Чланци поређани по датуму: subota, 30 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 30 maj 2020 15:01

Predstavljamo domaće sorte oraha

Gajenje oraha u Srbiji ima dugu tradiciju. Koliko je ova voćka cenjena u našem narodu govori i podatak da postoje brojna naselja čiji je naziv izveden iz reči orah. Malo je poznato da je Srbija između dva rata bila jedan od najvećih izvoznika oraha na svetu, dok se danas ovo koštunjavo voće mahom uvozi.
Međutim, poslednjih godina situacija se menja, sve je više plantaža oraha jer po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbija je izuzetno pogodno tle za ovo voće. Broj rodnih stabala u Srbiji premašuje 2 miliona, pa naša zemlja spada u prvih 15 svetskih proizvođača ovog koštunjavog voća.
Najveće plantaže oraha nalaze se na 100 - 400 m nadmorske visine, mada ih ima i u centralnom delu Srbije i na jugu, što znači da se ova voćka može gajiti u svim voćarskim reonima naše zemlje. Kako piše dr Slobodan Cerović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu orah je u Srbiji vekovima razmnožavan
generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. Gledano na ovaj način čitava Srbija selekciono polje.
Iako je među srpskim voćarima trenutno najpopularniji američki čendler, malo je poznato da postoje i domaće sorte koje po kvalitetu ne zaostaju sa svetskim, naprotiv. Baveći se istraživanjima oraha u Srbiji poslednjih pet i više decenija stručnjaci su izdvojili nekoliko sorta i to na osnovu sledećih parametara - kvalitet ploda, visoka rodnost, kasni početak i rani završetak vegetacije, visoka otpornost na bolesti … Sve ove sorte stvorene su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Šampion ima srednju bujnost stabla, vegetacija počinje krajem aprila, a prinos je i do 43 kilograma oraha po stablu. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 g, jezgro svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina i ima izuzetnu otpornost na niske temperature. Srem - vegetacija ove sorte započinje sredinom
aprila, ima krupan plod težak više od 15 grama, tanku i skoro glatku ljusku. Jezgro je lepe svetle boje, sa oko 66% ulja i 17,4% proteina i spada u sortu visoke rodnosti. Tisa je racemozna sorta oraha. U cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali zbog vrlo krupnog ploda, u grozdu bude maksimalno 7 – 8
plodova. U većini godina cveta homogamno, ima krupan plod okruglog oblika, ali jezgro ne ispunjava najbolje ljusku. No, zbog tanke ljuske, randman je dosta visok (oko 51%). Jezgra nije dovoljno svetlo što se uzima kao nedostatak sorte, a preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni. Bačka ima
srednje bujno i veoma rodno stablo. Plod je srednje krupan (oko 12 g), malo kupastog oblika, svetle i glatke ljuske. Jezgro je izuzetno svetle boje i takođe se može gajiti u vinogradarskoj zoni.

Prinos već u rasadniku

Među najpopularnije domaće sorte oraha, napominje dr Cerović, je Rasna. Ima manju bujnost stabla, odlikuje se kratkom vegetacijom, veoma je otporna na bolesti, ali je prinos izuzetan i to do 51, 6 kilograma ploda po stablu. Prvi prinos daje već u rasadniku, plodovi su srednje veličine (oko 14 g), malo kupasti i
preporučuju se za uzgoj u kontinentalnom delu zemlje. Sorte Kasni rodni i Milko s vegetacijom počinju nešto kasnije početkom maja, pa im je i vegetacioni period znatno kraći u odnosu na ostale sorte. Zbog kasnije vegetacije ne može biti pogođen prolećnim mrazevima, plodovi su srednje krupni (oko
12 g), malo kupastog oblika, a jezgra lepe svetle boje. Kasni rodni ima 48, 1 kilogram prinosa po stablu, dok je Milko nešto bolji sa 49, 7 kilograma po stablu. Kada je u pitanju prinos sa 50, 8 kilograma po stablu treba izdvojiti i sortu Sava. Ima srednju bujnost stabla, s vegetacijom započinje sredinom aprila i
ima ubedljivo najveću laterarnu rodnost od čak 90 procenata što se odražava na veći i sigurniji prinos.
Pored ovih na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu izdvojili su još nekoliko sorta oraha – Nera, koja ima vrlo krupan plod (više od 15 g) i svetlu boju jezgra a daje oko 45, 3 kilograma ploda po stablu. Slične odlike ima i Šejnovo, dok je na dnu liste Franket koji malu bujnost stabla, kasno započinje sa
vegetacijom često tek oko 10. maja, i daje svega 29, 9 kilograma ploda po stablu. Mnogi voćari sadnice oraha biraju po bujnosti stabla. Međutim,
treba imati u vidu da bujnost stabala u velikoj meri zavisi od njegove starosti. Tako, recimo, bujnost mladog stabla sorte Šampion je visoka, srednje je bujnosti stablo iste sorte između 15 i 40 godine starosti, dok je male bujnosti u periodu od 40 do 60 godine starosti. Treba napomenuti i da sorte koje kasno
završavaju vegetaciju nespremne ulaze u period zimskog mirovanja pa često stradaju od niskih zimskih temperatura.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 30 maj 2020 14:53

Kako sprečiti trulež krastavaca?

Uzgoj krastavca kornišona prilično je rasprostranjenija povrtarska proizvodnja i u našoj zemlji. Uzgaja se u baštama za kućnu upotrebu, ali i u staklenicima i plastenicima za plasman i prodaju na tržište. Gaji se i na plantažama u intenzivnom uzgoju, na špalir mreži, malč foliji uz mehanizovanu obradu, zaštitu i brojne druge načine. Ipak, najznačajnija je proizvodnja kornišona.Procenjuje se da se ovom proizvodnjom pokriva 70 odsto troškova na godišnjem nivou.Zbog inzenzivinije proizvodnje, iz praktičnih, opravdanih razloga, pojavile su se razne bolesti na ovoj biljci. Najčešća oboljenja izazvana fitopatogenim gljivama, bakterijama i virusima u uzgoju krastavca kod nas su; plamenjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis), poleganje rasada (Pythium spp.), crna trulež stabljike (Didymella bryoniae), siva trulež (Botryotinia fuckeliana), bela trulež (Sclerotinia sclerotionum), crna pegavost (Alternaria cucumerina), zeleno uvenuće (Verticillium albo-atrum), mozaik krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV), pepelnica krastavca (Podospera fuliginea) i mnoge druge.Pored onih oboljenja koja se najčešće javljaju u berbi, poput plamenjače, proizvođači najčešće zanemare bolesti koje se ređe pojavljuju, pa zbog njih ugroze usev i znatno se smanje prinosi ili dođe čak do uginuća dok se uzrok ne pronađe.Simptomi mrke truleži su veoma slični onim koje prouzrokuju vrste roda Pythium i Fusarium. Bolest je raširena širom sveta i čini štetu i na velikom broju ratarskih biljaka, većini povrtarskih, znatnom broju vrsta cveća, trava i leguminoza. Čak se javlja i na nekim višegodišnjim drvenastim vrstama. Najviše su ugroženi zasadi u područjima gde je veća vlažnost vazduha i česte kiše, a u letima koja su više kišovita, prisutna je na svim geografskim područjima.

Osnovni simptomi su propadanje klijanaca i trulež korena. Podsećamo da je za uspešno klijanje potrebna temperatura zemljišta od 15 stepeni. Mesec maj je ove godine bio netipično hladan pa imamo problema na raznim ratarskim i povrtarskim usevima zbog toga, a najveće zastoje u porastu vidimo kod kukuruza zbog raznih poremećaja uzimanja hraniva usled niskih temperatura i čestih padavina praćenim još nižim temperaturama.Krastavac će u idućih sedam dana u porastu obrazovati i prvi pravi list, a do tog momenta najviše je ugrožen pojavom ove bolesti.

Gljiva može prouzrokovati propadanje semena pre ili posle klijanja. Naročito je osetljiv hipokotil klijanaca i on često bude parazitiran odmah nakon klijanja, što dovodi do propadanja klijanaca. Gljiva može da napadne i koren i tada se javljaju tamnomrke pege. Unutrašnji do pega nekrotira i vremenom trune. Simptomi bolesti se šire sa korena micelijumom na prizemni deo stabla. U prizemnom delu stabla javlja se nekroza, koja ga prstenasto obuhvata i biljke poležu.Za razvoj oboljenja, značajna je vlažnost vazduha, temperatura i kiselost zemljišta. Sklerocije se na višem temperaturnom intervalu obrazuju sporije. Klijaju u rasponu 10-30 C° i vlažnosti vazduha 30-80 odsto. Optimalna temperatura za klijanje bazidiospora je 20 -25 C°. Najintenzivnij razvoj micelijuma dešava se pri pH vrednosti od četiri i po do sedam.Glavni izvor inokuluma za infekciju biljaka je zemljište sa zaraženim biljnim ostacima na kojima se nalaze micelijum i sklerocije parazita. Razvoj bolesti pospešen je visokom vlažnošću vazduha i ekstremnim temperaturama. Thanateporus cucumeris parazitira veliki broj ratarskih useva i gotovo sve povtarske vrste pa se održava u zemljištu nakon velikog broja gajenih biljaka što ga u prirodi i održava.

Pokazalo se da je veoma efikasna mera zaštite dezinfekcija zemljišta. Ovo nije ekonomski opravdano, pogotovo na plantažnom uzgoju kornišona. Za dezinfekciju zemljišta u zatvorenim prostorima mogu da se koriste fungicidi na bazi metilbromida, cineba ili basamid granulat.Obavezno mora da se koristiti zdrav rasadni materijal (ako se proizvodnja radi iz rasada) nabavljen od renomiranog uzgajivača, upotreba otpornih sorti, kao i hibridnog semena. Obavezna je primena višegodišnjeg plodoreda. Već druge godine uzgoja na istom mestu, ova bolest može biti značajno agresivna za mlade biljke u nicanju i klijance. Ukoliko seme nije tretirano, mogu da se koriste fungicidi na bazi benomila, iprodioina ili benomila.U novije vreme koriste se i biološke mere zaštite primenom hiperparazita rodova Trichoderma, Gliocladium i Lactizaria. Posebno se ističe upotreba biobaktericida i biofungicida, a jedan od najčešće korišćenih komercijalnih sredstava je "Erwix".

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-mrku-trulez-ploda-krastavca-na-vreme/60252/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 30 maj 2020 14:41

Saveti za uređenje travnjaka

Pri planiranju ili samo razmišljanju o osnivanju lepe okućnice, svako želi travnjak, pa makar bila to i sasvim mala travnata površina. Evo zbog toga nekih korisnih saveta. Za dobar travnjak je potreban sloj od oko 20 cm kvalitetne zemlje. Ukoliko u svom budućem lepom prostoru nemate kvaliteto zemljište, preporučujemmo vam da malo bolje pripremite teren za sadnju trave, tako da na očišćen teren nasipate novu kvalitetnu zemlju, mrvičaste strukture, pogodne za uzgoj trave. Kasnije će vam se taj trud i investicija višestruko isplatiti, jer osim što ćete imati lepu, gustu, kvalitetnu i otpornu travu ima ćete i poravnat teren i lep travnjak. Najbolje bi bilo da teren očistite grubo već u jesen, pre pojave prvih mrazeva. Bilo bi dobro da celu površinu travnjaka preorete ili ako se radi o manjoj površini da je dobro izriljate. Nakon toga, najbolje je da tako izoranu parcelu ostavite tokom zime da izmrzne, a na proleće poravnjajte grabuljama. Kada se trava seje? Na tako pripremljeno zemljište u proleće tokom marta i aprila možete da posejete travu. Kasnija setva se ne preporučuje, jer tada dolazi sušni period, pa bi vam se desilo da vam posejana trava uopšte i ne nikne. U prodavnicama (poljoprivrednim apotekama) možete nabaviti pojedine vrste trava ili travnu smesu, mešavinu više vrsta trava. Danas na tržištu možete pronaći više vrsta travnih smeša pod jasnim nazivima. Parkovska trava, trava za sportske terene, a postoje trave za hladnu klimu, trave za toplu klimu, niske i visoke trave, gotova trava, kao i trave za priobaljska područja. Preporuka je da pogledate da u smesi ima i nešto deteline. Ona je dobra za poboljšanje strukture, ali detelina je važna i zbog toga što obogaćuje zemljište azotom. Nakon setve grabuljama bi trebalo promešati zemlju sa semenom, a posejanu površinu bi trebalo povaljati (baštenskim valjkom), ali u tu svrhu se možete poslužiti i priručnim sredstvima tako da bi obično bure bilo odličan izbor. Vodite računa da seme ne bude previše ukopano u zemljište, već da ono bude na površini od 1 do 1,5 cm. Ukoliko je dublje, prosto neće moći da iznikne. Na kraju posejanu travu treba lagano zaliti, tako da će ona da nikne za 8 do 10 dana. Korov koji će svakako niknuti uz travu trebalo bi odmah obavezno počupati. Kod odabira vrste trave trebalo bi obratiti pažnju na ulogu buduće travnate površine, odnosno da li će se površine često upotrebljavati, gaziti ili će biti samo ukrasni delovi dvorišta. To je jako važno, jer postoje vrste trava koje izuzetno dobro podnose učestalo košenje i korišćenje tj. gaženje. Nega travnjaka Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora da se neguje. Ako želite da uživate u vlastitom travnjaku potrebno je stalno održanje i oko njega mora ozbiljno da se radi. Trava najbolje uspeva na zemljištu koje je rastresito i bogato kiseonikom. Na većini travnjaka događa se upravo problem zagušenosti, jer se vremenom u zemljištu natalože odumrle i pokošene travke koje zagušuju zemljište i onemogućavaju kvalitetan dotok vode, hranljivih materija i vazduha. U slučaju kada se desi zagušenost travnjaka, tada počinje širenje mahovine i korova, pa je potrebno travnjak i koren trave prozračiti i osigurati mu povoljne uslove. Đubrenje travnjaka Osim prozračivanja travnjak je potrebno i đubriti jednom ili dva puta godišnje. To se postiže dodavanjem mineralnih đubriva, ali i sredstavima za suzbijanje mahovine. Đubrenje travnjaka najbolje je obaviti u rano proleće pre kiše, pri čemu ne treba preterivati s đubrivom. Održavanje travnjaka Najbitnija stavka održavanja i nege travnjaka jeste košenje. Preporuka je da se za tek osnovane travnjake nikako ne koriste kosilice. NJihov curkularni nož često može da jednostavno iščupa još uvek nedovoljno ukorenjene mlade biljčice, pa je zbog toga važno da se bar prva dva „šišanja“ obave košenjem. Travnjak se kosi u zavisnosti od vrste trave i godišnjeg doba. Kućni travnjak, dobro je kositi dva-tri puta mesečno i to od proleća do jeseni u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukrasni travnjaci kose se i dva puta nedeljno. Travnjak je najbolje kositi kada trava dostigne visinu od 6 do 10 cm, tako da nećete pogrešiti ukoliko ćete travnjak kositi jedanput nedeljno. Čestim košenjem trava stvara čvršću i otporniju stabljiku i podstiče jačanje busena i stvaranje travnatog tepiha. U slučaju suše ne preporučuje se košenje, već zalivanje. Najveći deo vode i mineralnih materija trava vuče iz podloge, pa je važno da travnjak dobija i adekvatne količine vode, pa je zbog toga preporuka da navodnjavate vaš travnjak posebno u uslovima suše i izrazito visokih temperatura. Nabavite raspršivače koji će stvarati vodenu izmaglicu i koji će pokrivati celu površinu. Travnjak zalivajte u večernjim satima zbog temperature tla i što manjeg naglog isparavanja. Ukoliko se pridržavate ovih saveta sigurni smo da ćete uspeti da oformite lep travnjak u kome ćete zaista uživati.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Hortikultura

Vlada Republike Srbije je izdvojila 100 miliona dolara za projekat postavljanja 29 sistema za navodnjavanje na poljoprivrednim dobrima širom zemlje.

Jedan od tih projekata dodeljen je opštini Topola,odnosno voćarskom području u tri sela: Plaskovac, Blaznava i Vinča u kojima će površina od 380 hektara biti pokrivena savremenim sistemom za navodnjavanje.

To je objavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je posetio proizvođače i otkupljivače voća u ova tri šumadijska sela.

U razgovoru sa poljoprivrednicima Nedimović je najavio i automatizaciju oko 130 raketnih stanica na Bukulji.

Dominantna grana poljoprivrede na području Šumadije je proivodnja,prerada i otkup voća. Sela koja gravitiraju ka opštini Topola prepoznatljiva su po vinogradarstvu. Sve više su zastupljeni zasadi kupine, obnovljeni voćnjaci kruške,šljive, trešnje, jabuke.

Kvalitet plodova diktiraju ipak klimatski uslovi,a kako je reka Jasenica nedovoljna za stotine hektara pod voćem, ceo kraj tretira se kao bezvodno područje.

Dovoljno je jedno sušno leto da se rod prepolovi. Investicija u sistem za navodnjavanje dolazi u pravom trenutku za voćare Rudničkog kraja.

Ceo ovaj šumadijski kraj, koji je na proizvodnju voća oslonjen skoro 100 odsto, pamti nepogode od pretprošle godine i samo 30 minuta grada i nevremena koje je obralo sve voćne kulture. Oko 130 raketnih stanica na Bukulji biće osnaženo.

U neposrednom razgovoru sa poljoprivrednicima, mahom voćarima tri šumadijska sela govorilo se i o subvencijama za gorivo, ili kupovinu mehanizacije.

Jedna od agrarnih mera države koja privlači dosta pažnje je subvencije za mlade poljoprivrednike kako bi ostali na selu.

Odgovarajući na pitanja novinara, Nedimović je rekao da je tokom pandemije koronavirusa šteta u poljoprivredi ispod očekivane.

Evidentirana je šteta u plasteničkoj proizvodnji, oštećene su bile male mlekare koje su proizvode dostavljale za hotele i restorane.

Treća grupa su stariji pčelari koji nisu mogli zbog zabrane kretanja da dođu do košnica.

Kako predstoji vreme berbe zajednički imenitelj, ali i problem svih poljoprivrednika je bojazan kako obezbediti sezonske radnike za berbu, s obzirom na epidemiološke preporuke o fizičkom distanciranju.

Za sada, na to pitnje ministar Nedimović odgovara da nema većih problema, jer je, kako navodi Nedimović u Srbiji situacija sa koronavirusom pod kontrolom, a poljoprivrednicima omogućene sve vrste poslova na otvorenom, kao i beračima voća.

Izvor:http://rtk.co.rs/nedimovic-380-hektara-u-topoli-pod-sistemom-za-navodnjavanje/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31