje i tamo saznaje koliko Japanci cene aroniju i kolika su im pozitivna iskustva. Svoje impresije donosi u Srbiju i insistira da zasade baš aroniju.
„Naša proizvodnja organizovana je po principima organske proizvodnje. Želja nam je da ovo super voće, aroniju, i sve njene blagotvorne mogućnosti približimo širokoj populaciji. Aronija je poreklom iz Severne Amerike. Indijanci su je koristili u svojoj ishrani. Stavljali su je u hleb da bi sačuvao svežinu. Koristili su plod i list. U Sovjetskom savezu je došlo do njene ekspanzije kada je eksplodirao Černobil. Tada je država SSSR zasadila nepregledne
površine da bi se narod lečio, a teren dekontaminirao“, rekao je Pantić i dodao da je ona u Srbiji relativno nova biljka, kao i da iskustva skoro da nisu postojala.
Ispostavilo se da nema prirodnih neprijatelja pa nije bilo potrebe za hemijskom zaštitom. Na tlu Srbije joj klima odgovara pa su plodovi boljeg kvaliteta od onih sa severa Evrope. Zbog toga je nije teško odgajati u organskim uslovima. Kako navodi tokom rada imali su brojne izazove, s obzirom da nije postojalo prethodno iskustvo u Srbiji, dok je svakako jedan od većih izazova bila berbe koje su ručno rađene, kao i orezivanje obzirom da je potrebno bilo prilagoditi biljku budućem mašinskom branju. Sve se svodilo na nedostatak iskustva.
Ono što je vrlo važno jeste da se aronija ne prodaje kao sirovina, već je važno da se preradi kao bi imala dodatnu vrednost. Milutin kaže da su sebi postavili jedan cilj, a to je prerada aronije bez dodatka šećera, odnosno matični sok od presovane aronije bez dodataka bilo čega, i ističe da su iskustva pokazala veliku delotvornost na zdravlje. Pored toga što prave sok prave i preliv od aronije za prelivanje preko mesa, sireva, sladoleda, kolača, kao i nadev od aronije, koji je jedini proizvod SA ŠEĆEROM. Kao takav, koristi se u kolačima, tortama, pitama. Kolači i pecivo su mesto gde ima odličnu primenu, čineći
veoma ukusnu kombinaciju.
„Aronija, odnosno matični sok se prvenstveno koristi kao lek. Iako naši ljudi SMATRAJU da znaju o blagodetima aronije realnost je potpuno drugačija. Nešto se načulo, ali to nisu bila prava saznanja. Sada se iskustva polako šire i aronija opravdava svoja lekovita svojstva. Oni koji su pristali da probaju su danas naši verni kupci. Ali takvih je malo, za sada, da bi se postigla profitabilna prodaja“, naglasio je Milutin i dodao da pored toga najveći deo plasmana ide hotelima i restoranima, pekarama i poslastičarima. Takođe, stranci su veoma prijatno iznenađeni ukusom koji probaju ali zbog nedostatka iskustva teško se
odlučuju na uvoz u svoje matične zemlje. Izvozimo u Sloveniju i Crnu goru, ali nam je želja da izađemo u Zapadnu Evropu i Skandinavske zemlje. Taj put je, s obzirom da proizvodimo potpuni novitet na tržištu, veoma spor i mukotrpan. Potrebna je pomoć u daljem promovisanju kao i radnjama koje bi nas predstavile Evropi.
Milutin na kraju ističe da je siguran da će vreme aronije doći, ali da od velikih očekivanja i pričama o brzim zaradama nema ni govora. Aronija predstavlja
budućnost na kojoj treba uporno raditi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 04 maj 2020 12:03

Zašto je maj izuzetno važan za pčelare?

U prvoj polovini maja pčelari Srbije očekuju cvetanje bagrema. Zajednice pčela će medenje bagrema koristiti prema svom trenutnom prirodnom biološkom razvoju. Nedovoljno razvijenim društvima, medenje će omogućiti adekvatnu ishranu sve većoj količini legla. Optimalno snažne zajednice, kod kojih je instinkt razvoja ustupio mesto instinktu sakupljanja hrane, imaće proporcionalno manje legla, ali će zato uneti maksimalne količine nektara zbog obezbeđenja svog opstanka i pripreme za stvaranje roja. Pčelinje zajednice na vrhuncu svoje moći, bagremovu pašu koriste za ostvarenje svog najuzvišenijeg cilja održanja vrste, koji počinje i završava se rojenjem!

Zato je u savremenom pčelarstvu problem prirodnog rojenja pčela, za mnoge pčelare, kamen spoticanja na korak do cilja. Tome kumuju svi predavači i pisci pčelarske literature, koji tvrde da glavnu bagremovu pašu treba koristiti sa maksimalno razvijenim zajednicama, koje pred medobranje treba da imaju 8-10 DB ili 10-12 LR okvira legla i 60.000 pčela. Njih treba pitati da li su u svojoj pčelarskoj praksi imali bogata vrcanja ili su skidali rojeve sa grana?

Odgovor na ovo pitanje oni upravo i daju govoreći i pišući o borbi protiv rojenja. Ne bih hteo da ih citiram, jer bih morao da pišem o takvim besmislicama kao što je na primer kidanje matičnjaka! Po mom mišljenju, svi koji se „bore“ protiv prirodnog rojenja pčela, trebalo bi bolje da prouče biologiju pčelinjih zajednica, pa će shvatiti da je ta njihova „borba“ isto što i guranje Sizifovog kamena.

Umesto te mukotrpne i beskorisne „borbe“, koja je uvek unapred izgubljena, neophodno je napuštanje prevaziđenog šablonskog i kalendarskog pčelarenja. Takvo pčelarenje je isto što i dobro planiran i obavljen posao, ali u pogrešno vreme i često na pogrešnom mestu.

Ne može se u isto vreme i na isti način pčelariti u Banatu i na Sjeničko-Pešterskoj visoravni, a svaki pčelarski posao obavljen bez usklađivanja sa klimatskim prilikama i bez razumevanja je najčešće kontraproduktivan. Primer za to je i preporuka pčelarima da njihove zajednice treba pre početka rane bagremove paše da budu maksimalno razvijene.

Ako bi u toku razvoja društava vremenske prilike bile baš po meri pčelara, možda bi „naše“ pčele uspele da svoj prirodni razvoj maksimiziraju tako rano. Ali, klima najčešće nije usklađena sa željama pčelara, a pored toga postoji i niz drugih kočnica prolećnog razvoja pčela, pa one kod nas svoj maksimalni razvoj postižu najčešće posle cvetanja bagrema. Pčelar koji razume usklađenost razvoja pčela sa prirodom time će biti zadovoljan, jer će njegove optimalno snažne zajednice, medenje bagrema koristiti u punom radnom raspoloženju. Pčelari koji su tim optimalnim prirodnim razvojem nezadovoljni, spajanjem stvaraju veštačke zajednice maksimalne snage i očekuju mnogo, ali vrlo često posle medobranja dožive razočarenje, jer ne znaju da nije sve u prostom zbiru pčela. U mojoj pčelarskoj praksi najrentabilnije korišćenje bagremove paše postizao sam ne sa maksimalno jakim nego sa optimalno (prosečno) snažnim zajednicama, koje pred bagremovu pašu imaju prirodan sklad i kvalitet svih uzrasta pčela, sa maticom i svim njenim zrelim leglom, a sa što manje mladog legla. Pored toga, neophodna je dovoljna površina izgrađenog medišnog saća i radno raspoloženje pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/04/agro-vesti/pcelari-pripremite-za-majske-radove/

Објављено у Pčelarstvo

Porodica Jovanović iz Baljevca na svom imanju gaji više od 100 koza, izgradili su mlekaru, a posao je započeo najmlađi član, Aleksandar, koji se vratio u rodni kraj. Tridesetak hektara mešovitog terena. Livade, nisko rastinje i šuma. Idealni uslovi za uzgoj koza.

- Ovi tereni ovde i jesu za stočarstvo. Ovčarstvo, kozarstvo, to je nešto što se izgubilo sa ovih prostora. Eto, lagano krećemo nekoliko nas ovde sa tom pričom. Zadovoljan sam poslednjih nekoliko godina koliko smo uradili i šta smo uradili - kaže Aleksandar.

I njegova deca, njih troje, aktivno učestvuju u uzgajanju koza.

- To je došlo nekako iz lične potrebe. Prvo zbog dece, kasnije se to malo širilo - govori Aleksandar.

Koze su počeli da uzgajaju pre sedam godina. Ideja o mlekari nastala je pre tri. Jovanovići su uložili u izgradnju moderne mlekare kapaciteta 2.000 kilograma proizvoda dnevno. Pomogle su i subvencije. Tržište je znatno zahtevnije nego u drugim granama stočarstva.

- Došli smo u situaciju da sada čekamo samo rešenje iz ministarstva i da možemo da krenemo. Nadamo se da će biti zarade, da nam se vrati ovo što smo uložili - ispričao je Nebojša Jovanović iz Baljevca.

Koza je probirljiva životinja u ispaši, pa otuda i kvalitet mleka. Međutim, proizvodi od kozjeg mleka nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, iako su puni vitamina, aminokiselina i proteina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866394/u-okolini-raske-uskoro-bi-trebalo-da-proradi-moderna-mlekara-za-proizvodnju

Објављено у Kozarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31