Чланци поређани по датуму: utorak, 26 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo poručili su da ulaganje u tu granu stočarstva može da bude isplativo, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti.Dodaje se da je držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine i da su se maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent industrijskoj farmskoj proizvodnji.

"U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana", saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Krkobabić je, kako se navodi, posebno naglasio da i "u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže".

"Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji", kazao je Milan Krkobabić.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako se ističe u saopštenju, poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3966220/zivinarstvo-farma-zivina-povratnici.html

Објављено у Živinarstvo

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, rekao je danas u Trsteniku da će ova opština biti među 55 onih u Srbiji koje će u potpunosti država osigurati, u zavisnosti od grane poljoprivrede koja je najviše zastupljena u toj opštini.

Bogićević se osvrnuo na, kako je rekao, "poražavajući podatak", koji se odnosi na ukupan broj polisa osiguranja u Srbiji koje imaju poljoprivrednici.

- Imamo poražavajuću statistiku, kada je reč o fizičkim licima koja su osigurala svoja gazdinstva. To je učinilo svega tri odsto, i to je najniže u regionu. Zato je država krenula u kampanju osmišljavanja strategije osiguravanja gazdinstava - rekao je Bogićević.

Prema njegovim rečima, prošle godine je za pet regiona koja najviše pogađaju vremenske nepogode, podignuta premija osiguranja na 70 odsto. Takođe, važan deo te strategije je nabavljanje protivgradnih mreža, ali i modernizovanje protivgradne zaštite.Predsednik opštine Trstenik, Aleksandar Ćirić, rekao je da je prošle nedelje ovaj kraj pretrpeo značajne štete od grada.

- Jedanaest naseljenih mesta je pogođeno, više od 1.000 hektara, a neka preliminirana procenjena šteta iznosi oko 200 miliona dinara. I pored toga što su protivgradne stanice reagovale ispalivši rakete, količina gradonosnih oblaka je bila velika, i načinjena je velika šteta u voćarstvu, vinogradarstvu, ali i povrtarstvu - kazao je Ćirić.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3194380-u-srbiji-osigurano-svega-3-odsto-gazdinstava-a-samo-u-trsteniku-steta-iznosi-oko-200-miliona-dinara

Објављено у Osiguranje

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je pravilnik o IPARD podsticajima za divezifikaciju pojoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Pravo na IPARD podsticaje ostvaruje lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao komercijalno i nalazi se u aktivnom statusu: fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik i privredno društvo koje je razvrstano u mikro ili malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Uslovi za odobravanje projekta su:

1) da se investicija nalazi u ruralnom području;

2) da ukupan broj individualnih ležajeva u svim kategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj koje ima na teritoriji Republike Srbije, nije veći od 30, za lica koja u momentu podnošenja zahteva za odobravanje projekta obavljaju ugostiteljsku delatnost, odnosno pružaju ugostiteljske usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo;

3) da lice ima prebivalište, odnosno pravno lice sedište na teritoriji Beogradskog regiona, Regiona Vojvodine, Regiona Šumadije i Zapadne Srbije, odnosno Regiona Južne i Istočne Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj;

4) da nema dospelih neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda;

5) da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita;

6) da je katastarska parcela na kojoj se izgrađuje objekat koji je predmet investicije u njegovom vlasništvu, odnosno suvlasništvu;

7) da je objekat koji je predmet investicije u izgradnju, odnosno izgradnju i opremanje, u njegovom vlasništvu;

8) da je objekat koji je predmet investicije u opremanje u njegovom vlasništvu, odnosno u slučaju preduzetnika i privrednog društva da nad tim objektom ima i pravo zakupa, odnosno korišćenja na osnovu ugovora zaključenog sa zakupodavcem, odnosno sa ustupiocem – fizičkim licem, jedinicom lokalne samouprave, crkvom, manastirom ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede, na period zakupa, odnosno korišćenja od najmanje deset godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev za odobravanje projekata, s tim da ako je objekat predmet zakupa, odnosno korišćenja ne može imati upisane druge terete, osim predmetnog zakupa, odnosno prava korišćenja;

9) da nije preduzeo nijednu radnju vezanu za realizaciju investicije koja je predmet zahteva pre donošenja rešenja o odobravanju projekta, osim za opšti trošak;

10) da dobavljač i lice ne predstavljaju povezana lica, odnosno dobavljači međusobno ne predstavljaju povezana lica, u skladu sa ovim pravilnikom;

11) da ima tri prikupljene ponude za predmet investicije, odnosno prihvatljive troškove prema Listi prihvatljivih investicija i troškova za vrednost veću od 10.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti prema mesečnom kursu Evropske komisije u mesecu koji prethodi mesecu u kome je objavljen javni poziv, odnosno jednu ponudu za predmet investicije za vrednost do 10.000 EUR, a koje su nezavisno pribavljene i koje su uporedive po sadržaju i po specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva, osim za realizovane opšte troškove za koje se dostavlja račun;

12) da je okončan postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu po osnovu ovog pravilnika, odnosno ako po prethodno odobrenom projektu u skladu sa ovim pravilnikom zahtev za odobravanje isplate nije podnet u roku određenom rešenjem o odobravanju projekta;

13) da roba koja je predmet investicije potiče iz zemlje koja je data u listi prihvatljivih zemalja.

14) da za objekat koji je predmet investicije u izgradnju ima odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;

15) da za ostvarivanje prava na odobravanje projekta nisu veštački stvoreni uslovi u cilju ostvarivanja prednosti suprotno IPARD programu;

16) ako predmet investicije nije finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ako nije u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja.


IPARD podsticaji utvrđuju se u procentualnom iznosu do 65% vrednosti prihvatljivih troškova investicije, umanjenom za iznos poreza na dodatu vrednost.

Korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 EUR, a najviše 300.000 EUR po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Vrednost prihvatljivih opštih troškova ne može preći iznos od 12% od vrednosti prihvatljivih troškova investicije.

Troškovi za izradu poslovnog plana prihvatljivi su do 5% od vrednosti prihvatljivih troškova predmetne investicije, i to do 2.000 EUR.

Korisnik može da ostvari ukupan iznos IPARD podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, u vrednosti do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2889431/objavljen-ipard-pravilnik-za-ruralni-turizam-maksimalno-300000-eur-po-zahtevu

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202005261122648816-sirom-sveta-jaca-patriotska-poljoprivreda--ugrozeni-srpski-vocari-bojana-stojadinovic/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31