Чланци поређани по датуму: nedelja, 31 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 31 maj 2020 17:47

Razmnožavanje kupine

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Lačenje je najvažnija mera zelene rezidbe, kojom se značajno može uticati na prinos i kvalitet grožđa.

Primenjuju se kada lastari izrastu oko 20 cm, a u krajevima gde su česti prolećni mrazevi može i nešto kasnije. Uklanjaju se nerodni lastari sa stabla, glave i krakova čokota. Na uzgojnim oblicima niskog stabla to se radi isključivo ručno, a u špalirima sa srednje visokim i visokim stablom može i mehanizovano. Međutim, pošto mašine uklanjaju samo lastare koji su se razvili na glavi i stablu čokota, neophodno je ručno popravljanje.

Odstranjuju se i jalovaci, vodeći računa da se ostave oni koji su neophodni za obnovu kraka ili osušenog i izduženog rodnog čvora. Na kondirima i lukovima uklanjaju se lastari suočice, ako je sklop veoma gust, i po koji rodni lastar.

Odsečeni lastari se sakupljaju i iznose iz vinograda. Inače u godinama kada se zbog izmrzavanja okaca razvio mali broj osnovnih lastara, lačenje se ne preporučuje. Ovaj posao mogu da rade samo kvalifikovani radnici, koji dobro poznaju uzgojne oblike i pravila rezidbe. Istovremeno sa lačenjem uklanjaju se i izdanci koji se razvijaju iz podloge – korenovog stabla.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/28/vinogradarstvo/ne-zaboravite-ovu-da-uradite-u-vinogradu/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kod pravljenja ovčijeg sira potrebno je manje sirišta i dobija se manje surutke, a više grude. U odnosu na kravlje mleko, ovčije je masnije, kad se kuva može da zagori brzo ako se ne vodi računa. Ovčiji sir je zreliji, masniji i boljeg kvaliteta, tvrdi Milijana Joksimović iz sela Bobova. U poslednjih desetak godina u valjevskom kraju znatno je povećan broj grla ovaca, pa je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku koji su prikupljeni u Anketi poljoprivrede na teritoriji Kolubarskog okruga oko 71.000 ovaca. Od tog broja oko 12.000 je umatičenih.

Interesovanje za ovaj vid stočarstva podstaknut je i prirodnim uslovima, klimom, reljefom i brojnim pašnjacima koji se mogu iskoristiti da se meštani ovih krajeva bave ovčarstvom. Pored plasmana jagnjećeg mesa, uzgoja ovaca za priplod, dodatnu zaradu mogao bi doneti ovčiji sir i kajmak, koji je, relativno malo zastupljen u ishrani.Milijana Joksimović iz sela Bobova više od jedne decenije bavi se proizvodnjom ovčijeg sira.

"Dugo godina gajimo ovce, a od 2001. smo se odlučili da se time ozbiljnije pozabavimo. Želja nam je bila da se bavimo ovčarstvom, da povećamo stado koje smo imali i konkurisali smo za program USAID kroz koji smo dobili 21 dvisku sjeničke rase. Nije bilo lako vreme, 2007. godine sam prestala da muzem krave i praktično smo ostali bez mleka i mlečnih proizvoda. Onda sam od komšinice videla da ona muze ovce i to je bio neki naš novi početak", priseća se Milijana i kaže da su tako rešili da krenu u proizvodnju ovčijeg sira.Vremenom, stado na imanju Joksimovića povećalo se na 40 umatičenih ovaca. U periodu kada je počeo da se povećava broj i da se jagnje, nastala je pauza u pravljenju ovčijeg sira kako se ne bi ovce iscrpljivale.

"Pre četiri godine smo napravili pauzu u proizvodnji sira, jer smo imali mlade dviske kod kojih je rađena sinhronizacija estrusa, pa je bilo previše da se one muzu s obzirom da su se jagnjile tri puta u periodu od dve godine i samo bi se iscrpljivale da smo nastavili i da ih muzemo. Sada smo ušli u ritam jagnjenja, ne kod svih istovremeno i to nam je omogućilo da ove godine ponovo počnem da pravim sir", kaže Milijana u čijem gazdinstvu trenutno muzu 15 ovaca.U zavisnosti od perioda laktacije, jedna ovca može dati i do litar mleka. Sada namuzem šest do sedam litara mleka dnevno svakog dana. Za pripremu jednog kilograma ovčijeg sira, potrebno je dva i po litra mleka."Mlečnost ovaca nije na maksimumu jer, kako kaže Milijana, one su se ojagnjile pre dva i po meseca i sad se nalaze u fazi takozvanog zasušivanja. Dodaje i da se proces dobijanja ovčijeg sira ne razlikuje od dobijanja sira od kravljeg mleka.

"Kod pravljenja ovčijeg sira potrebno je manje sirišta i dobija se manje surutke, a više grude. U odnosu na kravlje mleko, ovčije je masnije, kad se kuva može da zagori brzo ako se ne vodi računa. Ovčiji sir je zreliji, masniji i boljeg kvaliteta", tvrdi Milijana. Kvalitet ovčijeg mleka zavisi prvenstveno od ispaše, a ovi krajevi nude kvalitetne pašnjake koji nisu ekološki zagađeni. Veoma važna za ishranu ovaca je i lucerka, a koristi se i seno, žito i koncentrati. Za sada, naša sagovornica svoj sir prodaje u Valjevu i okolnim mestima u Kolubarskom okrugu.

"U sadašnjim uslovima mogu da proizvedem oko 10 kilograma ovčijeg sira nedeljno. To podmiruje potrebe u našem domaćinstvu i ostaje mi i za prodaju. Cena je 500 dinara za kilogram i to je zadovoljavajuća cena. Ovčiji sir se sve više traži, ima kupaca i mogu biti zadovoljna da i na taj način se obezbedi neka zarada, da to ne budu samo jaganjci i vuna. Planiramo da povećamo stado na 50 grla, ne možemo više, jer treba obezbediti hranu tokom zime."

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/isplativo-pravljenje-ovcijeg-sira-500-dinara-za-kilogram/60317/

Објављено у Ovčarstvo
nedelja, 31 maj 2020 17:05

Dobre vesti stižu iz Vojvodine

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.Dobra vest za Vojvodinu: zahvaljujući značajnoj fi­nansijskoj podršci Pokrajinske vlade, koja je u proteklom četvorogodišnjem mandatu izdvojila za agrarni budžet oko 30 milijardi dinara, sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.

Iz kojih mesta se naj­više javljaju za podsticajna sred­stva Pokrajine?

– Najviše mladih poljoprivrednika nam se javljaju na konkurse za podsticajna sredstva iz Bačke, i to iz Vrbasa, Novog Sada, Bačke Palanke, Sombora, iz Srema se izdvaja Sremska Mitrovica, u Banatu okolina Zrenjanina. Znači, generalno, iz svih delova Bačke i srednjeg Banata, dok je, nažalost, zasada manje inte­resovanje mladih poljoprivrednika iz južnog i severnog Banata.

Za koju proizvodnju se interesuju?

– Najveće interesovanje u proteklom četvorogodišnjem mandatu bilo je za nabavku priplodnih grla, opremanje stočarskih farmi, ulaganje u savremenu opremu u ratar­stvu, podizanje višego­diš­njih zasada, takođe i za plasteničku proizvodnju. Ve­rujem da sve treba da raduje to što mladi ljudi pokazuju značajno interesovanje za stočarsku proiz­vodnju. Kupuju kvalitetna priplodna grla, i to je dobar znak. Može se očekivati da će mladi biti nosioci razvoja poljopri­vrede u Vojvodini.

U kojoj meri je pandemija uticala na rad Sekretarijata i njegov budžet?

– Zbog pandemije i opšte ekonomske situacije, rebalansom je buyet Sekretarijata smanjen oko deset procenata. To nas, međutim, nije omelo u našim ciljevima i namerama zato što smo ove godine raspisali naše konkursne linije polovinom januara, kao nikada do sada, a želeli smo što ranije da krenemo da bi poljoprivrednici mogli odgovarati svim agrotehničkim rokovima. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo najznačajnije mere agrarne politike uspeli da realizujemo u prvom kavrtalu godine u otežanim uslovima rada u vanrednom stanju, čak smo svi morali biti u izolaciji dve nedelje jer se jedna naša koleginica inficirala virusom. Ali, i pored toga, sve prijave koje su pristigle smo obradili – radili smo od kuće – i potpisali ugovore. Poljoprivrednici su krenuli u realizaciju projekata i već ima proizvođača koji su ga i spro­veli i pravdaju sredstva i ugovore. Realizovali smo pet­naestak konkursa u prvom kvartalu godine. Znači, od početka godine smo potpisali 1.155 ugovora s poljoprivrednim gazdinstvima, ukupno vrednih blizu 1,6 milijardu dinara.– Mali i srednji proizvođači moraju razmišljati o udruživanju. Zemljoradničke zadruge imaju dugu tradiciju u Vojvodini i prepoznate su kao model udruživanja – kaže Radojević. – Verujem da je u poslednjih nekoliko godina država prvi put prepoznala zemljoradničke zadruge kao partnere u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Zakonom o zadrugama iz 2016. konačno je rešeno pitanje svojine, što je omogućilo zadrugama da ulažu u zadružnu svojinu. Država i na republičkom i na pokrajinskom nivou prepoznaje zemljoradničke zadruge kao korisnike subvencija i zadruge ostvaruju bespovratnu finansijsku pomoć. To je još jedan vid stimulansa poljoprivrednicima da se udruže jer mogu ostvariti subvencije od državnih organa, s jedne strane, kao individualni proizvođači, a s druge, i zadruga može ostvariti subvencije. Kroz intenziviranje udruživanja se rešava skladištenje, klasiranje, sortiranje, pakovanje i plasiranje proizvoda na tržište ka krajnjem potrošaču, dakle ceo proizvodni ciklus. Mi se rukovodimo primerima iz razvijenih zemalja, kako tamo razne kooperative beleže dobre rezultate. Moramo imati taj nivo svesti o značaju udruživanja.

U koje proizvodnje je uložen novac iz budžeta Sekretarijata?

– Značajne investicije su bile u nabavku sistema za navodnjavanje – uloženo je više od 740 miliona dinara, zatim u plasteničku proiz­vodnju – oko 125 miliona, opremanje stočarskih farmi – više od 60 mi­liona, nabavku opreme za zaštitu od elementarnih nepogoda, najviše za podizanje protivgradnih mreža – oko 120 miliona, potom za nabavku imovine – više od 250 miliona. U podizanje i rekonstru­kciju postojećih ribnjaka investirano je više od 20 miliona dinara, pčelarstvo oko 50 miliona, organsku proizvodnju više od 14 miliona, proiz­vodnju vina i rakije oko 100 miliona …

Najavili ste akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period 2020–2025. Šta se želida se postigne tim dokumentom i kada će biti prezentovan javnosti?

– U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u toku izrada akcionog plana razvoja organske poljoprivrede za period do 2025. godine. Dokument treba da definiše buduće pravce razvoja organske poljopri­vrede, uključujući analize komparativne prednosti pojedinih regiona u Vojvodini za razvoj tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. U iz­radi dokumenta učestvuju relevantne institucije: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Udruženje organskih proizvođača „Teras”, ali isto tako i NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Očekujemo da će do kraja godine dokument biti predstavljen javnosti i želim da pomenem da resorni sekretarijat kroz taj dokument želi da definiše i buduće mere agrarne politike, dakle, koje bi vrste podrške bile naj­adekvatnije proizvođačima organskih proizvoda. U tom kontekstu vidim značaj dokumenta. S druge strane, želim da napomenem novu meru koju smo uveli u ovom mandatu Pokrajinske vlade: osim po­drške i subvencionisanja ser­tifikacije organske pro­iz­­vod­nje, prvi put smo uveli subvencionisanje nabavke specijalizovane mehanizacije za organsku poljoprivrednu pro­izvodnju. Za tu svrhu uloženo je četrdesetak miliona dinara.

Koliko je u Vojvodini zastupljena organska proi­zvodnja?

– Po raspoloživim poda­cima, organska proizvodnja u Vojvodini je zastupljena na više od 6.000 hektara. U strukturi je prisutna i biljna i stočarska proiz­vodnja. Srbija izvozi organske proizvode za oko 28 miliona evra, najviše u Nemačku, Holandiju, Austriju i Italiju. Verujem da će akcioni plan razvoja organske proizvodnje dati jasne smernice i poljoprivrednim proizvođačima u konvencio­nalnoj proizvodnji o tome koje su mogućnosti organske proiz­vodnje i da će im omogućiti da u periodu konverzije pređu iz konven­cio­nalne proizvodnje u organsku.
Kao profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koju vrstu organske proizvodnje biste lično pokrenuli?

– Meni bi možda najinteresantnije bilo voćarstvo, možda vinogradarstvo. U tom pravcu bih lično razmišljao, pre svega imajući u vidu to da se na relativno malom posedu može osigurati odgovarajući profit, ali i zbog niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Jer, na nacionalnom nivou od Ministrastva poljopri­vrede, u Pokrajini od Sekretarijata, pa čak i od lokalnih samouprava, postoje značajne finansijske podrške namenjene toj grani proizvodnje. Znači, s malo ličnih ulaganja i uz značajne finansijske podrške države mo­žemo podići višegodišnje zasade i na malom posedu ostvariti odgovarajuće prihode.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/radojevic-sve-vise-mladih-se-opredeluje-za-poloprivrednu-proizvodnu-31-05-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31