Чланци поређани по датуму: četvrtak, 21 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Opština Ražanj nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i pripada nišavskom okrugu. Nalazi se na raskrsnici Velikog i Južnog pomoravlja, podno planine Bukovik. Geografsko – klimatski uslovi odlični su za ugoj voća, a najviše se gaji šljiva sorte stenlej, ali i kupina, jabuka i dunja.

Poslednjih godina primetan i je razvoj plantažnog uzgoja šipurka. Pionir u ovoj oblasti voćarstva u ovom kraju je Bratislav Milosavljević, koji šipurak gaji već godinama na jednom hektaru površine.

Bratislav je dobro poznati domaćin ovog kraja. Voćarstvom se bavi od 1965. godine kada je završio Srednju poljoprivrednu školu voćarsko-vinogradarski smer u Rekovcu kod Kragujevca. Osim plantažnog šipurka koji gaji na čitavom hektaru, uzgaja šljive na 50 ari i kupine na 25 ari površine.

– Listajući literaturu i prateći situaciju na tržištu dugo sam tražio koju voćnu vrstu da uzgajam. Posle temeljnog istraživanja došao sam na ideju da podignem plantažu šipurka i nisam se pokajao – rekao je za Agrobiznis magazin Milosavljević.

Priznaje da nikada nije izveo konačnu računicu i stavio na papir ulaganje i prihod od šipurka ali tvrdi da je uzgoj ovog voća više nego isplativ.

– Ne znam tačnu cifru, ali mogu reći da je ulaganje u plantažu šipurka duplo manje od svake druge voćne vrste, a daje duplo više prihoda posebno od recimo uzgoja koštunjavog voća – ističe naš sagovornik.

Šipurak nije zahtevan za uzgoj, ne traži neke posebne agrotehničke mere i što je najvažnije plasman je zagarantovan.

– Jedina važna agro tehnička mera kod šipurka je rezidba. Ako ga dobro orežete imate prinose od četvrte godine. Ja sada ubiram od 10 do 12 tona šipurka po hektaru. Pored rezidbe treba baciti azotno đubrivo, ali samo jednom i pokositi korov. Šipurak je otporan na korovske biljke koji mu ne može ništa, ali je bolje pokositi ga kako bi bilo lakše tokom berbe – otkriva Milosavljević.

Uzgajani šipurak ima plod veličine je nešto krupniji od divljeg šipurka i veličine je višnje ili trešnje. Bere se ručno, ali dobra stvar je što berba može da traje mesecima.

– Šipurak se bere pet meseci, počinje negde oko 15. avgusta a može da potraje i do Nove godine. Kad sazri plod šipurka on je čvrst, ali posle dva meseca odmekne. Ali, i tako mek može da se bere. Ja imam sušaru, pa ga osušim posle berbe jer je ogromna potražnja za suvim šipurkom. Za sada snabdevam tri firme i nemam nikakav problem sa plasmanom.

Upravo zbog odličnog plasmana, ali i cene ovog voća odlučio je da započne proizvodnju. Za razliku od ostalih voćara koji imaju muku kako da naplate svoje voće, Bratislav kaže da često rod proda unapred.

– Suvi šipurak prodajem za 180 dinara po kilogramu, dok je sirovi upola jeftiniji negde između 70-80 dinara. Kada se to pomnoži sa 10 do 12 tona roda lako se izvede računica. Suvi šipurak može da stoji neograničeno, čvrst je i zvoni kao pesak, a najčešće služi za čajeve. I kod nas u kući se tokom zime pije isključivo čaj od šipurka koji je izuzetno zdrav i bogat vitaminom C.

I dok šipurak ne može da proizvede koliko mu traže, Bratislav ne krije da muku muči sa kupinama. Zahtevnije su za uzgoj, a najviše problema ima sa plasmanom. Teško prodaje čak i vino od kupine iako je izuzetno zdravo i traženo.

– Kupina je dosta teža za uzgoj u odnosu na šipurak. Recimo, šipurak ne zahteva polivanje, a kupinu ako ne zalivate nemate prinose. Kupina mora da se đubri, reže, osetljivija je kad se bere, prska se 4 – 5 puta tokom sezone. Poslednje četiri godine imali smo problema sa plasmanom. Hladnjačari nas ucenjuju, u pola berbe prekinu sa otkupom, a kupina je bobičasto voće i zahteva da se odmah proda. I onda najčešće napravimo vino od kupine. Ja imam tri tone kupinovog vina ali ne mogu da ga prodam – iskren je naš sagovornik.

Kupinovo vino se najčešće koristi kao lek za oporavak teških pacijenata. Tako je kod Bratislava došla žena posle operacije kancera dojke. Kako je rekla doktor joj je preporučio da pije kupinovo vino kako bi poboljšala krvnu sliku, ali i imunitet. Bratislav joj je poklonio dve litre vina.

S obzorom na to da žene u agrobiznisu imaju veće subvencije od države, Bratislav je mudro gazdinstvo registrovao na svoju suprugu Živicu.

– Subvencije uzima ono što svima sleduje i ne tražim ništa posebno. Jedino sam pre 10 godina sagradio i kupio potrebne mašine za sušaru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Koštala je 13. 000 evra i još je isplaćujem, ali to mi je najbolja investicija.

Voće koje ne završi u sušari prerađuju. Njihov džem od šipurka je vrhunskog kvaliteta pa ga lako prodaju. Zato ne čudi što ovaj vredni domaćin ozbiljno razmišlja da se potpuno prebaci na uzgoj samo šipurka za kojim tržište vapi, ne samo kod nas već i u inostranstvu.

Izvor: Agrobiznis

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Srbija godišnje proizvede blizu 40 miliona litara vina, a iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručuju da će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine.

Ističu da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna i da Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za njegov razvoj.

Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim Nacionalni tim predlaže da ulože sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem.

- Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 mil USD, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu - rekao je.

Navodi da samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.

Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35% i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo.

Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina.

Prema podacima Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina.

U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 mil USD, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više -27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 mil USD.

Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji u 2019. godine- izvezli smo 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 mil USD, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 mil USD.

Specijalista za vinogradarstvo Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha.
Ističe da je u vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još tri, četiri godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno.

Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 mil EUR.

Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su "Trifun i Dionis" iz Beške i "Izba vain" iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2885987/u-vinu-je-istina-ali-i-veliki-potencijal

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 21 maj 2020 16:39

Nedimović o ceni jagoda

Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Cilj Strategije EU „Od farme do viljuške“ je da se 25 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU organski obrađuje do 2030. godine, što je trostruko povećanje, prenosi Euraktiv.com.

Strategija, koja je objavljena u sredu (20. maja) nakon nekoliko odlaganja, naglašava potencijal organske poljoprivrede za očuvanje okruženja i stvaranje održivog poljoprivrednog sistema.

„Tržište organske hrane nastavlja da raste i organsku poljoprivredu treba dalje promovisati“, piše u strategiji, ističući da ima „pozitivan uticaj na biodiverzitet, stvara radna mesta i privlači mlade poljoprivrednike“.

Dodaje se da će Komisija predstaviti plan o organskoj poljoprivredi, osmišljen kako bi pomogao državama članicama da „stimulišu i ponudu i potražnju za organskim proizvodima“, i da će raditi na obezbeđivanju poverenja potrošača.

Strategija se takođe fokusira na značaj bezbednosti semena, ističući da poljoprivrednici moraju imati pristup „nizu kvalitetnih semenki za biljne sorte prilagođene pritiscima klimatskih promena“.

Evropsko udruženje za organsku proizvodnju pozdravilo je „značajnu odluku da se organsko stavi u središte budućeg evropskog sistema ishrane“.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/eu-namerava-tri-puta-da-pove%C4%87a-poljoprivredno-zemlji%C5%A1te-za-organsku-proizvodnju

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31