Чланци поређани по датуму: četvrtak, 28 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Strelicija ili, kako je zbog neobične lepote zovu još i rajska ptica, jedno je od najprodavanijih vrsta cveća u svetu. Ovo egzotično cveće poreklom je iz Južne Afrike gde raste kao divlja biljka. Na vrhu elegantne drške koja može da izraste i do jednog metra formira se šest do osam cvetova raskošne lepote. Prepoznatljiva je po jarko narandžastim i plavim laticama cvetova koji kada se otvore podsećaju na pticu raširenih krila, zbog čega je dobila ime rajska ptica. Spada u jedno od najskupljih cvetova u cvećarama, orezano u vazi može da potraje i do mesec dana a da ne izgubi ništa od svoje lepote.

Uzgajanje u Srbiji
Jedan od najpoznatijih i svakako najveći uzgajivač strelicije u Srbiji je Tomislav Tomić Toša iz sela Izumno kod Vranjske banje. Po zanimanju je poljoprivredni tehničar i uzgojom cveća bavi se punih 25 godina u svom rasadniku „Kamelija“.
- U pitanju je porodični biznis u koji su uključeni moji roditelji, supruga, deca i ja. Imamo 11 plastenika dužine 40 metara, a osim rajske ptice gajimo i drugo rezano cveće poput kale, ali i saksijsko i sezonsko cveće. Zbog obima posla u plastenicima imamo četiri do pet radnika – kaže Tomić i otkriva da je sa uzgojem strelicije započeo pre 12-13 godina.
- Privukla me je neobična lepota ovog egzotičnog cveta, a sadni materijal sam kupio iz Holandije. Kako u to vreme niko u Srbiji nije uzgajao ovo cveće morali smo da se snalazimo sami. Rajskom pticom najviše se bavio moj otac koji je učio iz literature i sopstvenog iskustva, a ja od njega. I danas vrlo malo cvećara se usuđuje da započne sa proizvodnjom rajske ptice – dodaje naš sagovornik.
Rajska ptica je višegodišnja biljka koja zahteva dosta pažnje i nege. Potrebno je sedam do osam godina ulaganja i brige dok ne počne da cveta i donosi profit.
- Voli svetlo, ali ne i direktnu sunce. Traži dosta vode, umereno đubrenje, orošavanje i toplotu. Cveta od septembra do aprila, maja, a da bi procvetala moram da grejem plastenike u kojima imam sprovedeno parno grejanje. Posle toga sledi faza mirovanja koja traje tri do četiri meseca. Dobra strana je što je cvet prilično otporan, pa kao orezano cveće može da se plasira na tržište i do sedam dana nakon cvetanja. Ja imam obezbeđen plasman, a cena je između 100 i 180 dinara na veliko, dok se u cvećarama prodaje i po tri do pet puta skuplje po komadu – kaže Tomić i dodaje da još uvek vraća sredstva uložena u rajsku pticu.

Isplativost uzgoja cveća
Strelicija se razmnožava iz semena ili rizomima, odnosno kad se bokor odrasle biljke podeli na nove sadnice. U plastenicima se sadi u plodno i dobro drenirano zemljište. Otporna je na štetočine i bolesti, pa je zaštita minimalna. Jarki i topli tonovi ovog egzotičnog cveća omiljeni su kod dekoratera i vlasnika cvećara koji ih najčešće kombinuju sa zelenim, zimzelenim dekorativnim biljem.
Osim rajske ptice Tomić u plastenicima gaji i drugo rezano cveće poput kale, saksijsko dekorativno bilje, kao i rasad sezonskog cveće poput petunija, muškatli...
- Zaokružili smo kompletan proces proizvodnje cveće. Lep je to, ali naporan fizički posao i zaista morate da volite cveće da biste se uspešno bavili ovim poslom. Sve smo postigli sami i od sopstvenih sredstava. Konkurisao sam nekoliko puta za subvencije prilikom podizanja plastenika, ali nisam imao sreće da novac i dobijem – priznaje naš sagovornik.
Na pitanje da li se isplati danas uzgoj cveća u Srbiji, Tomić kaže da su ulaganja velika i jedno je isplativo ukoliko se time bavi cela porodica.
Naime, cene cveća kod nas se nisu menjale 10 do 15 godina. S druge strane cene sadnog materijala i rasada koji se uvozi, najčešće iz Holandije, skočio je duplo. Računica je jasna, ali su i proizvođači cveća svesni da zavise od platežne moći kupaca, odnosno koliko ljudi mogu da izdvoje novca za kupovinu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 28 maj 2020 18:27

Saveti za uzgoj prvoklasne paprike

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 28 maj 2020 18:13

Najezda štetočina, kako se zaštiti?

Osim domaćih, crvenih, od pre desetak godina u Srbiji su prisutne i azijske bubamare narandžaste boje. U početku njihove pojave stručnjaci su nas ubeđivali da su one bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju ljudi.

Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.Azijska bubamara u Evropu je uvezena sa ciljem da uništava vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se prenamnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo.Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok azijska ima dva do tri puta više.

Ipak, nisu sve bubamare isto išarane, postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste. Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 5.000 godišnje.Azijska bubamara je pre dve i po decenije iz Kine uvezena u zapadnu Evropu - Belgiju i Holandiju da budu biološki agensi u borbi protiv lisnih vaši biljaka koje se intenzivno uzgajaju u zatvorenom prostoru. Ubrzo su počele da se šire po čitavoj Evropi, a u Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda.Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi, kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis.

Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20 odsto ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.

Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.Međutim, šta se dešava kad azijske bubamare pojedu sve vaši na biljkama, pitali smo stručnjaka poljoprivrede Elenoru Onć Jovanović iz Beograda.

"Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voća. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe jer spravljeno vino od zaraženih bobica kasnije menja boju i ukus", ističe Jovanovićeva.Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag.

Azijske bubamare nisu jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica (dijabrotika). Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali se njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, kada su se razmnožile.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/azijske-bubamare-prave-stete-u-poljoprivredi-i-izazivaju-alergiju-kod-ljudi/60197/

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 28 maj 2020 18:05

Obećanje Nedimovića u Sandžaku

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa članovima Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Novog Pazara, Tutina i Sjenice. Na radnom sastanku poljoprivrednici su izneli probleme sa kojima se suočavaju , a resorni ministar je obećao pomoć.

Teme koje zanimaju poljoprivrednike u Sandžaku ne razlikuju se od drugih delova Srbije. Na sastanku sa resornim ministrom je prvenstveno bilo reči o stočarstvu, pre svega trgovini ovcama, jagnjadima i govedima. Ministar Nedimović je najavio da je sa jednom mađarskom kompanijom dogovoreno da se u mestu Karajukića bunari u blizini Sjenice napravi prodajno mesto na kome bi ljudi sa ovih prostora mogli da prodaju svoju robu koja će biti namenjena izvozu za Ujedinjene Arapske Emirate, Liban, Tursku i.t.d.

Radni sastanak je bio prilika da poljoprivrednici iznesu svoja očekivanja.

„Drago mi je što se ljudi ovde bave i pčelarstvom i voćarstvom. Njuhovi zahtevi su da imaju normalne uslove za rad: da imaju struju na njivama, da mogu da snize svoje troškove proizvodnje, da kupe svoja pčelinja društva i dobiju povraćaj za to kako bi živeli od svog rada“, kazao je ministar Nedimović.

Na sastanku sa ministrom Nedimovićem najavljeno je olakšavanje same administracije koja je do skora bila centralizovana, objasnio je pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović.

„Svi zahtevi poljoprivrednika od sada će se podnositi u Novom Pazaru. Svi oni koji apliciraju za subvencije moći će da proprate dokle je njihov predmet stigao u obradi i da li je potrebna dopunska dokumetacija što će sve ubrzati isplatu subvenicija“, smatra Hasanović.

Hasanović je podsetio da je tokom današnjeg sastanka resorni ministar kazao da će za ovaj kraj isplata subvencija za tekuću godinu biti završena do septembra.

„To nije mali novac. Preko 800.000.000 dinara godišnje se isplati za redovna davanja. Na nama da utičemo što više da pored tih redovnih plaćanja poljoprivrdnici dobiju i druge subvencije“, objasnio je Hasanović.

Svi predsednici Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja , njih 51 , prisustvovali su radnom sastanku. Ovaj sastanak ocenili su značajnim.

„Današnji sastanak je vrlo bitan jer smo sagledali dosadašnje rezultate koje smo postigli. U neposrednom razgovoru mogli smo da rešimo mnoge probleme“, kazao je predsednik MOUPU Novog Pazara, Tutina i Sjenice Ismet Sajtarić.

Sastanak sa poljoprivrednicima je organizovan na inicijativu Grada Novog Pazara i Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Izvor:https://sandzakhaber.net/ministar-poljoprivrede-najavio-bolje-uslove-za-poljoprivrednike-sandzaka/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31