Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 25 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je upozoravao da bi u slučaju izumiranja pčela, čovečanstvu ostalo još samo četiri godine života. Naime, pčele su glavni oprašivači voća i povrća, a njihovim nestankom bila bi dovedena u pitanje proizvodnja hrane, pa samim tim i opstanak civilizacije.

Poslednjih godina svedoci smo kako u Srbiji, tako i u svetu masovnog pomora pčela zbog raznih bolesti i prekomerne upotrebe pesticida kojima se prska voće što dovodi do smrti ovih životinja. Čini se da nema dana da se neko od srpskih pčelara ne požali kako su mu uginule pčele što je velika šteta ne samo za njega već i za ceo ekosistem u kome obitavaju pčele. Da biste lakše i bolje zaštitili svoje košnice potrebno je da prepoznate i razne bolesti i štetočine koje napadaju pčele.

Američka kuga pčelinjeg legla

Pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici zbog čega se bolesti koje ih pogađaju u mnogo čemu razlikuju od bolesti ljudi i domaćih životinja, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profespri sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kao jedinka pčela ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodan kompletan pčelinjeg društva odnosno jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova.

Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti, jer često pčelar ni ne znaju tokom prenosa saća može preneti uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Osim toga postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju pčelinje zajednice i nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Da bi se sačuvalo zdravlje pčelinje zajednice neophodna je redovna kontrola društva od strane pčelara koji mora da prepozna moguće bolesti i primeni adekvatne mere kako bi se bolest zaustavila, a pčele ozdravile. Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere sanacije. Prilikom kontrole košnica treba razlikovati bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla koje se relativno lako uočavaju jer dovode do nepravilnosti u leglu.

Američka kuga pčelinjeg legla poznata i pod imenom Američka trulež legla je bakteriska bolest koja  predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica. Bolest karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju. Uzrok ove bolesti je bakterija iz familije Bacillaceus – Penibacillus larvae štapićastog oblika i veličine 2,5 do 5milimetara. Ali, neka vas ne zavara njihova veličina jer mogu da naprave ogromnu štetu u pčelinjaku. Bakterija ima vegetativni oblik i spore koje su veoma otporne u spoljnoj sredini i u sasušenoj masi na dnu starog saća mogu da prežive, verovali ili ne 30-40 godina. Spore su otporne i na većinu dezificionih sredstava koje se koriste u pčelarstvu. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Međutim, u slučaju tretiranja košnice lekovima antibioticima vegetativni oblici bakterije prelazi u svoj mnogo otporniji oblik – spore.

Simptomi i prenošenje

Američka kuga pčelinjeg legla je prisutna u celom svetu. Kako upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ova bolest se brzo i lako se širi i drugo zadržava u pčelinjacima. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez

prethodne zdravstvene kontrole društva. Do infekcije može doći tokom seobe pčelinjeg društva, preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčela, ali i mehaničkim putem i preko insekata parazita kao što je voštani moljac, ose, muve…

U slučaju inficiranih lavi u košnici bolest mogu prenositi i same

pčele radilice, negovateljica i čistačice koje čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja. Spore dospevaju na njihovo telo i šire se u nove ćelije.

Prvi simptom koji ukazuje da nešto nije u redu je raštrkanost samog pčelinjeg društva koje nije jako i kompaktno kako bi trebalo da bude. Promene su vidljive i na poklopcima ćelija i to treće nedelje nakon inficiranja. Poklopci postaju tamniji, čak tamno mrke boje, pokvašeni su i lako se skidaju, javljaju se rupice na ivicama koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo. Nakon toga dolazi do isušivanja larvi što dovodi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija, a larve se pretvaraju u žitku lepljivu masu braon boje i nakiselog mirisa. Vremenom ova masa se suši i lepi za dno ćelije pa je lako uočljiva u košnici,  upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Da bi se uspostavila tačna dijagnoza najbolje je odneti na pregled uzorak saća sa poklopljenim leglom veličine 10 x10 santimetara.

Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju koja se nosi u veterinarsku dijagnostičku ustanovu. Uzročnik se može naći u medu tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled.

Na žalost za ovu bolest ne postoji lek. Kada se ustanovi oboljenje, moraju se poštovati mere koje propisuju Pravilnici, odnosno da se pčele prvo „uguše”, a zatim se vrši spaljivanje pčela zajedno sa ramovima i voskom i svim otpacima iz košnice. Oprema i košnice se dobro mehanički očiste i rigorozno dezinfikuju. Afrička kuga pčela mora obavezno da se prijavi nadležnim institucijama. Pčelar dobija nadoknadu za sanirana društva, ali samo ukoliko se oboljenje prijavi na vreme, odnosno u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze što se utvrđuje pri postavljanju konačne dijagnoze u laboratoriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Novosadski sajam poljoprivrede, najveća izložba poljoprivredne mehanizacije i proizvoda u regionu, trebalo je da se 87. put održi sredinom maja, ali je zbog korone pomeren na 25. septembar. Međutim, organizatori i izlagači strahuju da bi novi jesenji talas virusa mogao da poremeti i taj plan.Godišnje okupi preko 1.500 izlagača iz više od 60 zemalja, svaki kvadrat sajma se izda. Pored stotina sklopljenih poslova i potpisanih ugovora, svojevrsni je spoj nauke, poljoprivrede i obrazovanja.Direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković smatra da je moguće da će biti manje izlagača.

"Mi i dalje imamo te restrikcije i po pitanju putovanja iako smo ih mi kao država skinuli, ali ne znamo da li se može očekivati neka nova vrsta restrikcije u tom jesenjem periodu", rekao je Cvetković.

Za mnoge, sajamski dani su najvažniji, posebno za uvoznike poljoprivredne mehanizacije.

Međutim, kako se očekuju pad uvoznih marži, a ni troškovi zakupa izložbenog prostora nisu mali, u pojedinim kompanijama smatraju da je bolje rešenje da se sajam otkaže. Ipak, ako ga bude, kažu, učestvovaće.

Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije "Kite doo - John Deer" kaže da očekuje da ovoga puta država pomogne i Sajmu i izlagačima.

"Znamo da su svi međunarodni sajmovi u ovoj oblasti otkazani i pomereni za sledeću godinu i verovatno da u nekoj od kasa namenjenoj podršci učešća u tim sajmovima, postoje sredstva koja bi se sada mogla preusmeriti na Novosadski sajam", ukazao je Mišković.Malim proizvođačima je stalo da sajma bude jer se za mnoge od njih čulo tek nakon nastupa na njemu.

Tako je bilo i s porodičnim preduzećem "Vrtlari", koji su na sajmu osvojili devet zlatnih medalja za kvalitet proizvoda a nakon toga im je, kažu, krenula prodaja. Sajam bi im, kaže, dobro došao da se lakše izbore s posledicama koronavirusa.

Branislav Sekulić, vlasnik preduzeća "Vrtlari" rekao je da su smanjeni novčani tokovi za 70 odsto, po izveštaju Narodne banke Srbije, tako da je to pravi pokazatelj, šta se ustvari dešavalo prethodna tri meseca.

"Ljudi su kupovali samo hranu, sada kada se očekuje novi talas krize na jesen da vidimo kako ćemo svi zajedno da odgovorimo na to i da preživimo to", kaže Sekulić.Za sam Novosadski sajam nezamislivo je da njihova najveća manifestacija ove godine ne bude održana, jer bi to njihov opstanak dovelo u pitanje.

Slobodan Cvetković kaže da poljoprivredni sajam donosi oko 60 odsto ukupnih prihoda na godišnjem nivou.

"Već ovo pomeranje novčanog toka je veliki udar na naše poslovanje, jer mi smo projektovali da u maju dobijemo taj novac, sada treba preživeti do septembra, do tog novog datuma", rekao je Cvetković.

Održavanje sajma podržali su i republičko i pokrajinsko ministarstvo poljoprivrede, a ukoliko ne bude novog talasa epidemije, svi sajmovi koji slede na jesen, biće održani u najavljenim terminima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3964326/sajam-novi-sad-pomeren-datum-jesen.html

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 25 maj 2020 16:13

Borovnica iz saksije za izvoz

Tokom vanrednog stanja, Sandra i Ivan Petković iz Jagodine su marljivo radili oko 3.900 sadnica borovnica sorte djuk, koje su na 90 ari posadili krajem marta prošle godine. Za njihovu kupovinu su iskoristili subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede, koji će sebe početi da otplaćuje već ove godine.

Pritom, lane su ubrali oko 100 kilograma, a sada očekuju oko tri i po tone jer bi svaka sadnica trebalo da im donese 700 grama voća. Maksimum od tri kilograma očekuju za tri godine...

- Kada sam shvatio da butici sa garderobom, kojima se bavim već dve decenije, više nemaju razvojni potencijal, te video da su mnogi sportisti, političari i bankari počeli da se bave uzgajanjem borovnica, odlučio sam da se posvetim ovom voću. Odlučio sam se za borovnice u saksijama, jer je to nova tehnologija - objašnjava Ivan Petković, koji je kupio imanje u selu Međureč.

Sadnice je uvezao iz Holandije i zasadio ih u saksije od po 26 litara, te obezbedio navodnjavanje iz sistema "kap po kap". Potom je postavio protivgradnu mrežu, a kupio je i košnicu sa oko 400 bumbara, koji baš ovih dana oprašuju cvet borovnice.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:866654-Borovnice-iz-saksije-i-za-izvoz-Kako-se-cetvoroclana-porodica-Petkovic-iz-Jagodine-se-uspesno-posvetila-vocarstvu

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar bez portfelja Milan Krkobabić ocenio je danas da je poljoprivreda izložena izazovima i da se to ne može kontrolisati ali da država mora da pomogne poljoprivredniku da ima odgovarajuću sigurnost da će svoje prozivode moći da proda po isplativoj ceni.Krkobabić je za TV Prva izjavio da zbog toga podržava zahtev malinara da se utvrdi otkupna cena tog voća od 1,75 evra i to na period od više godina unapred.

„Taj njihov zahtev je utemeljen. Taj poljoprivrednik mora da zna unapred, mora da ima garanciju. Država mora da garantuje tu cenu da bi im garantovala sigurnost, u suprotnom nemaju interesa“, kazao je Krkobabić.

On je rekao da država mora da ima odgovarajuće garancije i za nekoliko desetina strateških poljoprivrednih proizvoda.

Krkobabić je rekao i da je do sada premašen plan 500 zadruga u 500 sela i dodao da je to strateški važno za poljoprivrednike koji su „nemoćni i neprepoznatljivi i pred državom i pred lokalnom samoupravom, ali da je udruživanje u zadrugu kao organizacioni oblik način da se stvari menjaju, da se izbegnu zakupci i da ti ljudi naplate svoj proizvod“.

Prema njegovim rečima poljoprivrednici u Srbiji nemaju naviku da osiguravaju svoj rad zato što su premije osiguranja skupe ali i zbog navoda nekih poljoprivrednika da ljudi iz osiguravajućih kuća na lice mesta dolaze 10-15 dana nakon što je šteta od vremenskih nepogoda načinjena.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-treba-garantovati-cenu-malina-i-strateskih-poljoprivrednih-proizvoda/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31